komandir
Zainteresovan član
- Poruka
- 170
Пошто, како видим доста људи користи различите, у наслову поменуте термине за наш језик, хтео бих да са Вама размотрим подробније овај проблем.
Овако, реч српски је настала као присвојни придев и углавном се јавља уз именицу језик. Реч српски када се разложи имамо СРБ+СКИ, ски је нормалан суфикс који се веома често јавља. Е, браниоци термина СРБСКИ, кажу да ми нисмо Српи, већ Срби, што и јесте тачно, али:
1) језик је добио име по једну члану етничке заједнице, а не по више њих, тј. старије име Србина (16 , 17 , 18 век) је било Срб и када додамо СКИ, приликом изговора глас Б изједначавамо са звучношћу са гласом П, пробајте брзо изговорити реч србски, само ће вам се касти
2) јесте да нисмо српови како неки кажу, али шта би било када бисмо језика називали по нашем садашњем имену Србин, па кад би добили Србињски, опет би неко рекао: Нисмо ми Србињи, већ Србини, е баш се у овоме Србин-Србини-Срби-Срб види сва замршеност термина СРПСКИ.
Примери за ова два навода су многи:
ЧЕХ – не говоримо ЧЕХСКИ, већ правилно ЧЕШКИ
НЕМАЦ – не говоримо НЕМАЦКИ, већ НЕМАЧКИ
ВРБАС – не говоримо ВРБАСКИ, већ ВРБАШКИ Идт. Идт.
Идт. Идт. Идт. Идт.
Још једна страна проблема је како се присвојни придев формира од речи СРБИЈА. Како је некад било нормално да се Срби у Србији зову од Србија+нац СРБИЈАНАЦ, настао је присвојни придев СРБИЈАН ац отпада + СКИ и ето га СРБИЈАНСКИ. Нпр. У Првом Светском рату су учествовале две, тада српске земље, Србија и Црна Гора. Српска војска чији су војници били становници Србије, звала се СРБИЈАНСКА, а српска војска чији су војници били становници Црне Горе се звала ЦРНОГОРСКА војска. Ови присвојни придеви СРПСКА и ЦРНОГОРСКА се нису односили на народ већ на земље и државе. Зато НЕ СМЕМО дати војсци придев српска зато што ћемо пљунути у лице онима што су још Срби у Црној Гори, као и Србима у Републици Српској.
Морам да наведем још једну случајност; Зашто се све нације које се појављују после Тита на Балкану зову по регијама у којима живе: Црногорци, Босанци, Македонци. Мислим да ово казује доста, јер се Срби и Хрвати помињу и на северу Европе када се говори о досељавању Словена на Балкан, а да ли се ово досељавање десило тад или тад, је питање за неку другу тему.
Овако, реч српски је настала као присвојни придев и углавном се јавља уз именицу језик. Реч српски када се разложи имамо СРБ+СКИ, ски је нормалан суфикс који се веома често јавља. Е, браниоци термина СРБСКИ, кажу да ми нисмо Српи, већ Срби, што и јесте тачно, али:
1) језик је добио име по једну члану етничке заједнице, а не по више њих, тј. старије име Србина (16 , 17 , 18 век) је било Срб и када додамо СКИ, приликом изговора глас Б изједначавамо са звучношћу са гласом П, пробајте брзо изговорити реч србски, само ће вам се касти
2) јесте да нисмо српови како неки кажу, али шта би било када бисмо језика називали по нашем садашњем имену Србин, па кад би добили Србињски, опет би неко рекао: Нисмо ми Србињи, већ Србини, е баш се у овоме Србин-Србини-Срби-Срб види сва замршеност термина СРПСКИ.
Примери за ова два навода су многи:
ЧЕХ – не говоримо ЧЕХСКИ, већ правилно ЧЕШКИ
НЕМАЦ – не говоримо НЕМАЦКИ, већ НЕМАЧКИ
ВРБАС – не говоримо ВРБАСКИ, већ ВРБАШКИ Идт. Идт.
Идт. Идт. Идт. Идт.
Још једна страна проблема је како се присвојни придев формира од речи СРБИЈА. Како је некад било нормално да се Срби у Србији зову од Србија+нац СРБИЈАНАЦ, настао је присвојни придев СРБИЈАН ац отпада + СКИ и ето га СРБИЈАНСКИ. Нпр. У Првом Светском рату су учествовале две, тада српске земље, Србија и Црна Гора. Српска војска чији су војници били становници Србије, звала се СРБИЈАНСКА, а српска војска чији су војници били становници Црне Горе се звала ЦРНОГОРСКА војска. Ови присвојни придеви СРПСКА и ЦРНОГОРСКА се нису односили на народ већ на земље и државе. Зато НЕ СМЕМО дати војсци придев српска зато што ћемо пљунути у лице онима што су још Срби у Црној Гори, као и Србима у Републици Српској.
Морам да наведем још једну случајност; Зашто се све нације које се појављују после Тита на Балкану зову по регијама у којима живе: Црногорци, Босанци, Македонци. Мислим да ово казује доста, јер се Срби и Хрвати помињу и на северу Европе када се говори о досељавању Словена на Балкан, а да ли се ово досељавање десило тад или тад, је питање за неку другу тему.
