ml2
Primećen član
- Poruka
- 520
Ja smatram da je za izuzetno visok životni standard građana Srbije odrovoran predsednik Slobodan Milošević. Evo i zašto:
Predsednik Slobodan Milošević je, u cilju stvaranja teritorijalno velike države, pokrenuo pokrenu rat protiv Republike Hrvatske i okupirao 40% njene teritorije. Sve to nije bilo u skladu sa planovima EU i USA. Više o tome možete pročitati ako kliknete na link: http://forum.krstarica.com/threads/104478
Uzalud su kod predsednika Slobodana Miloševića dolazili razni emisari koji su mu stavljali do znanja da su njegove ambicije suprotne planovima EU i USA i da su samim tim nerealne. Predsednik Slobodan Milošević zauzima stav da se državni i nacionalni interesi, zapisani u Memorandumu SANU, ne smeju dovoditi u pitanje.
Pošto predsednik Slobodan Milošević bezrezervno nastavlja da sprovodi državne i nacionalne interese EU i SAD zbog navodnog bombardovanja Markala uvode Srbiji ekonomske sankcije.
Teške ekonomske sankcije dovode do najveće inflacije u istoriji čovečanstva, zaustavljanja svog izvoza iz zemlje, potpunog kolapsa proizvodnje (što zbog nedostatka sirovina, što zbog ne mogućnosti da se roba plasira na strana tržišta).
Takođe, u tom periodu dolazi do ogromnog odliva novca iz državnih preduzeća u džepove najbližih saradnika predsednika Slobodana Miloševića.
Najveća srpska preduzeća, ponosi srpske privrede, propadala su jedan za drugim: robne kuće Beograd, Zastava, IMT, IMR, Rekord, Sartid, Ei Niš........
Građani republike Srbije buli su prinuđeni da u kilometarskim redovima čekaju za hleb, pošto istog nije bilo u prodavnicama. Nije bilo ni struje, lekova, ulja, šećera. Litar benzina koštao je 7.5 maraka. Grad Beograd poznat po saobraćajnim guvama bio je pust. Žene u Beogradu, centru Jugoistočne Evrope, bile su prinuđene da svaki dan peku hleb u rerni. Penzioneri su redovno primali penzije u iznosu od 20.000.000.000 dinara odnosno 2 marke. Za taj novac mogli su da kupe paklicu Marlbora i to ako požure.
Predsednik Slobodan Milošević tada je zauzeo stav:
"Mi ne mozemo biti blokirani. Mozda za 1000 godina embargo moze imati neki efekat. Ali, za nekoliko godina? To je nista!"
Obzirom da je ogromna većina građana zaposelena u preduzećima koja su propala usled pritiska ničim izazvanih sankcija, logično, njihov životni standard pada.
Većina preduzeća koja su propala za vreme sankcija se nikada nisu oporavila.
Uvidevši da je dogorelo da lakata predsednik Slobodan Milošević lično odlazi u Dejton da bi potpisao kapitulaciju. Usput pomoču svoje agenture organizuje pad RSK i izgon 500.000 srba. Najmrskiji neprijatelji Srbije i srpskog naroda u celini proglašavaju ga za faktor mira i stabilnosti.
Sledi godinu-dve dana bez ikakvih značajnih dešavanja. Samo su stotine hiljada građana demonstrirale tri meseca svaki dan zbog pokradenih lokalnih izbora, što predstavlja rekord u dužini demonstracija protiv neke vlade. Ali to nije tema.
Zatim predsednik Slobodan Milošević započinje rat protiv najvećih sila koje je svet ikada video. U tom ratu koji je trajao 3 meseca privreda po drugi put doživljava potpuni kolaps. Bombarduju se preduzeća, onesposobljava se proizvodnja. Izvoz je ravan nuli.
Shvativši da se NATO pakt neće raspasti i da je Srpska vojska oborila ukupno 3 aviona nato pakta, a da mu ulica Kneza Miloša liči na Berlin 45, predsednik Slobodan Milošević donosi odluku da proglasi najveću pobedu u istoriji srpskog naroda. Usput je pristao na sve uslove NATO pakta ali to nema veze.
Predsednik Slobodan Milošević oformljava specijalnu komisiju za procenu ratne štete. Specijalna komisija sa najvećim neimarom koji je ikad postojao Milutinom Mrkonjićem na čelu donosi zaključak da je šteta sto milijardi dolara
Kreće se u obnovu i izgradnju od para prikupljenih reketiranjem poslušnika Karića, Miškovića
I da zaključim ja mislim da se srpska privreda nikada nije oporavila od ova dva kolapsa i da je to uzrok visokog životnog standarda građana Srbije.
Šta vi mislite ko je kriv za visok životni standard građana Srbije?
Predsednik Slobodan Milošević je, u cilju stvaranja teritorijalno velike države, pokrenuo pokrenu rat protiv Republike Hrvatske i okupirao 40% njene teritorije. Sve to nije bilo u skladu sa planovima EU i USA. Više o tome možete pročitati ako kliknete na link: http://forum.krstarica.com/threads/104478
Uzalud su kod predsednika Slobodana Miloševića dolazili razni emisari koji su mu stavljali do znanja da su njegove ambicije suprotne planovima EU i USA i da su samim tim nerealne. Predsednik Slobodan Milošević zauzima stav da se državni i nacionalni interesi, zapisani u Memorandumu SANU, ne smeju dovoditi u pitanje.
Pošto predsednik Slobodan Milošević bezrezervno nastavlja da sprovodi državne i nacionalne interese EU i SAD zbog navodnog bombardovanja Markala uvode Srbiji ekonomske sankcije.
Teške ekonomske sankcije dovode do najveće inflacije u istoriji čovečanstva, zaustavljanja svog izvoza iz zemlje, potpunog kolapsa proizvodnje (što zbog nedostatka sirovina, što zbog ne mogućnosti da se roba plasira na strana tržišta).
Takođe, u tom periodu dolazi do ogromnog odliva novca iz državnih preduzeća u džepove najbližih saradnika predsednika Slobodana Miloševića.
Najveća srpska preduzeća, ponosi srpske privrede, propadala su jedan za drugim: robne kuće Beograd, Zastava, IMT, IMR, Rekord, Sartid, Ei Niš........
Građani republike Srbije buli su prinuđeni da u kilometarskim redovima čekaju za hleb, pošto istog nije bilo u prodavnicama. Nije bilo ni struje, lekova, ulja, šećera. Litar benzina koštao je 7.5 maraka. Grad Beograd poznat po saobraćajnim guvama bio je pust. Žene u Beogradu, centru Jugoistočne Evrope, bile su prinuđene da svaki dan peku hleb u rerni. Penzioneri su redovno primali penzije u iznosu od 20.000.000.000 dinara odnosno 2 marke. Za taj novac mogli su da kupe paklicu Marlbora i to ako požure.
Predsednik Slobodan Milošević tada je zauzeo stav:
"Mi ne mozemo biti blokirani. Mozda za 1000 godina embargo moze imati neki efekat. Ali, za nekoliko godina? To je nista!"
Obzirom da je ogromna većina građana zaposelena u preduzećima koja su propala usled pritiska ničim izazvanih sankcija, logično, njihov životni standard pada.
Većina preduzeća koja su propala za vreme sankcija se nikada nisu oporavila.
Uvidevši da je dogorelo da lakata predsednik Slobodan Milošević lično odlazi u Dejton da bi potpisao kapitulaciju. Usput pomoču svoje agenture organizuje pad RSK i izgon 500.000 srba. Najmrskiji neprijatelji Srbije i srpskog naroda u celini proglašavaju ga za faktor mira i stabilnosti.
Sledi godinu-dve dana bez ikakvih značajnih dešavanja. Samo su stotine hiljada građana demonstrirale tri meseca svaki dan zbog pokradenih lokalnih izbora, što predstavlja rekord u dužini demonstracija protiv neke vlade. Ali to nije tema.
Zatim predsednik Slobodan Milošević započinje rat protiv najvećih sila koje je svet ikada video. U tom ratu koji je trajao 3 meseca privreda po drugi put doživljava potpuni kolaps. Bombarduju se preduzeća, onesposobljava se proizvodnja. Izvoz je ravan nuli.
Shvativši da se NATO pakt neće raspasti i da je Srpska vojska oborila ukupno 3 aviona nato pakta, a da mu ulica Kneza Miloša liči na Berlin 45, predsednik Slobodan Milošević donosi odluku da proglasi najveću pobedu u istoriji srpskog naroda. Usput je pristao na sve uslove NATO pakta ali to nema veze.
Predsednik Slobodan Milošević oformljava specijalnu komisiju za procenu ratne štete. Specijalna komisija sa najvećim neimarom koji je ikad postojao Milutinom Mrkonjićem na čelu donosi zaključak da je šteta sto milijardi dolara
Kreće se u obnovu i izgradnju od para prikupljenih reketiranjem poslušnika Karića, Miškovića
I da zaključim ja mislim da se srpska privreda nikada nije oporavila od ova dva kolapsa i da je to uzrok visokog životnog standarda građana Srbije.
Šta vi mislite ko je kriv za visok životni standard građana Srbije?
