Tema je veoma ozbiljna i interesantna, a adekvatan odgovor zahteva dosta razmišljanja. Ovde se provlači mnogo stvari i potrebno je pokušati svaku posebno razmotriti.
Prvo, pitanje je da li čovek živi nagonskim životom vrste i da li je njegov najsnažniji pokretač libido, odnosno sexualna energija. Činjenica je da se čovek, pre svega učešćem razuma i svesnog odlučivanja, uzdigao iznad drugih životinjiskih vrsta i postao "društveno biće" ili "homo socialis". Iako mi je bliska Frojdova biologistička teorija, svakako moram da priznam da u hijerarhiji čovekovih motiva, veoma značajnu ulogu imaju i motiv za ljubavlju i pripadanjem, motiv za sigurnošću, motiv za samoostvarenjem, itd., o čemu je možda najkoncizniji pregled dao Maslov. I sama psihoanaliza je još četrdesetih godina prošlog veka prtrpela veliki uticaj socijalnih teorija (From, Saliven, Hornaj, itd). Dakle, izgleda da čoveka nikako ne možemo poistovetiti sa životinjom koja teži na zadovolji samo svoje najosnovnije nagonske potrebe! Mislim da ćemo se i tu svi složiti. Neko je nekada rekao da čovek ulaskom u brak ne postaje monogamno biće. U čovekovoj prirodi je da ga privlače razne osobe suprotnog pola. Međutim, monogamija nije stvar biologije, već svesne odluke da ostatak života provedemo da određenim partnerom koji pored sexualnih, zadovojlava i mnoge druge naše potrebe.
Drugo, ljubavna veza dvoje ljudskih bića, svakako podrazumeva mnogo više od pukog sexualnog odnosa. Mislim da se tu svi slažemo. Vaš partner, pored toga što vam je ljubavnik/ca, svakako ima i drugih uloga u vašem životu. Čini mi se da vam je on/ona pre svaga najbolji prijatelj, osoba sa kojom delite dobro i zlo, sa kojom se radujete ili zajedno tugujete zbog nekih stvari, sa kojom imate planove, želje, zajedničke uspomene i sa kojom težite nekom zajedničkom cilju. (Naravno, govorim o ozbiljnoj ljubavnoj vezi.) U tom smislu, "prevariti" partnera, ili drugačije rečeno "raditi mu iza leđa" svakako nije čin ozbiljne i zrele osobe koja zna šta hoće. To pre svega možemo posmatrati kao "izdaju" osobe koja u nas ima poverenja, što nikako ne možemo okarakterisati kao "moralni čin" jer time povređujemo drugo ljudsko biće, koje ima svoja osećanja, želje, strahove, itd.
Da se za sada zaustavimo na ovome.
PS: Izvinjavam se što je tekst malo duži. Koga mrzi da čita može jednostavno da preskoči moj post, a ko u ovome nađe nešto zanimljivo, biće mi drago da razmenimo mišljenja.
S poštovanjem,
Rene Dekart
