Рат против Срба

Политичка историја нам указује да се сукоби СРБА ПРАВОСЛАВНИХ са Латинима одигравају од када је латинска црква отпала од БОГА. Стални напади на Србске земље и ВЕРУ ПРАВОСЛАВНУ /разним разводњавањем, дали демократијом, дали екуменизмом/ довели су до задњег успешног напада осовина ЗЛА на Србско ПРАВОСЛАВЉЕ, Окупацију Косова и Метохије и окупацију Србске Спарте(Црне Горе).
По вашем мишљењу шта мислите докле ће трајати ти сукоби и шта је следеће?
У прилогу стављам један фин ГОВОР СРБСКОГА КРАЉА:

ГОВОР ЦРНОГОРСКИМ ТРУПАМА ПРЕД СКАДРОМ

Храбри моји војници!
Дуж цијеле све бурне и пуне узбуђења јесени под ведрим ми небом стојите, моји витезови, са оружјем у руци да ослобођавате што нијесте ослободили, да освајате што освојили нијесте, да домовину проширите донде док право имате проширити је. Све сте то вршили и вршите и с вољом и са прегнућем ви урођеним. Ни чести бојеви, ни чести походи, ни зло вријеме, ни труд, ни муке вашу челичну вољу не ослабише. Пошто витешка рука драге ни браће из Србије поджеже најсјајнијим пламеном плачуће кандило светога храма Грачанице на Косову, пошто ви великољепно освијетлисте Високе Дечане и свету Патријаршију за наступајуће Христово рождество, ви сте ми исто чили данас као и оно јутро кад неустрашиво први завргосте борбу са турском царевином.
Ја се поносим с вама, витезови моји, јер сам опојен вјером да сте кадри бити још величанственији у могућим искушењима такне ли се ко ваших права и оспори ли ни сјести на огњишта ваших дједова и мојих предшаственика Немањића, Гребљановића, Бранковића, Балшића и Црнојевића. Сјести на њихов пријеклад, окупити се око њихових гробова - то је и наша дужност и наше неоспорно право. За то изгинути било би нам слатко.
А доживи ли се то без изненадних жртава, захвалићемо богу, па ћемо други Божић по милости његовој славити у миру и тишини у својим домовима, међу својим породицама, свијећама у руци мјесто смртоносног оружја које данас држимо.
Сретно ни било Бадњевече владике Данила, Црногорци моји!
Сретно ни било и ово Рождество Христово које под шатором славите!
Сретни ни српски бадњаци које ову годину под ведрим небом налажете!
Књаз престолонасљедник и његова браћа, Мирко и Петар, изручиће ви мој срдачан поздрав и мој очински благослов, а ја и нејач ваша славићемо овамо Божић са милом помишљу на вас и жељом да се овај крвави рат што прије сврши и да ни најсвјежије и најљепше ловорове отуд донесете.
Никола, с. р.
На фронту под Скадром, 24. XII 1912.

A narod tog Nikole (i on sam) otpadose i od Boga i od Srba.

Прво није ТАЈ НИКОЛА; Већ Краљ Никола.
Друго није народ отпао већ политичари.

Nemoj BL, Nikola je kao svi Crnogorci bio Srbin kada je mislio da ce da mude naslednik Srpskog prestola, kaa nije bilo jasno u Srbihji ko ce Milana i Aleksandra da nasledi, a kada je Srbija ojacala, hteo nezavisnu Crnu Goru...
On se posle dorodio. da... Nikola Petrovic, a ono mu unuka, glasao za nezavisnost....

Alekasandar2:

Nemoj BL, Nikola je kao svi Crnogorci bio Srbin kada je mislio da ce da mude naslednik Srpskog prestola, kaa nije bilo jasno u Srbihji ko ce Milana i Aleksandra da nasledi, a kada je Srbija ojacala, hteo nezavisnu Crnu Goru...
On se posle dorodio. da... Nikola Petrovic, a ono mu unuka, glasao za nezavisnost....

Kliknite za proširenje...

1. Да је имао право на престо то је тачно.
2. То што си ти навео није тачно за Краља Николу
3. А УНУК!!!!!! Да он је унук Краља Николе, колико наш прстолонаследник Краља Петра. НИМАЛО, сем бијолошки.

[/IMG]

Mozda je bilo bolje da je seo na presto?

Izbegli bi smo Kardjordjevice...

Alekasandar2:

Mozda je bilo bolje da je seo na presto?

Izbegli bi smo Kardjordjevice...

Kliknite za proširenje...

Видиш то ти је већ позитивно тазмишљање :-D


"Македонија"

Моја болна Мајко по крви и млеку,
И царице прва од свих српских сеја,
Ко ти данас пљује у српску колевку,
И гаси ти свеће са полијелеја?

Ко ти твојој деци српско име брише,
И даје им туђе презиме и име?
Ко то теби пева: "Нема Срба више!"
И нагони тебе да запеваш с њиме?

Не бој се све докле испред Срба твоји'
На раскршћу сваком по један цар стоји
И пркоси сваком пролазећем веку!

Узалуд се оштре против Срба мачи,
Јер су увек Срби од богова јачи,
Кад пођу да бране Мајку и колевку!

Милан М. Петровић 1960

Gde nestade ono dugme da se sam banujem!!!!

САД – ОЛИКОТВОРЕЊЕ ЗЛА(Још један непријатељ)

Цео период после завршетка Другог светског рата прошао је под знаком ракообразног развитка антихришћанских сила. Оликотворење светског зла постале су Сједињене Америчке Државе. После скоро две хиљаде година слављења Хришћанства и духовних вредности Новог Завета, ова земља постала је рак рана на телу хришћанског света, симболишући све пороке и преступништва, који су били осуђени Исусом Христом као смртни греси – поклоњење мамону и богатству, разврат и содомија као норма односа међу половима, култ сведозвољености силе и новца. Формирало се једнолично друштво, у којем фактички не постоји механизам слободног духовног избора. Сваком Американцу је дозвољено да изабира у оквирима вредности јудејско-масонске цивилизације. “Корак лево” и “корак десно” означава за њега губитак друштвеног положаја, новца, каријере, социјалну претњу. Формирао се систем префињеног ропства, у каквом живи преовлађујући део становништва САД.

ОД ДЕТИЊСТВА – АНТИХРИШЋАНИ

Формирање антихришћанске културе САД почиње се од детињства с укорењивањем у свест малишана “идеологије Волта Дизнија”. Овај, један од познатих америчких масона, израдио је посебну методику деформисања свести детета, премештајући акценте његове пажње с традиционално хришћанских вредности и представа на споредне детаље живота и пропаганду содомије, порнографије, исмејавање над вером и т. сл. Путем саздања “света игре” и вештачке безбрижности, деци се ускраћује основа за утврђивање вредности хришћанске свести – доброте, савесности, неграмзивости. Живот се открива пред дететом као игра и забава, чији су главни елементи новац и борба за власт. Многобројне серије с космичким ратовима, суперхеројима разарају код малишана урођено осећање доброте. Цртани филмови и компјутерске игре усађују у њега насилничку свест и стремљење да се подражава суперхеројима, који се лако обрачунавају са својим непријатељима, на најразноврсније начине убијајући их – пуцајући, разносећи их експлозијама, сечењем на комаде, спаљивањем у ватри, дављењем у води.

Nema religije...