Poezija Milana Rakića

O sklopi usne, ne govori, cuti,
Ostavi misli nek se bujno roje,
I rec nek tvoja nicim ne pomuti
Bezmerno silne osecaje moje.

Cuti, i pusti da sad zile moje
Zabrekcu novim, zanosnim zivotom,
Da zaboravim da smo tu nas dvoje
Pred velicinom prirode; a potom,

Kad prodje sve, i malaksalo telo
Ponovo padne u obicnu camu,
I zivot nov i nadahnuce celo
Necujno, tiho potone u tamu,

Ja cu ti draga, opet reci tada
Otuznu pesmu o ljubavi, kako
ceznem i stradam i ljubim te, mada
U tom trenutku ne osecam tako.

I ti ces, bedna zeno, kao vazda
Slusati rado ove reci lazne,
I zahvalices Bogu sto te sazda,
I oci ce ti biti suzom vlazne.

I gledajuci vrh zaspalih njiva
Kako se spusta nema polutama,
Ti neces znati sta u meni biva-
Da ja u tebi volim sebe sama,

I moju ljubav naspram tebe, kad me
Obuzme celog silom koju ima,
I svaki zivac rastrese i nadme,
I osecaji navale ko plima!

Za taj trenutak zivota i milja,
Kad zatreperi cela moja snaga,
Neka te srce moje blagosilja.
Al' ne volim te, na volim te, draga!

I zato cu ti uvek reci: cuti,
Ostavi dusu nek spokojno sniva,
Dok kraj nas lisce na drvetu zuti
I tama pada vrh zaspalih njiva.


Milan Rakic

Ovo je moja omiljena pesma domace poezije. Pored nje mi se izdvaja i par Santicevih, ali mi je ova "pesma nad pesmama".
Iskreno, ne znam zbog cega mi budi toliko emocija, cak je i surova koliko je iskrena i moja zenska dusa bi cak da place nad tolikom surovoscu, ali jednostavno, OBOZAVAM je...

Sta vi mislite o njoj, i koje su vase omiljene?

Pesma je diiiivnaaaaa!!!Obozavam realiste... e to je poezija...do sada sam uvek pre citala prozu nego peziju ali vi forumovci cete stvarno da me preobratite..

Dosta literature je napisano o ovoj pesmi, sto se kaze, "koplja su se lomila" oko nje, od trenutka kada je objavljena, do danas. Cinjenica je da svakoga pogadja i da zavredjuje paznju ne samo po poetskom umecu, vec i po pitanjima koja postavlja .

Neke od recepcija su isle u pravcu da je Rakic bio zenomrzac, muski nemocan (srpski se to kaze impotentan), i da nije imao uspeha kod zena - a u prilog tome su navodili i da je bio boem, ruznjikav i siromasan (za razliku od, recimo, Ducica, koji je bio kozer , miljenik beogradskih snobovskih, ali i literarnih, odnosno umetnickih krugova). Drugi, pak, smatraju da je to najautenticnija pesma s pocetka veka (20-tog, naravno), da je anticipirao neka od osnovnih feministickih nacela, da je prvi koji je iz muskog ugla otvoreno progovorio o tome kako muskarac zaista dozivljava seksualni cin...

Inace, kao i sve sto je napisao (nazalost, vrlo malo pesama), nije bio ni omiljen ni citan, buduci da ga je Skerlic proglasio za loseg pesnika, posto nije sirio potrebni optimizam u zemljici Srbiji (a u to vreme je Skerlic bukvalno diktirao knjizevni ukus ).

U svakom slucaju, pesma je divna i jedna od najjacih koje sam procitala.

Da, na prvi pogled deluje skroz u duhu muskog sovinizma, ali kad se malo vise razmisli u stvari se moze videti da ona ogoleva musku dusu prosecnog Balkanca, koji ipak (u vecini slucajeva) stavlja sopstveno uzivanje u seksualnom cinu na prvo mesto.
Naravno, ovde mislim na seks a ne na neznosti koje ispunjava par pun ljubavi.

Ketis, i ja vise volim prozu, po malo pisem, tj imam dva zapoceta romana, ali prosto nemam hrabrosti da sve ideje stavim do kraja na papir. Pored tih romana napisala sam i par pesama i kratkih prica.

Ipak, kad god procitam ovu pesmu, osetim nesto sto nije nalik na druga osecanja. U isti mah osetim srdzbu, tugu i neznost prema piscu.

Pa zar niko vise ne voli ovu pesmu

Mogao bi Velja da malo odustane od svojih pjesmica. M<islim, pisi ti covjece, ali ne terorisi ostale!

Ja izuzetno volim poeziju, volim Rakica s tim da mi je omiljena "Na GaziMestanu"

Ova pjesmaje teska, nije dovoljno procitati je i povrsno odrediti stilske figure i rimu. Ona i vrijedja, povrijedjuje. Odusevljena sam njegovim stilom, ali me ova pjesma nekako boli pa mi nije omiljena.

Volim Desankinu ljubavnu poeziju. Kako toplo dise ljubav jedne zene koja ima moc da je nanese na papir. Tuzno je kada to citamo i uvidimo da se jedna tako tanana dusica nikada nije udavala. "Strepnja" "Ceznja"

"Poznala sam te kad sneg se topi,
topi i duva vetar mlak.
Blizina proleca dusu mi opi,
opi pa zudno udisah zrak.

S ljubavlju gledah stopa ti trag,
trag na snegu belom
i znadoh da ces biti mi drag,
drag u zivotu celom..."

Santic je tako bogat mislima koliko i rijecima. Od malena znam - "Nasa mila Boko" i "Ostajte tu". A ja najvise volim onu "Ne vjeruj"

"Ne vjeruj u moje stihove i rime
kad ti kazu draga da te silno volim,
u trenutku svakom da se za te molim
i da ti u stabla urezujem ime.

Ne vjeruj..."

Ne znam napamet jednu strofu izmedju ali ima srecan kraj i nije naoruzana zubcima bolne istine kao Rakiceva. Mislim, zna istina da bude i bolja...

"Tada vjeruj meni i ne pitaj vise
jer prava ljubav za rijeci ne zna,
ona samo plamti silna, neoprezna,
niti mari draga da stihove pise."

Eto da pomenem i stil Federika Garsije Lorke i njegovu pjesmu "Nevjerna zena"

Prvi put kad sam prochitala iskrenu pesmu i ja sam je shvatila kao oholu, shovinisticku- razbesnnela me je!
Ali kad sam je chitala nekoliko godina kasnije shvatila sam da svi se mi nekad osecamo kao on tad... Kad smo voljeni,a tu ljubav ne uzvracamo, vec se njom koristimo, nasladjujemo.. Koristimo se ljubavlju da bi smo dobili nesto drugo, volimo tu predstavu koju drugi imaju u nama.. U svakom sluchaju ne moze da te ne pogodi snaga Rakicevog stiha, da ne osetish se kao on tada i da ga razumesh.

naravno da je odlicna pesma..sad smo je radili u skoli....i pola mog odeljenja nije skapiralo..al doobro..i keti.....on je modernista ne realista

Ne znam zasto,al nikad mi se nije svidjala ova pjesma...

Kiss_me:

Pa zar niko vise ne voli ovu pesmu

Kliknite za proširenje...

Rakic mi je omiljeni domaci pesnik, a ta mi je jedna od omiljenih pesama.

Truman:

Rakic mi je omiljeni domaci pesnik, a ta mi je jedna od omiljenih pesama.

Kliknite za proširenje...

Drago mi je da se jos neko slaze samnom

Odlično poznajem tu pesmu. Trebalo je da baš nju recitujem na gradskoj priredbi, pokačio sam se sa profesorkom za vreme priredbe i zapalio kući. Veća je ispala bila što je moja tadašnja devojka čekala da se pojavim, bezuspešno, verovatno i zbunjeno.
Šta reći o pesmi, izuzetna je. Nekome se sviđa, nekome ne, ali sigurno se nijednoj ribi nece svideti stihovi:"....al' ne volim te, ne volim te draga..."

Evo jedne od moje tri omiljene Rakićeve.


СИЛНО ЗАДОВОЉСТВО

Ја имам часова дугог очајања,
Безнадежне туге, обмана, и јада;
Ја имам часова кад се слатко сања
И пожудно жели и блажено страда.

Ја имам часове чедне, кротке, смерне,
Кад чистотом трепте мисли моје младе,
И у мојој души, побожне и верне,
Зашуморе химне, похвале, и наде.

Јест, душа је моја ко кутије старе
Што у светом храму на довратку стоје,
Где пролазник сваки спушта скромне даре
За смирене свеце и за ближње своје.

Поколење свако велику ил’ малу,
Спустило је у њу милостињу коју,
Љубав или мржњу, погрду ил’ хвалу,
Осмех или отров и жаоку своју.

Сад кроз жиле моје струје крви разне,
Ја ропћем и певам, ја кунем и славим,
И корачам смело, без страха од казне,
Кривудавом стазом и путима правим!

Очајање, туга, беда? Празне речи!
Кад на земљи више нема моћи те
Да у мојој души помути ил’ спречи
Силно задовољство, осећати све!

Jel' moze neko ako ga ne mrzi da iskuca Dolap? Nemam zbirku pesama kod sebe.

O ja tako volim tu ekipu: Rakić, Dučić, Šantić .... od novijih volim Miroslava Antića.

Sećam se da sam jednom pročitala pesmu ''Ti,koja imaš ruke nevinije od mojih'' od Vesne Parun, i ostala bez texta ... eto, mogu reći da je to meni ''pesma nad pesmama'' - zašto - ne znam ... jednostavno, i dan danas me potrese sa jednakim zemljotresom.

Trazili ste, citajte

Dolap - Milan Rakić

Ja znam jedan dolap. Crn, glomazan, truo,
stoji kao spomen iz prastarih dana.
Njegovu sam škripu kao dete čuo.
Stara gruba sprava davno mi je znana.

Jedan mali vranac okreće ga tromo,
mlaksao davno od teškoga truda.
Vuče bedno kljuse sipljivo i romo,
bič ga bije, ular steže, žulji ruda.

Vranče, ti si bio pun snage i volje,
i dolap si stari okretao živo.
Tešila te nada da će biti bolje;
mlad i snažan, ti si slatke snove sniv'o.

Al' je prešlo vreme preko tvoje glave,
iznemoglo telo, malaksale moći;
poznao si život i nevolje prave,
i julijske žege i studene noći.

O, kako te žalim! - gle, suze me guše, -
oličena sudbo svih života redom,
tebe, braću ljude, i sve žive duše
jednake pred opštom nemonovnom bedom.

Podne. Ti bi vode. Ko će ti je dati?
Tu kraj tvojih nogu žuboreći teče.
Ali bič fijukne... Napred, nemoj stati
dok ne padne najzad spasonosno veče.

Podne. Ti si gladan. Ti bi trave hteo,
svuda oko tebe buja trava gusta,
i mirise njene ćuv donosi vreo.
Ali bič fijukne. Zbogom, nado pusta!

Ti si, kao i ja, od mladosti rane
osetio opštu sudbu što nas gazi,
i gladan i žedan provodio dane
sve u istom krugu, sve na istoj stazi.

Ti si, kao i ja, na julijskoj žezi,
dok žubori voda kraj tebe u viru,
sanjao o sreći, nagradi, i nezi,
sanjao o dobrom, zasluženom miru.

O, k'o zmija ljuta košuljicu svoju,
ostaviti bedu, nesreću i zlobu,
i udarce biča stečene u znoju,
i svemoćnu podlost i opštu gnusobu!

Pusti snovi! Napred, vranče, nemoj stati,
ne miriši travu, ne osećaj vir;
nagradu za trude nebo će ti dati:
mračnu, dobru raku i večiti mir!
________________________________________

TI KOJA IMAŠ RUKE NEVINIJE

Ti koja imaš ruke nevinije od mojih
i koja si mudra kao bezbrižnost,
ti koja umiješ s njegova čela čitati
bolje od mene njegovu samoću,
i koja otklanjaš spore sijenke
kolebanja s njegova lica
kao što proljetni vjetar otklanja
sjene oblaka koje plove nad brijegom,
Ako tvoj zagrljaj hrabri srce
i tvoja bedra zaustavljaju bol,
ako je tvoje ime počinak
njegovim mislima, i tvoje grlo
hladovina njegovu ležaju,
i noć tvojega glasa voćnjak
još nedodirnut olujama,
Onda ostani pokraj njega
i budi pobožnija od sviju
koje su ga ljubile prije tebe.
Boj se jeka što se približuju
nedužnim posteljama ljubavi
I blaga budi u njegovom snu
pod nevidljivom planinom
na rubu mora koje huči.
Šeći se njegovim žalom.
Neka te susreću
ožalošćne pliskavice.
Tumaraj njegovom šumom.
Prijazni gušteri
neće ti učiniti zla.
i žedne zmije koje ja ukrotih
pred tobom će biti ponizne.
Neka ti pjevaju ptice koje ja ogrijah
u noćima oštrih mrazova.
Neka te miluje dječak kojega zaštitih
od uboda na pustome drumu.
Neka ti miriše cvijeće koje ja zalivah
svojim suzama.
Ja ne dočekah najljepše doba
njegove muškosti.
Njegovu plodnost
ne primih u svoja njedra
koja su pustošili pogledi
goniča stoke na sajmovima
i pohlepnih razbojnika.
Ja neću nikad voditi za ruku
njegovu djecu. I priče
koje za njih davno pripremih
možda cu ispričati plačući
malim ubogim medvjedima
ostavljenim u crnoj šumi.
Ti koja imaš ruke nevinije od mojih,
budi blaga njegovu snu
koji je ostao bezazlen.
Ali mi dopusti da vidim njegovo lice
dok na njega budu silazile nepoznate godine.
I reci mi katkad nešto o njemu
da ne moram pitati strance
koji mi se čude, i susjede
koji žale moju strpljivost.
Ti koja imaš ruke nevinije od mojih
ostani kraj njegova uzglavlja
i budi blaga njegovu snu!

Hvala.

Toliko muke oko jednog komentara. Pa da znash. Mnogo bih bio otvoreniji da ti imam mail i da ti sve ispishem. Elem, moze i ovako. Malo upakujemo, a ja znam da nece niko imati dovoljno zivaca da chita.
Trebah poslati jedno pisamce. Hjedoh i dio ove pjesme, koja mi se danima u glavi buni, tutnja i odjekuje, okachiti na isto. Naravno, ono shto si nekada znao na pamet i tako lukavo koristio u nekim segmentima odrastanja, jednostavno ishchezne. Koliko je samo pijanih zjenica proshireno na ove stihove. Toliko su bile pijane da jednostavno nisu ni trazile bit pjesme. I... sjetih se da mi je mnogo jednostavnije prohrljati na netu i pronaci je, nego li da duvam prashinu sa nekih tamo knjiga koje se godinama nisu pomjerale sa police. Po meni, ovo je Rakicevo otjelotvorenje. Mislim da je ovom pjesmom tako dobro pokazao tu potrebu da volimo sebe u drugima. Tjelesnu ljubav (export-import) je samo utkao da bi prikrio egoizam prave ljubavi. Ljubav jeste davanje. Bezrezervno, ali samo zato shto to nama prija. Ko to nije istinski spoznao on i ne zna shta je ljubav. Pjesma uopshte nije nastrana, shovinistichka ili bilo kakva drukchija. Ona je zaista Iskrena pesma. Volim je. Nisam je ovako tumachio tada kada sam je exploatisao za svoje niske ciljeve. Sada su druga vremena, drugi obichaji.
Iznad svega me je odushevilo da neko toliko otvoreno pokaze pozitivizma za ovu pjesmu. Ne mogoh, a da se ne zakachim na to. Kao riba kada vidi dobrog crva na udici.... Ma treba mi da kazem to. Cutao sam je godinama u sebi. Niko je nikada nije tako shvatao. Nikada nikom se nije dopala (osim muzijacima koji su smatrali da je razumiju). Niko nije toliko suptilan da je prihvati onakvu kakva jeste. Chitam u svemu ovome i neke velike rijechi kako su pjesmu tumachili i kako su se raspravljali nad njom. Ma kakvi. Srcem, ne umom, samo srcem se ovakva jedna pjesma moze osjecati. Umovanja i prefiksa u skracenim oblicima mi je preko glave. Dajmo, budimo samo ljudi.
Ne znam da li sam bio dovoljno uvjerljiv da bi mogli nastaviti razgovor. Tema je tvoja postavljena poodavno, a ja sam se zarad tebe danas registrovao. Osoba koja moze ovu pjesmu staviti i kazati da joj se dopada, nimalo nije bezvrijedna osoba moga poimanja. Da, ovo te moze sablazniti. Vjerovatno i hoce, ali sam takav. Prihvatila ili ne moj mail je karibo@blic.net, pa javi se ako osjetish zelju za tim.
Svako dobro.
Nikola

Sta mislite o Rakicevim ljubavnim pesmama?! Jako mi je hitno!!
Iskrena pesma, Ocajna pesma, Ljubavna pesma,...
(neki komentar o nekoj njegovoj ljubavnoj pesmi )

STA MISLITE O LJUBAVNIM PESMAMA MILANA RAKICA ?

Obična pesma

Naša je ljubav bila kratkog veka,
Trenutak jedan - tek godinu dana.
I rastavi nas naglo sudba preka,
Bez uzdisaja, bez suza, bez rana.

U svađi nam je proslo pola dana;
U pomirenju mučnom pola noći.
I bežao sam iz našeg stana,
Tražeci mira u poljskoj samoći.

No to je bilo kratko vreme;
Pa postadosmo tuđi jedno drugom;
I gledasmo se u ćutanju dugom,
Tupo, k'o sito dete šećerleme.

I tako sve je prošlo; i ja sada
Ne mogu kleti nebo ni sudbinu,
Il' s pesnicama stisnutim, pun jada,
Prokleti žene ili podlost njinu

Pa ipak - da si samo katkad znala
Veliki, kobni oganj duše ove,
I silnu ljubav što nisti k'o hala
Sve druge misli i nade i snove; -

Pa ipak - da si samo katkad htela
U zanosu, i sličnu mekoj svili,
Da nađeš nežnu reč iz srca vrela -
I mi bi možda dugo srećni bili

A sad polako teče ovo vreme;
Postasmo tako tuđi jedno drugom;
I gledamo se u ćutanju dugom
Tupo, k'o sito dete šećerleme.


Sta misliti o ovoj pesmi...treba je osetiti

M.Raki} LEPOTA







Jest, nema na tebi ni jednoga dela

Da se mome oku mogao da skrije,

Ni jednog prevoja blistavog ti tela

Da se moj poqubac na nj spustio nije.



Znam te tako dobro: u rastanka ~ase

Ti preda me stupa{ sva sjajna i `iva,

Znam kada }e suze oko da ti kvase,

Znam kad ti se du{a milo{tom preliva,



A kad u njoj nosi{ svu toplinu Juga...

Pa ipak si svakog dana nova meni,

Uvek nova, tako ~udno dryga,

I nikada sli~na ju~era{njoj `eni.



Ta mo} tvoja ~udesna zaslepljava mene

Raznovrsnim sjajem, mirisom i bojom.

-Oh, budi jedanput ko i druge `ene,

Da odahnem najzad pred lepotom tvojom!..

OBNOVA



Ho}u na jednom sve~anom opelu

Da sahranim ono {to pro{lo{}u zovu,

I da ti donesem tada du{u novu

Bez i jedne pege negda{we - svu belu.



I ho}u da onog ~asa kad na mene

Padnu kose tvoje i poljubac jedan,

Budem kao nekad bezazlen i ~edan,

Da prvi put poznam ~ar ljubljene `ene;



I da sav u tvojoj beskona~noj mo}i,

O~aran, bez svega {to me davno gu{i,

Ose}am pod sjajem ove prve no}i

Kako se u mojoj obnovljenoj du{i,



Uz veselu pesmu razdraganih gnezda,

Dok {u{ti topola i miri{e lipa

I radosno nebo mese~inu sipa,

Tajastveno radja novo jato zvezda…