eremita
Zaslužan član
- Poruka
- 117.180
Недеља, 7. V 2006.
Писмо Вељка Губерине америчком амбасадору у Београду Мајклу Полту
ВЕЉКО ГУБЕРИНА
У ИМЕ КОЈИХ НАЧЕЛА?
Поштовани господине амбасадоре,
У недељном броју нашег најзначајнијег и најважнијег листа "Политика" дали сте интервју њеном новинару господину Бошку Јакшићу, где између осталог стоји ваша изричита изјава: "Вашингтон ће с’ гвозденом одлучношћу инсистирати да Београд испуни обавезе према Хагу."
С обзиром да вам новинар није поставио питање које је за нашу јавност од изузетног значаја, то сам слободан да Вам ја поставим питање : зашто до данас Ваша Влада није ‘гвозденом одлучношћу’ инсистирала да албанско руководство у Приштини испуни своју обавезу и омогући српском народу право на живот, то јест, да дозволи нашем народу повратак на своја вековна огњишта са којих је протеран.
Наиме, и после пет година уз примену драстичног насиља које води до убијања, албанско руководство у Приштини то исто спроводи, а Ваша Влада прелази преко тога. Бројни познати и угледни грађани Србије нису из разних личних и политичких разлога такво питање јавно упутили Вама и преко Вас Вашој Влади, док ја, који сам такође познати грађанин ове земље, а пошто сам увек припадао независној адвокатској професији, слободан сам да у своје име и име бројних других наших грађана поставим нека питања.
Ви као образован човек знате да је Ваша земља уз учешће скоро свих европских држава изјавила да је: ‘БОМБАРДОВАЛА СРБИЈУ ДА БИ СПРЕЧИЛА ХУМАНИТАРНУ КАТАСТРОФУ МИЛИОН АЛБАНАЦА КОЈЕ ЈЕ МИЛОШЕВИЋ ПРОТЕРАО СА ЊИХОВИХ ИМАЊА’.
У пролеће 1999. године па све до данас на све стране објашњавали свој злочин према Србима, а који Вам наш народ никада неће опростити. Штавише, довели сте и снаге НАТО пакта да буду на Косову како би омогућили Албанцима, јуна месеца 1999. године да се врате на своја имања, а они су при том избацивали Србе из њихових станова, кућа и имања и усељавали се у исте.
Ако Вам то није познато, спреман сам господине амбасадоре да Вас поведем и уверим у тачност тих тврдњи, јер сам 35 година долазио на Косово и Метохију бранећи Албанце који су починили убиства из домена крвне освете, а по чему су они познати у целом свету јер се равнају по Канону Леке Дукађинија. Слободан сам такође, да Вам скренем пажњу на још једно питање које би Вам требало да буде добро познато. Цео свет је мирно гледао како су Хрвати протеривали Србе са њихових имања 1995. године јер су, а Ваша Влада се сагласила, тврдили да су Срби извршили оружану побуну против хрватске државе чији су грађани и да Хрватска има право да заштити своју државу од побуњеника. Сада се аналогно томе поставља питање "Зар Албанци нису били грађани Србије против које су дигли оружану побуну, те и Србија има право да брани своју државу против побуњених грађана."
Поготово је значајно, а што би и Вама требало да буде познато да је још 1912/13 године решено питање граница и међусобних односа између балканских држава које су те године, после вековног турског ропства, ослободиле се и повратиле независност коју су изгубиле током XIV и XV века када су Османлије уништиле све, тада слободне државе на Балкану. Такође, требало би да знате да тада није било никакве албанске државе на том простору, а најмање на Косову и Метохији, а о чему говоре вековни споменици о њиховом бивствовању у тим крајевима.
Такво стање је и потврђено 1919. године мировним уговором после Првог светског рата. Такође, то стање је потврђено 1945. године после Другог светског рата.
На крају, као правник слободан сам, господине амбасадоре, да Вам на крају поставим још једно питање: "у име којих начела Ваша Влада даје себи право да одвоји једну покрајину српске вековне државе која је била и која ће остати извориште њене државности, историје, културе И духовности ?"
Господине амбасадоре, слободан сам да Вам упутим ово писмо јер потичем из породице која је опште позната да је васпитана на начелима Ваше демократије, а због чега сам још 1945. године био осуђен као присталица ‘америчког империјализма’, јер нисам желео, иако сам био младић од 20 година да у Београду марширам певајући "Америка и Енглеска биће земља пролетерска!"
Уз поштовање, уверавам Вас да сам био и остаћу пријатељ Вашег народа, али не могу да пређем преко горе изнетих ствари поготово што је моја целокупна породица остала припадник слободног света на челу са Вашом земљом.
С поштовањем,
Вељко Губерина, адвокат у пензији
Писмо Вељка Губерине америчком амбасадору у Београду Мајклу Полту
ВЕЉКО ГУБЕРИНА
У ИМЕ КОЈИХ НАЧЕЛА?
Поштовани господине амбасадоре,
У недељном броју нашег најзначајнијег и најважнијег листа "Политика" дали сте интервју њеном новинару господину Бошку Јакшићу, где између осталог стоји ваша изричита изјава: "Вашингтон ће с’ гвозденом одлучношћу инсистирати да Београд испуни обавезе према Хагу."
С обзиром да вам новинар није поставио питање које је за нашу јавност од изузетног значаја, то сам слободан да Вам ја поставим питање : зашто до данас Ваша Влада није ‘гвозденом одлучношћу’ инсистирала да албанско руководство у Приштини испуни своју обавезу и омогући српском народу право на живот, то јест, да дозволи нашем народу повратак на своја вековна огњишта са којих је протеран.
Наиме, и после пет година уз примену драстичног насиља које води до убијања, албанско руководство у Приштини то исто спроводи, а Ваша Влада прелази преко тога. Бројни познати и угледни грађани Србије нису из разних личних и политичких разлога такво питање јавно упутили Вама и преко Вас Вашој Влади, док ја, који сам такође познати грађанин ове земље, а пошто сам увек припадао независној адвокатској професији, слободан сам да у своје име и име бројних других наших грађана поставим нека питања.
Ви као образован човек знате да је Ваша земља уз учешће скоро свих европских држава изјавила да је: ‘БОМБАРДОВАЛА СРБИЈУ ДА БИ СПРЕЧИЛА ХУМАНИТАРНУ КАТАСТРОФУ МИЛИОН АЛБАНАЦА КОЈЕ ЈЕ МИЛОШЕВИЋ ПРОТЕРАО СА ЊИХОВИХ ИМАЊА’.
У пролеће 1999. године па све до данас на све стране објашњавали свој злочин према Србима, а који Вам наш народ никада неће опростити. Штавише, довели сте и снаге НАТО пакта да буду на Косову како би омогућили Албанцима, јуна месеца 1999. године да се врате на своја имања, а они су при том избацивали Србе из њихових станова, кућа и имања и усељавали се у исте.
Ако Вам то није познато, спреман сам господине амбасадоре да Вас поведем и уверим у тачност тих тврдњи, јер сам 35 година долазио на Косово и Метохију бранећи Албанце који су починили убиства из домена крвне освете, а по чему су они познати у целом свету јер се равнају по Канону Леке Дукађинија. Слободан сам такође, да Вам скренем пажњу на још једно питање које би Вам требало да буде добро познато. Цео свет је мирно гледао како су Хрвати протеривали Србе са њихових имања 1995. године јер су, а Ваша Влада се сагласила, тврдили да су Срби извршили оружану побуну против хрватске државе чији су грађани и да Хрватска има право да заштити своју државу од побуњеника. Сада се аналогно томе поставља питање "Зар Албанци нису били грађани Србије против које су дигли оружану побуну, те и Србија има право да брани своју државу против побуњених грађана."
Поготово је значајно, а што би и Вама требало да буде познато да је још 1912/13 године решено питање граница и међусобних односа између балканских држава које су те године, после вековног турског ропства, ослободиле се и повратиле независност коју су изгубиле током XIV и XV века када су Османлије уништиле све, тада слободне државе на Балкану. Такође, требало би да знате да тада није било никакве албанске државе на том простору, а најмање на Косову и Метохији, а о чему говоре вековни споменици о њиховом бивствовању у тим крајевима.
Такво стање је и потврђено 1919. године мировним уговором после Првог светског рата. Такође, то стање је потврђено 1945. године после Другог светског рата.
На крају, као правник слободан сам, господине амбасадоре, да Вам на крају поставим још једно питање: "у име којих начела Ваша Влада даје себи право да одвоји једну покрајину српске вековне државе која је била и која ће остати извориште њене државности, историје, културе И духовности ?"
Господине амбасадоре, слободан сам да Вам упутим ово писмо јер потичем из породице која је опште позната да је васпитана на начелима Ваше демократије, а због чега сам још 1945. године био осуђен као присталица ‘америчког империјализма’, јер нисам желео, иако сам био младић од 20 година да у Београду марширам певајући "Америка и Енглеска биће земља пролетерска!"
Уз поштовање, уверавам Вас да сам био и остаћу пријатељ Вашег народа, али не могу да пређем преко горе изнетих ствари поготово што је моја целокупна породица остала припадник слободног света на челу са Вашом земљом.
С поштовањем,
Вељко Губерина, адвокат у пензији
