panicni napadi

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Mozda ti ove info pomognu...

Panicni napad

Neocekivane i ponavljane epizode intenzivnog straha koje imaju vise simptoma. Kao sto su: bol u grudnom kosu, ubrzano kucanje srca, tesko disanje, vrtoglavica, osjecaj gusenja, znojenje, sum u usima, hladnoca, vrucina, drhtanje, bol u stomaku, osjecaj nerealnosti, strah od smrti, strah od ludila.
Ponavljanje panicnih napada moze da dovede do panicnog permecaja I socijalne ankcioznosti I drugih ankcioznih poremecaja.Danas Anxiety i Panicni napadi su sastavni dio zivota.Svaki covjek bar jednom u zivotu ima napad panike.Neko ima jedan napad panike , neko ima svaki dan napad panike,neko jednom mjesecno...i.t.d.Ali ljudi zive sa tim, problemima.
Ja zivim tako vec godinama!Neko treba medikamente,neko NE,i ja u principu nepodrzavam gutanje tableta,jer one samo drze pod kontrolom trenutno stanje.Inace ako sam sebi ne pomognemo nece nam niko drugi to rijesiti!Ako trebas jos Info. javi se na moj e-mail una@operamail.com

Nadam se da sam ti malo pomogao.

Cao

Una
 
GUTALA SAM RAZNE LEKOVE KSALOL JE NAJVIŠE POMOGAO ALI NE PIJEM KAKO NAUČILA SAM DA KONTROLIŠEM NAPADE MOJA DIJAGNOZA JE BILA AKCIOZNOST SA ELEMNTIMA PANIKE. TO JE UŽAS KAD TRAJE DUŽE.INAČE BILJKE BILJKE I RADUJ SE
 
kiki76:
Da li ste ikada u zivotu osetili napad panike,ali pravi, kako vam je bilo i da li vam je to poremetilo zivot (funkcionisanje)?
Kliknite za proširenje...
Ubeđena sam da je razumevanje i saosećanje veoma važno. Kada sam imala napad panike, nisam znala šta mi se događa. Bilo je strašno i mislila sam da ću umreti svakog trenutka. Počelo je iznenada, naizgled bez nagoveštaja, u prodavnici. Odmah sam otišla kući, rekla deci da mi pozovu muža koji je odmah došao. Ceo napad je proveo pored mene, ja sam sve vreme tražila da me odvede u bolnicu i kako je on uspeo da shvati šta se dešava ni sada mi nije jasno. Temperatura mi je bila 35,4, odskakala sam od kreveta, svi organi su radili za sebe. I sada dok ovo pišem, ne osećam se bezbedno. Taj je bio najžešći. Kasnije, jedan dug period mi se dešavalo da mi svakog dana krene ali više nikada se nije ponovio u tom intenzitetu. Tačno je što reče neko pre mene da se na to privikneš, ali mora sa tim nešto i da se radi. Po meni, psihoterapija je odličan način. Uzroci mogu biti različiti, ali ja mislim da do toga dolazi zbog prevelike napetosti koja traje izvestan duži period, a mi se na nju prosto naviknemo i više je i ne primećujemo. Mora da se zagrebe ispod nje. Kada se krene tim putem sa ciljem, napetost vremenom počne da popušta a samim tim i rizik od ponovnih napada.
Lekovi poput ksalola su antidepresivi i mislim da moraš da odlučiš da li ćeš da živiš na lekovima ili ne. Ja koristim po savetu lekara sedativ, jedan od blažih i po potrebi, ali radim i terapiju, tako da sam se prilično izvukla. Lekovite biljke u vidu čajeva i kupki takođe su veoma dobre. Knjiga Marije Treben "Zdravlje iz Božije apoteke" ima mnogo dobrih stvari.
Takođe, raspitaj se o homeopatiji, mogu ti dati informacije i u vezi sa njom.
Bitno je da znaš, da to izgleda kao da si u velikoj opasnosti, ali nisi jer nikada niko nije od toga umro. Ja to sebi ponavljam kada me uhvati, mada je to, hvala Gospodu Bogu, sada sasvim drugačije.
Razgovori sa pouzdanim ljudima od poverenja mogu mnogo da pomognu. Vežbe opuštanja, disanja i povezivanje stvari: u kojim situacijama se događa, šta je prethodilo, šta je moglo da izazove jaku emotivnu reakciju i slično - sve je veoma korisno. Ruke pod hladnom vodom, kvašenje hladnom vodom vrata, potiljka, unutr. strana nadlaktica itd. itd.
Je l te ja udavih?
Neka te Bog čuva.
Drži se, nije to ništa strašno i proći će ako se pozabaviš tim problemom.
 
počneš da hodaš i mnogo hodaš mnogo prvi put sam 7 dana hodala glava me užasno bolela povraćala sam a doktori kažu sve u redu a ja ne spavam ne spavam ne spavam.Kasnije počneš da se bojiš misliš da umireš od nečega organizam ti daje takve informacije. I kreneš da paničiš.Osećaš pritisak u glavi i čekaš kraj.Nravno on ne dodje ali samo trajanje napada je gadno. Moj neurolog mi je ispričao njegov trip za ifarkt, pa još doktor.Kad sam ga pitala zašto rekao je neznam,eto došlo. Važno je naučiti kontrolisati koliko toliko.Inače želudačna kiselina igra važan faktor u svemu tome.RADUJ SE SVAKOM NOVOM DANU. JA TO VEĆ GODINU DANA POKUŠAVAM. MNOGI TO IMAJU ALI GLEDAJU DA SAKRIJU
 
STRAH:
počneš da hodaš i mnogo hodaš mnogo prvi put sam 7 dana hodala glava me užasno bolela povraćala sam a doktori kažu sve u redu a ja ne spavam ne spavam ne spavam.Kasnije počneš da se bojiš misliš da umireš od nečega organizam ti daje takve informacije. I kreneš da paničiš.Osećaš pritisak u glavi i čekaš kraj.Nravno on ne dodje ali samo trajanje napada je gadno. Moj neurolog mi je ispričao njegov trip za ifarkt, pa još doktor.Kad sam ga pitala zašto rekao je neznam,eto došlo. Važno je naučiti kontrolisati koliko toliko.Inače želudačna kiselina igra važan faktor u svemu tome.RADUJ SE SVAKOM NOVOM DANU. JA TO VEĆ GODINU DANA POKUŠAVAM. MNOGI TO IMAJU ALI GLEDAJU DA SAKRIJU
Kliknite za proširenje...

Cao Strah,

nisam siguran iz ovog sto pises da sam razumeo sta se tebi zapravo desavalo i kako je to islo kod tebe, pa nisam sasvim siguran ni u to da li si ti imala zapravo napade panike u pravom smislu te reci. Ali te molim da mi kazes nesto vise o tome sta tacno mislis kad kazes da 'zeludacna kiselima igra vazan faktor u svemu tome'.

Puno pozdrava, nadam se da si sad dobro
Machak
 
Ne shvatam zasto svi povezuju panicne napade sa nekim konkretnim strahom, tj. strahom od odredjene stvari/dogadjaja? To bi trebalo da bude vezano za anksioznost, postoji odredjeno pravilo, strah se javlja u odredjenim situacijama, u prisustvu odredjenih osoba itd. i onda mozes i da ga kontrolises. S druge strane kod panicnih napada ne postoji nikakva pravilnost, ne znas cega se konkretno plasis, svaki put je u pitanju druga stvar, po meni najcesce nesto potpuno iracionalno. Jedino sto se ponavlja je ono sto emocionalno i fizicki prezivljavam: strah, uznemirenost, ponekad i stid, potreba za plakanjem, drhtanje, preznojavanje, kocenje vrata...
 
cao i ja sam "panicarka", i pijem xanax vec par meseci, mislim da je klucna stvar da kada pocne da sedesava strah , jednostavno , probamo da ga ignorisemo, nastavimo da pricamo , radimo ...i najvaznije , ako vec znamo da je to to , samo je bitno da se NE USPANICIMO , nego smireno cekamo da on prodje.Svaki napad ima odredjenu granicu do koje raste , a zatim opada. Dakle , ako uspemo da tu granicu sacekamo smireni i svesni da ce svakog casa proci , a da se pritom ne uspanicimo , ONDA GA MOZEMO I POBEDITI !!!! Kao sto je neko reko " PA NIKO OD TOGA JOS NIJE UMRO " :))
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top