MEGRA
Obećava
- Poruka
- 67
Razvoj turističkih kapaciteta u Srbiji i iskorišćenje potencijala (prirodnog, etnološkog, socijalnog...)
BANJSKI
Srbiju zovu "zemlja banja", budući da na ovolicnoj površini (oko 80.000km2) ima preko 100 banja i izvora. Međutim, samo dve banje u Srbiji imaju preko 100.000 noćenja godišnje (oko 10.000 turista). Većina banja ima samo 1 do 2 hotela, i eventualno par barakica za smeštaj turista i kućnu radinost. U nekima su otvorene i vile (koje ukupno primaju 20tak gostiju), ali koje su često nepovezane i neorganizovane, i koje rade po principu preporuke. U skoro svim banjama postoji samo par bazena, dok bi u nekim većim i bližim nekoj većoj reci mogao da se otvori "aqua park" srednje veličine, u koji bi rado išli gosti iz cele Srbije, a naravno i turisti iz inostranstva. Takođe, botaničke bašte, veliki parkovi, kao i veći broj hotela su potrebni u banjama, mada ne više od 10 velikih, 20 srenjih ili 50 mailh hotela, jer ljudi u banju ipak idu na odmor, oporavak, i eventualno sportisti na pripreme (mlađi ljudi ipak preferiraju življe mesto sa više kafića, klubova...) U manjim banjskim mestima, poželjno je da se organizuju domaćini i vlasnici vila i sličnih sitnih objekata, tako da svi ponude sličnu cenu i uslugu i da šalju jedni kod drugih goste kada su im popunjeni kapaciteti, organizuju prevoz i izlete za goste...
PLANINSKO - ZIMSKI
Dakle, 60% površine Srbije je planinska oblast (čak ni Vojvodina nije baš ravna!). Trenutno, planinski turizam je razvijen na samo par planina - Kopaonik, Zlatibor i Jastrebac, i može se naći u začetku na još par planina. Nekada smo mogli da računamo i na Šar Planinu i na avanturistički raj - Prokletije (nemaju džaba taj naziv Smiley). U proleće postaju popularnije planine kada zbog otapanja snegova i leda bilje oživljava, potoci ubrzavaju...
Tara, Zlatibor i Zlatar, Javor i Maljen zajedno sa okolnim gradovima, kao i nekoliko velikih jezera u okolini, predstavljaju ogroman turistički potencijal, za sva 4 godišnja doba: Leto na jezerima sa organizovanim izletima do drugih jezera, kao i na planine zarad osveženja, bogata kultura i gastronomija tog kraja oduševila bi goste iz inostranstva; pa onda jedna vožnja Šarganskom osmicom, u neku etno tavernu na burek i jogurt, basket na "1002", pa onda izlazak uvečeu dobro organizovano turističko naselje sa gomilom restorana, kafića... Takođe, da ne zaboravim, obavezna poseta etno selu Sirogojno, gde bi trebalo da se organizuje ručak u onim kolibicama, koje bi naravno profesionalci obučeni u etno nošnje pekli na način kao pre XY godina. Naravno, za one sa dubljim džepom i više vremena, nezaobilazna bi bila i raška oblast sa svojim spomenicima, i shopping u Novom Pazaru (ako stanje bude normalno u tim krajevima).
JEZESKI, REČNI - LETNJI
Na našim rekama ima plaža lepših nego u Majamiju ili na Karibima (naleteo sam na nekoliko za vreme plovidbe Tisom i Dunavom.) Naravno, u blizini nekih od njih bi mogli da se izgrade hoteli, ali da budu dobro organizovani sa spasiocima, čamcima... i ambulantom (svakojaka čuda teku Dunavom) i da se savetuje kupačima da nose sandale, koje bi naravno hotel morao da obezbedi gratis! Naravno za ovo treba voditi više računa o zagađivanju reka, i da se formira podunavski savez koji će voditi brigu o ovoj reci, i o njenoj čistoći.
Broj jezera u Srbiji nije nešto veliki, a ni sama jezera se ne mogu pohvaliti velikom površinom. Naravno ima ljudi kojima to ne bi smetalo da se bućkaju svaki dan u njima, naravno, ako imaju više razloga da dođu na neko od njih na letovanje (niska cena: što bi neko za 200E išao na jezero ako može na more u Bugarsku; naravno za 80 sa dobrim smeštajem i hranom bi!, zanimljivost okoline - spomenici, shopping zone, rekreacija, blizina nekog većeg grada, žurke na otvorenom, kobasicijade i slaninijade...)
...
Nisam završio članak
Izvor
BANJSKI
Srbiju zovu "zemlja banja", budući da na ovolicnoj površini (oko 80.000km2) ima preko 100 banja i izvora. Međutim, samo dve banje u Srbiji imaju preko 100.000 noćenja godišnje (oko 10.000 turista). Većina banja ima samo 1 do 2 hotela, i eventualno par barakica za smeštaj turista i kućnu radinost. U nekima su otvorene i vile (koje ukupno primaju 20tak gostiju), ali koje su često nepovezane i neorganizovane, i koje rade po principu preporuke. U skoro svim banjama postoji samo par bazena, dok bi u nekim većim i bližim nekoj većoj reci mogao da se otvori "aqua park" srednje veličine, u koji bi rado išli gosti iz cele Srbije, a naravno i turisti iz inostranstva. Takođe, botaničke bašte, veliki parkovi, kao i veći broj hotela su potrebni u banjama, mada ne više od 10 velikih, 20 srenjih ili 50 mailh hotela, jer ljudi u banju ipak idu na odmor, oporavak, i eventualno sportisti na pripreme (mlađi ljudi ipak preferiraju življe mesto sa više kafića, klubova...) U manjim banjskim mestima, poželjno je da se organizuju domaćini i vlasnici vila i sličnih sitnih objekata, tako da svi ponude sličnu cenu i uslugu i da šalju jedni kod drugih goste kada su im popunjeni kapaciteti, organizuju prevoz i izlete za goste...
PLANINSKO - ZIMSKI
Dakle, 60% površine Srbije je planinska oblast (čak ni Vojvodina nije baš ravna!). Trenutno, planinski turizam je razvijen na samo par planina - Kopaonik, Zlatibor i Jastrebac, i može se naći u začetku na još par planina. Nekada smo mogli da računamo i na Šar Planinu i na avanturistički raj - Prokletije (nemaju džaba taj naziv Smiley). U proleće postaju popularnije planine kada zbog otapanja snegova i leda bilje oživljava, potoci ubrzavaju...
Tara, Zlatibor i Zlatar, Javor i Maljen zajedno sa okolnim gradovima, kao i nekoliko velikih jezera u okolini, predstavljaju ogroman turistički potencijal, za sva 4 godišnja doba: Leto na jezerima sa organizovanim izletima do drugih jezera, kao i na planine zarad osveženja, bogata kultura i gastronomija tog kraja oduševila bi goste iz inostranstva; pa onda jedna vožnja Šarganskom osmicom, u neku etno tavernu na burek i jogurt, basket na "1002", pa onda izlazak uvečeu dobro organizovano turističko naselje sa gomilom restorana, kafića... Takođe, da ne zaboravim, obavezna poseta etno selu Sirogojno, gde bi trebalo da se organizuje ručak u onim kolibicama, koje bi naravno profesionalci obučeni u etno nošnje pekli na način kao pre XY godina. Naravno, za one sa dubljim džepom i više vremena, nezaobilazna bi bila i raška oblast sa svojim spomenicima, i shopping u Novom Pazaru (ako stanje bude normalno u tim krajevima).
JEZESKI, REČNI - LETNJI
Na našim rekama ima plaža lepših nego u Majamiju ili na Karibima (naleteo sam na nekoliko za vreme plovidbe Tisom i Dunavom.) Naravno, u blizini nekih od njih bi mogli da se izgrade hoteli, ali da budu dobro organizovani sa spasiocima, čamcima... i ambulantom (svakojaka čuda teku Dunavom) i da se savetuje kupačima da nose sandale, koje bi naravno hotel morao da obezbedi gratis! Naravno za ovo treba voditi više računa o zagađivanju reka, i da se formira podunavski savez koji će voditi brigu o ovoj reci, i o njenoj čistoći.
Broj jezera u Srbiji nije nešto veliki, a ni sama jezera se ne mogu pohvaliti velikom površinom. Naravno ima ljudi kojima to ne bi smetalo da se bućkaju svaki dan u njima, naravno, ako imaju više razloga da dođu na neko od njih na letovanje (niska cena: što bi neko za 200E išao na jezero ako može na more u Bugarsku; naravno za 80 sa dobrim smeštajem i hranom bi!, zanimljivost okoline - spomenici, shopping zone, rekreacija, blizina nekog većeg grada, žurke na otvorenom, kobasicijade i slaninijade...)
...
Nisam završio članak
Izvor
ta !
