Marty Misterija
Elita
- Poruka
- 22.423
Српски противнапад на Косово
Вести о крајње тешком и трагичном положају српског живља на Косову и Метохији већ одавно су постале уобичајене за већину људи који нису равнодушни према судбини Србије. Малтене свакодневно из те напаћене покрајине стижу саопштења о новом терористичком акту, провокацији или нападу на Србе. Катастрофалан је и социјално-економски положај неалбанског становништва Покрајине. Све то притиска људе, уливајући осећање некакве неминовности коначног пораза српске стране у том конфликту. Многи су на ивици клонућа. Међутим, није још све изгубљено и рат није изгубљен. У последње време са Косова и Метохије почињу да стижу новости које уливају оптимизам. Све чешће се одржавају одлучни српски митинзи протеста. Дешава се да се такви протести заврше сукобима са Албанцима. И Срби се не устручавају уласка у сукоб с надмоћнијим противником. Пошто је Србима одузето малтене све оружје, принуђени су да се бране фактички голим рукама. Чињеница је да су на Косову остали најодлучнији и најсмелији Срби који су спремни да иду до краја. Да умру, али да не предају своју земљу непријатељу-окупатору који је попут злоћудног тумора заузео Покрајину. Ти су се људи уморили од страха и понижења. Многи од њих више немају шта да изгубе и спремни су да се боре. Сурови, тешки услови окупације и угњетавања челиче у човеку одлучност да се бори за своје право на живот и слободу. Малобројни српски глас на Косову јача. Макар се и не чуо од урлика и галаме ликујућих Албанаца који су заузели Покрајину. Али тај глас постоји и све је чвршћи. Недавно је у близини српске енклаве Штрпце уништен споменик албанским екстремистима-терористима; Срби су на последњим протестним митинзима наступали крајње одлучно, не бојећи се да улазе у сукоб с Албанцима; у српским енклавама се мушкарци окупљају у одреде за самоодбрану (и не покушавајући да побегну, спасавајући породицу и макар део имовине). Радује и значајна чињеница да изван граница Косова, у Србији, не заборављају на Косово. Активирале су се разне политичке и друштвене организације које се боре за очување српског Косова. Мало-мало па се покрене акција информативног карактера којом се позива српски народ да сачува своју земљу, задржи и поврати извор српског народа, културе и вере.
Све те чињенице уливају наду у могућност настанка снажног српског отпора на Косову. Отпора који временом може Србима повратити читаво Косово и Метохију. Однос званичних власти у Београду према проблему Косова озбиљно отежава положај. На жалост, руководећа елита Србије, стиснута под «капу» Запада и под његовом контролом, није у стању да реши питање покрајине у корист сопственог народа, пошто не поседује за то потребну вољу. Међутим, и без непосредне подршке званичног Београда, отпор може постићи свети циљ ослобођења Косова. Српске енклаве на Косову постепено могу ојачати пристигли добровољци из редова бивших избеглица. Временом се може успоставити тајна инфраструктура партизанског покрета у свој својој разноврсности. Притом се морају непрестано чути гласови подршке отпору од стране српских друштвених и политичких организација како у Србији тако и изван ње. У случају да започне активно војно сучељавање између Срба и Албанаца, северни део Покрајине се може искористити као главна предстража, а удаљене енклаве ће морати да се држе из све снаге, под условом да у конфликт буду аутоматски увучени УНМИК и КФОР. Изгледа да ови последњи (поготово Европљани) почињу да схватају на чијој страни је правда и шта су то заправо учинили подржавши албанску окупацију Покрајине. Енклаве се морају максимално утврдити и држати се до последњег, добијајући помоћ и подршку на сваки могући начин: путем испада, тајних конвоја, пребацивања провијанта и муниције једрилицама ноћу... Већ је свима јасно да је немогуће избећи директан, коначан сукоб. Албанци су јасно ставили читавом свету на знање да ће се за независност борити до краја. Свакодневни терористички акти против српског становништва Косова непосредно указују на коначне циљеве Албанаца. Њихов циљ је један – Косово сасвим очишћено од неалбанаца и у саставу «Велике Албаније». У таквим условима и код таквог развоја ситуације Срби ће бити једноставно приморани да се с непријатељем ухвате у коштац с оружјем у рукама. И то не само да му пруже достојан отпор, већ и да пређу у противнапад, педаљ по педаљ ослобађајући родну груду од окупатора-паразита. Озбиљну потпору српском отпору могла би пружити победа српских радикала на наредним предстојећим изборима. И није тајна да уз пад рејтинга демократа свих боја расте популарност Српске Радикалне Странке у народу. Макар и незвнично, али ипак одлучније од садашње власти, радикали би могли да пруже помоћ Србима у ствари ослобођења и очувања Косова и Метохије у саставу Србије и Црне Горе.
Остаје нам само да се молимо и надамо победи. Да верујемо у српско Косово, у снагу народа и чекамо нове радосне вести које наговештавају српску победу!
Вести о крајње тешком и трагичном положају српског живља на Косову и Метохији већ одавно су постале уобичајене за већину људи који нису равнодушни према судбини Србије. Малтене свакодневно из те напаћене покрајине стижу саопштења о новом терористичком акту, провокацији или нападу на Србе. Катастрофалан је и социјално-економски положај неалбанског становништва Покрајине. Све то притиска људе, уливајући осећање некакве неминовности коначног пораза српске стране у том конфликту. Многи су на ивици клонућа. Међутим, није још све изгубљено и рат није изгубљен. У последње време са Косова и Метохије почињу да стижу новости које уливају оптимизам. Све чешће се одржавају одлучни српски митинзи протеста. Дешава се да се такви протести заврше сукобима са Албанцима. И Срби се не устручавају уласка у сукоб с надмоћнијим противником. Пошто је Србима одузето малтене све оружје, принуђени су да се бране фактички голим рукама. Чињеница је да су на Косову остали најодлучнији и најсмелији Срби који су спремни да иду до краја. Да умру, али да не предају своју земљу непријатељу-окупатору који је попут злоћудног тумора заузео Покрајину. Ти су се људи уморили од страха и понижења. Многи од њих више немају шта да изгубе и спремни су да се боре. Сурови, тешки услови окупације и угњетавања челиче у човеку одлучност да се бори за своје право на живот и слободу. Малобројни српски глас на Косову јача. Макар се и не чуо од урлика и галаме ликујућих Албанаца који су заузели Покрајину. Али тај глас постоји и све је чвршћи. Недавно је у близини српске енклаве Штрпце уништен споменик албанским екстремистима-терористима; Срби су на последњим протестним митинзима наступали крајње одлучно, не бојећи се да улазе у сукоб с Албанцима; у српским енклавама се мушкарци окупљају у одреде за самоодбрану (и не покушавајући да побегну, спасавајући породицу и макар део имовине). Радује и значајна чињеница да изван граница Косова, у Србији, не заборављају на Косово. Активирале су се разне политичке и друштвене организације које се боре за очување српског Косова. Мало-мало па се покрене акција информативног карактера којом се позива српски народ да сачува своју земљу, задржи и поврати извор српског народа, културе и вере.
Све те чињенице уливају наду у могућност настанка снажног српског отпора на Косову. Отпора који временом може Србима повратити читаво Косово и Метохију. Однос званичних власти у Београду према проблему Косова озбиљно отежава положај. На жалост, руководећа елита Србије, стиснута под «капу» Запада и под његовом контролом, није у стању да реши питање покрајине у корист сопственог народа, пошто не поседује за то потребну вољу. Међутим, и без непосредне подршке званичног Београда, отпор може постићи свети циљ ослобођења Косова. Српске енклаве на Косову постепено могу ојачати пристигли добровољци из редова бивших избеглица. Временом се може успоставити тајна инфраструктура партизанског покрета у свој својој разноврсности. Притом се морају непрестано чути гласови подршке отпору од стране српских друштвених и политичких организација како у Србији тако и изван ње. У случају да започне активно војно сучељавање између Срба и Албанаца, северни део Покрајине се може искористити као главна предстража, а удаљене енклаве ће морати да се држе из све снаге, под условом да у конфликт буду аутоматски увучени УНМИК и КФОР. Изгледа да ови последњи (поготово Европљани) почињу да схватају на чијој страни је правда и шта су то заправо учинили подржавши албанску окупацију Покрајине. Енклаве се морају максимално утврдити и држати се до последњег, добијајући помоћ и подршку на сваки могући начин: путем испада, тајних конвоја, пребацивања провијанта и муниције једрилицама ноћу... Већ је свима јасно да је немогуће избећи директан, коначан сукоб. Албанци су јасно ставили читавом свету на знање да ће се за независност борити до краја. Свакодневни терористички акти против српског становништва Косова непосредно указују на коначне циљеве Албанаца. Њихов циљ је један – Косово сасвим очишћено од неалбанаца и у саставу «Велике Албаније». У таквим условима и код таквог развоја ситуације Срби ће бити једноставно приморани да се с непријатељем ухвате у коштац с оружјем у рукама. И то не само да му пруже достојан отпор, већ и да пређу у противнапад, педаљ по педаљ ослобађајући родну груду од окупатора-паразита. Озбиљну потпору српском отпору могла би пружити победа српских радикала на наредним предстојећим изборима. И није тајна да уз пад рејтинга демократа свих боја расте популарност Српске Радикалне Странке у народу. Макар и незвнично, али ипак одлучније од садашње власти, радикали би могли да пруже помоћ Србима у ствари ослобођења и очувања Косова и Метохије у саставу Србије и Црне Горе.
Остаје нам само да се молимо и надамо победи. Да верујемо у српско Косово, у снагу народа и чекамо нове радосне вести које наговештавају српску победу!
