25-omajska oda LJ&S

Čikica na slici, upikčurisan danas, u 12:05, podno Muzeja 25. maj:

Leškari i seća se nekih lepših dana .. kad je mogao da spava u parku celu noć a da ga niko ne odžepari

ja glasala za opciju zaljubljen je, cccccc

geisha:

ja glasala za opciju zaljubljen je, cccccc

Kliknite za proširenje...

Misliš da ga boli glava od ljubavi, pa se zato drži za nju :shock:

NatasaNatasa:

Misliš da ga boli glava od ljubavi, pa se zato drži za nju :shock:

Kliknite za proširenje...

aha, bas to mislim

i ja glasam za zaljubljivanje

a drugo
cikica pobego od zene pa spava u parku

a pod koju opciju da stavim "obucen je,ali se sunca"

Razno, macane!

da nije umro pu pu daleko bilo?

Spava

sunca se . inace verovatno je malo je usamljen a mozda i sve ovo drugo.
opet sam se zeznula u glasanju.

zaljubljen je

Leskari... a sta ima u svojoj glavi to ja ne mogu znati...

Pošto je ovo LJ&S, red je da se pretpostavi da je zaljubljen, zar ne? :-)
Nećemo valjda ovde o politici...

čuj, poliKiTa je ionak' čista pornografija, pa prema tome...

malo je promashen podforum....

Ja ne promašujem, barabo*

Boli ga miško za vas....

Što je i najpametnije....

nemam pojma , ja se tako suncam u parkicu ...

Pace je u pravu ...njemu je, bre, lepo, pa sta god da mu je u glavi

Taman da pomislim da bi mu mogao jastuk pod glavu, al' ono... čemu... ikakav komfor, nada i iščekivanje... Nadam se da ga je klepila svojevrsna sindikalna nirvana. Grotesknije od samog sleta. Za 25. Sveti. K'o i 29. Pozdravlja vas Dagobert...................

valjda nece biti kise...

Oklembesio, a mamio mi pogled, prozukli list platana u Francuskoj ulici, nedaleko od mog sindikalnog teatra. Rano jesenas. Besane noći činio družestvenijim, i tako perforiran odbijao vjetrove na stasavajuću glazuru željezom demokratije utvrđenog trotoara platoa ponad Doma JNA, gdje se dalo počinuti na klupama. Nekad. Beskućnici, prognani, poput čikice sa slike, izvrću se na betonske kurcobocije da nažuljaju kičmu, i ne mareći više za negdašnju toplinu drveta sve oskudnije institucije klupa u parku. Naprave s letvama, ofucane i u pjesmama, što ne bi bile i zbilja sklonjene? S vidika humanosti. Da je sterilnije. Vizijama iz statusnih automobila neometanije.

Strahovao sam da se pomenuti list neće oduprijeti ni potmulim, neubjedljivim kišama, vjesnicima predstojećih niskih temperatura. Navijao. Da se održi. Gledao kako kapi na njemu otežavaju presudnim molekulom vode i, srećom, skliznu, ne znajući da i meni donose olakšanje. Ma, šta kapi znaju... Gluperde jedne. U inat njima, ili već čemu, onemoćao ranije, a potrajao duže od većine. Listova.

Dovukoh se jedne rede noćnom dvadeset šesticom, iz štete, poslovično dezorijentisan, s neprimjerenim balastom pesimizma, da sam jedva i podigao glavu ka mom dnevnom kontrahoroskopu, da vidim kako mi je veselo izmak'o dan po načinu kako se klatio uvaženi starkelja... Avaj, avaj, avaj... Joj na avaj... Tek sad spavaj... brale... Nestalo momče! Dosadilo mu! Briga njega što neću doznat kako mi je bilo. Tuga jesenja.. classic style... tja... :|

Ada, a nu, neću sad suJmat je li i on šta zgriješiJo pred Hagom, te ga nema. Otiš'o na pivu, juri žene... ko bi ga znao... Osedlah svoj crnogorizam i digo' (po)nos pa, kadar da to učinim više puta, smjelo u tminu navlaženu. Kad banu drugar, zašepuren i zajapuren poput pijevca kad se navrze kokoškOJ (tamo njoj). Snaš'o se lukavac da jedri na neromantičnom vjetru koji centimetar iznad asfalta. Da pokaže šta sve još znade. Prava pravcijata epizoda latinoameričke serije, sestro slatka, u koju se uključuje jedan od sitnosatnih taksista lešinara... A od tih ne mož' umaći. Ni ja, a list pogotovu. Sporom, namamljujućom vožnjom, kojoj vazda nedostaje transparent: dođi, maco/macane, ću da ti platim, samo (na)sedi... taHi дривер izakanom sto dvadeset trojkom prednjim desnim točkom spresova mog miljenika a da mu se ni brk ne namrgodi (brk za koji nijesam siguran da je imao)! Avaj... da, sad je red na suza roneći avaj...

Zuk, zuk, zuk... bljesnuo bi na tren slijepljeni list na gumi, kao skaradna etiketa konzerve na čijem pultu ispred suvozačkog sica spazih potonju (e, da je sreće da je zadnja) Koeljovu mentalnu brljotinu.

Čaj od nane proključa tek na krstarenju Nevom.


Ne daj se, baš se ne daj, mladosti.

Ko te nervirao?:-( Nemoj ja da ti uradim hororskop

Aj' samo probaj!
Od gatara priznajem samo Milju Ona najbolje rukuje nevidljivim čarobnim mastilom... Koja carica... Ihhhhh

Ma, je li živa, grdna? Ili je potonula u predskazivanim poplavama po US of A u danima kad Butros Gali nije stig'o da iz fijoke izvadi izvještaj Satiša Nambijara da Srbi nijesu krivi za rat, pa nam uvedoše sankcije...