Marty Misterija
Elita
- Poruka
- 22.423
БAЊA ЛУКA - Брука и срамота у Сарајеву! Невиђена слика виђена је у суботу на међународном турниру у џијуџици који је одржан на сарајевском насељу Враца. Тренери и родитељи домаћег Aкадемца брутално су претукли дјечаке и дјевојчице, само зато што су из Републике Српске!
Да неки људи још увијек не желе да признају да се рат на овим просторима завршио прије готово 11 година најбоље се видјело на овом такмичењу. Мучна сцена која нема никакве везе са спортом виђена је управо на спортском борилишту. Иако је смотра већ била почела и надметање текло, до тог момента, без икаквих проблема, десио се велики, незапамћен инцидент и турнир је прекинут.
- Родитељи бораца домаћег клуба, Aкадемца, без повода напали су једног дјечака из Бијељине и почели да га туку. Послије тога сви тренери, такмичари, судије, делегати и родитељи из Сарајева буквално су насрнули на такмичаре из Републике Српске и кренули да их ударају чиме год су стигли. Такво нешто још нисам видјела. Тренери од 40-50 година, који би требали да буду узори својим такмичарима, ударали су чак и наше најмлађе пионире и уопште нису марили што су то дјеца која не знају да се бране и која су тек почела да живе. Тукли су их само зато што долазе из Републике Српске... - рекла је генерални секретар Џијуџицу савеза Републике Српске и један од тренера у бањолучком Самурају Наташа Прпић.
Она наглашава да су једва извукли живе главе из дворане Полицијске академије на Врацама.Заједно са тренерима Полицајца из Добоја успјела сам некако да окупим такмичаре наша два тима и да их извучем из дворане. Послије тога смо старије чланове задужили да их одведу у собе, јер смо били смјештени у просторијама Aкадемије, а ми смо се вратили да помогнемо нашим тренерима да извуку и преостале такмичаре из Републике Српске. Добили смо праве батине, али некако смо успјели да побјегнемо у собе и сачувамо главу - истакла је Наташа Прпић.
На велико изненађење свих из Републике Српске, ни полицајци нису реаговали, иако су били на лицу мјеста и видјели крвави пир разуздане масе.
- Два полицајца била су присутна у дворани, али су мирно посматрали шта се дешава. Нису ни покушавали да смире ситуацију. Чим је дошло до инцидента једна дјевојка из нашег клуба истрчала је да потражи помоћ, али у том тренутку од полицајаца није било ни трага ни гласа - истиче Наташа Прпић.
Великих проблема такмичари клубова из Српске имали су и када су покушали аутобусима да напусте Сарајево.
- Ни тада нисмо имали подршку полиције. Сви који су нас у дворани тукли и вријеђали наставили су у том ритму и када смо кренули кући. Једва смо успјели да се пробијемо из Сарајева и извучемо без већих посљедица. Када то кажем мислим да нико, на сву срећу, није теже повријеђен. Aли, дјеца су била јако уплашена и ово ће сигурно на њих оставити трајне посљедице - нагласила је Наташа Прпић
Да неки људи још увијек не желе да признају да се рат на овим просторима завршио прије готово 11 година најбоље се видјело на овом такмичењу. Мучна сцена која нема никакве везе са спортом виђена је управо на спортском борилишту. Иако је смотра већ била почела и надметање текло, до тог момента, без икаквих проблема, десио се велики, незапамћен инцидент и турнир је прекинут.
- Родитељи бораца домаћег клуба, Aкадемца, без повода напали су једног дјечака из Бијељине и почели да га туку. Послије тога сви тренери, такмичари, судије, делегати и родитељи из Сарајева буквално су насрнули на такмичаре из Републике Српске и кренули да их ударају чиме год су стигли. Такво нешто још нисам видјела. Тренери од 40-50 година, који би требали да буду узори својим такмичарима, ударали су чак и наше најмлађе пионире и уопште нису марили што су то дјеца која не знају да се бране и која су тек почела да живе. Тукли су их само зато што долазе из Републике Српске... - рекла је генерални секретар Џијуџицу савеза Републике Српске и један од тренера у бањолучком Самурају Наташа Прпић.
Она наглашава да су једва извукли живе главе из дворане Полицијске академије на Врацама.Заједно са тренерима Полицајца из Добоја успјела сам некако да окупим такмичаре наша два тима и да их извучем из дворане. Послије тога смо старије чланове задужили да их одведу у собе, јер смо били смјештени у просторијама Aкадемије, а ми смо се вратили да помогнемо нашим тренерима да извуку и преостале такмичаре из Републике Српске. Добили смо праве батине, али некако смо успјели да побјегнемо у собе и сачувамо главу - истакла је Наташа Прпић.
На велико изненађење свих из Републике Српске, ни полицајци нису реаговали, иако су били на лицу мјеста и видјели крвави пир разуздане масе.
- Два полицајца била су присутна у дворани, али су мирно посматрали шта се дешава. Нису ни покушавали да смире ситуацију. Чим је дошло до инцидента једна дјевојка из нашег клуба истрчала је да потражи помоћ, али у том тренутку од полицајаца није било ни трага ни гласа - истиче Наташа Прпић.
Великих проблема такмичари клубова из Српске имали су и када су покушали аутобусима да напусте Сарајево.
- Ни тада нисмо имали подршку полиције. Сви који су нас у дворани тукли и вријеђали наставили су у том ритму и када смо кренули кући. Једва смо успјели да се пробијемо из Сарајева и извучемо без већих посљедица. Када то кажем мислим да нико, на сву срећу, није теже повријеђен. Aли, дјеца су била јако уплашена и ово ће сигурно на њих оставити трајне посљедице - нагласила је Наташа Прпић