eremita
Zaslužan član
- Poruka
- 117.180
Hitler je pobedio
O današnjem svetu kroz oči Adolfa Hitlera govori mnogo toga pa i francuski književnik Patrik Beson u svom romanu «On» gleda svet kroz tu prizmu.
Naslov ovoga teksta ne govori nam mnogo. Gde je to pobedio, u čemu? Verovatno prve asocijacije jesu na Hitlerovu pobedu na izborima u Nemačkoj 1933. Ne, ne radi se o toj pobedi. Radi se o pobedi Hitlerove ideologije i njegovih ideja u modernom svetu. Današnje demokrate, koje vladaju svetom, etiketu «hitlerovca» prikačiće svakom svom neistomišljeniku bez sekunde razmišljanja, ali ko je tu pravi «hitlerovac»!? Uostalom, takve metode političke borbe koristili su upravo nacisti u Nemačkoj. Gebels bi se oduševljavao današnjim demokratama i njihovom vernošću i privrženošću «gebelizmu».
O današnjem svetu kroz oči Adolfa Hitlera govori francuski književnik Patrik Beson u svom romanu «On». Radnja se odvija u današnjoj Evropi gde jedan prosečan Francuz, socijal-demokrata, kroz seansu hipnoze otkriva da je upravo on reinkarnacija monstruoznog vođe Trećeg Rajha. Njega otimaju agenti Mosada (Izraelska tajna služba) i vode ga stazama života originalnog Firera. Uskoro se dominantna priroda Adolfa Hitlera budi i uzima prevlast nad beskičmenim demokratom.
Beson maestralno poredi dostignuća današnje Evrope i planove koje je za nju imao Hitler. Upoređujući ono što je on prvi započeo ili tek planirao da ostvari sa onim što današnja Evropa svojata, Hitler meri svoj uspeh. Nacizam je danas u potpunoj vlasti nad medicinom, fizikom, hemijom, dizajnom i mnogim ostalim granama industrije. I ne samo da je sve zasnovano na temeljima koje su udarili nacisti, nego se u mnogim slučajevima otišlo i nekoliko koraka dalje.
Kao što većina akademika smatra da bi Niče bio oduševljen Hitlerom da je kojim slučajem imao priliku da ga upozna, tako Patrik Beson provlači tu nit iz koje proizilazi da bi Hitler bio oduševljen sa većinom današnjih evropljana. Evo nekih delova romana u kojima reinkarnirani Hitler posmatra današnju Evropu. Na strani 56 Hitler razmišlja o zdravlju:
«...Leti, veliki nemački i austrijski gradovi blistaju lepotom, bruje od energije. Popločane uličice prosipaju na velike asfaltirane trgove talase divovskih plavuša i plećatih plavokosih. Smeju se, glasno govore. Divio se njihovoj privlačnosti i njihovim mišićima. Germanska rasa se mnogo popravila za pedeset godina, a to je pomalo bilo zahvaljujući njemu (Hitleru prim. N.M.). Ko je zaveo opšte bavljenje sportom? Ko je bio inicijator onoga što se danas naziva dijetetikom? Pre rata žene su se zapuštale a muškarci gojili, prepuštajući lepotu mišića mlađima od dvadeset godina. On je sve poslao na stadion i u gimnastičku dvoranu, muškarce i žene, pomešano. Kad bi imao tu moć – a uostalom, zašto je ne bi imao? – zabranio bi im da puše. Jedan od njegovih neostvarenih planova bio je da naredi da se na svakoj paklici cigareta naštampa PUŠENJE ŠKODI ZDRAVLJU. Zdipili su mu ideju! U svakom slučaju, nije bilo dovoljno savetovati im da ne puše, trebalo je prosto naprosto zabraniti im da to čine. Nisu pušili vekovima, mogli su zbilja da od danas do sutra napuste tu lošu naviku ako bi im se naredilo...
...Ipak, oduševljavala ga je ta mlada, elegantna, atletska, uspešna masa. Suze su mu navirale na oči. Kada bi mislio o svom raspoloženju u bunkeru, onoga dana kada je dao Evi kapsulu cijanida! Da li bi onda mogao zamisliti da će se iz berlinskih ruševina roditi ovaj blistavi i prebogati rajh čije je divne uzorke tu video na hiljade?...»
U današnjem svetu na svakoj paklici cigareta štampa se upravo ova Hitlerova misao, a u pojedinim zemljama se čak i zabranjuje pušenje na svim javnim mestima i stavlja moralni pritisak da se ne puši ni u kolima, kući ili dvorištu. To su prvenstveno Severna Irska, Australija, Kanada, SAD,... sve demokratija do demokratije. Nekoliko stranica dalje, preciznije na strani 61 Hitler pogađa u srce svakog «prosvetljenog» evropljanina. Naime, ovde Hitler i njegov saputnik, Lebovic (agent mosada), razgovaraju o zaštiti životne sredine i pravima životinja.
«...Obavestite svoje ljude i iznajmite druga kola. Mercedes kabriolet, sa jačim motorom. Bez dizela, to zagađuje. Sećate se da sam ja (Hitler, prim. N.M.) izmislio zaštitu prirode, koja se zove i ekologija? – I zaštitu životinja, mein Furer? – Slažete sa sa mnom da je gnusan način na koji se postupa prema životinjama u klanicama? – Mnogi ljudi se slažu sa vama u tom pogledu, mein Furer. – Već sam vam rekao da niste dužni da me tako zovete. – To je došlo prirodno, mein Furer. – Konačno, recite kako hoćete. Jeste, danas se ljudi slažu sa mnom u pogledu položaja životinja, ali tridesetih godina svi su mi se rugali...»
Može biti malo čudno da čovek koji odgovoran za smrt miliona ljudi pokazuje toliko saosećanja za životinje, ali uporedimo to sa današnjim odnosom zapadnjaka prema njihovim kućnim ljubimcima i prema ljudima na bliskom i dalekom Istoku, na Balkanu, u istočnoj Evropi, pa čak i njihovim prvim komšijama. Na zapadu ljudi hladnokrvno prolaze pored čoveka na samrti ali se zato o mački koju je pregazio voz bruji danima. Naš «junak» postaje još interesantniji na sledećoj stranici gde o svemu ovome on sam razmišlja.
«...Posle doručka, ostao je u krevetu sat i po, da se izležava i čita novine. Tako je često sanjao o beloj koaliciji ujedinjene Evrope – Ujedinjenih Država! Ona se najzad ostvarivala, u redu i disciplini. Zapadne zemlje žive u kultu rada, porodice i sporta. Na istoku nema više komunista; na zapadu takođe. Slovenske zemlje su u ruševinama. Dobile su samo ono što su zaslužile. Marksističko depresivna zastranjivanja Jevreja odstranili su sami Jevreji! U magacin demodiranih i izlišnih rekvizita. Gradovi su razmešteni u prirodi, kao što je on predvideo i hteo. Svako je imao mala kola, manje ili više batardnu verziju njegovog čuvenog Volkswagen-a. Autoputevi, kojima je išpartao Nemačku, špartali su sada Evropu. Više se nije pušilo, kao ni on, više se nije jelo meso, kao ni on, kljukalo se lekovima, kao on. Alkohol, smatran drogom, postepeno će se ukloniti iz života svih, kao što je uklonjen iz njegovog. Slavile su se njegove mile mačke, njegovi dragi kučići. Kako je voleo taj svet 2000. godine! Čak su i odrasli počeli, kao on nekada, da nose kratke pantalone da bi vozili bicikl ili rolere. Bio je to povratak naivi, onom slatkastom, priprostom. Nacističko detinjstvo je najzad pobedilo demokratsko zrelo doba...»
Kako divno opisa svakog evropljanina, svakog socijal-demokratu koji prezire Hitlera i nacizam. Kao da je čitava Evropa pohađala kurs demokratizma kod istog predavača, Jozefa Gebelsa. Kada smo već kod Jozefa Gebelsa i propagande, pogledajmo šta moderni Hitler kaže na strani 101:
«...Pogledao je televiziju. Bilo je mnogo kanala koji su davali iste vesti, sa istim komentarima. Isto kao i na radio-stanicama, ili u novinama. Na to nije mislio kada je bio na vlasti: da masama da mogućnost izbora između više medija koji bi prenosili isti govor. Dobijali su dva poklona: samopoštovanje i čistu savest. Pošto su mogle da biraju, mase su verovale da su slobodne. Pošto su mogle da budu isključivo istog mišljenja kao mediji, koji su svi bili istog mišljenja, verovale su za sebe da su dobre. Momci koji su to izmislili bili su geniji. Grlio ih je u mislima. Da ih je imao uza se četrdesetih godina, još bi bio na čelu Rajha...»
Ali ne zaustavimo se na ovome, hitajmo odmah na stranicu 123 gde reinkarnisani Adolf Hitler razgovara sa svojim reinkarnisanim ađutantom, svojom desnom rukom iz ratnih vremena, Martinom Bormanom. Ovde Hitler Martinu opisuje sličnosti nacizma i modernog društva:
«...Zar nismo mi unapredili automobil istovremeno kao propagandno sredstvo, instrument vlasti i dobro za svakodnevnu potrošnju? Auto je nacistički. – Kad bi trebalo nabrojati sve što je nacističko... – Vikend u prirodi je nacistički. – Večera u italijanskom restoranu sa drugarima je nacistička. – Svetkovine, proslave i komemoracije su nacističke. – Vegetarijanstvo je nacističko. – Borba protiv pušenja je nacistička. – Antialkoholizam je nacistički. – Ateizam je nacistički. – Arivizam je nacistički. – Sport je nacistički. – Poresko podvaljivanje je nacističko. – Tačno: ti nikada nisi plaćao poreze, ili tačnije ja nikada nisam plaćala tvoje poreze (Borman je reinkarnisan kao žena, prim. N.M.) – Medijski udar je nacistički. – Ja bih rekla Gebelovski! – Naučni duh je nacistički. – Medicina je nacistička. – Fotografija je nacistička. – Masa je nacistička. – Spavanje sa glumicama je nacističko: ja sa Leni Reifenštel, ti sa Manjom Berhens, Gebels i Lida Barova, Gering i Emi Zoneman... – Novac je nacistički. – Antikomunizam je nacistički. - Luksuz je nacistički. – Seksualna perveznost je nacistička. – Ali, Adolfe, zar upravo ne opisujemo savremeni svet? – Savremeni svet je nacistički...»
Zaista, ova poslednja rečenica Adolfa Hitlera sumira sve ono na šta pisac ukazuje. Ostaje samo da razjasnimo jednu stvar. U tekstu se često obraćamo današnjem nacističkom uređenju Evrope i Evropljana (veliko slovo jer nacionalnost Evropljanin već postoji) ali to se odnosi na evropski duh a ne samo na geografske granice Evrope. Dakle pod tom Evropom podrazumevamo svaki kutak planete gde vlada Evropski duh, a to su svakako SAD, Kanada, Australija, Južna Amerika i sve one države u koje je ovaj duh «milosrdno» i «demokratski» uvežen.
Hitler je imao ideje koje je po svaku cenu želeo da nametne čovečanstvu. Te ideje i danas žive, i danas se nameću. Gde neće milom, hoće silom; baš kako bi i sam Firer činio.
Nemanja S. MRĐENOVIĆ
O današnjem svetu kroz oči Adolfa Hitlera govori mnogo toga pa i francuski književnik Patrik Beson u svom romanu «On» gleda svet kroz tu prizmu.
Naslov ovoga teksta ne govori nam mnogo. Gde je to pobedio, u čemu? Verovatno prve asocijacije jesu na Hitlerovu pobedu na izborima u Nemačkoj 1933. Ne, ne radi se o toj pobedi. Radi se o pobedi Hitlerove ideologije i njegovih ideja u modernom svetu. Današnje demokrate, koje vladaju svetom, etiketu «hitlerovca» prikačiće svakom svom neistomišljeniku bez sekunde razmišljanja, ali ko je tu pravi «hitlerovac»!? Uostalom, takve metode političke borbe koristili su upravo nacisti u Nemačkoj. Gebels bi se oduševljavao današnjim demokratama i njihovom vernošću i privrženošću «gebelizmu».
O današnjem svetu kroz oči Adolfa Hitlera govori francuski književnik Patrik Beson u svom romanu «On». Radnja se odvija u današnjoj Evropi gde jedan prosečan Francuz, socijal-demokrata, kroz seansu hipnoze otkriva da je upravo on reinkarnacija monstruoznog vođe Trećeg Rajha. Njega otimaju agenti Mosada (Izraelska tajna služba) i vode ga stazama života originalnog Firera. Uskoro se dominantna priroda Adolfa Hitlera budi i uzima prevlast nad beskičmenim demokratom.
Beson maestralno poredi dostignuća današnje Evrope i planove koje je za nju imao Hitler. Upoređujući ono što je on prvi započeo ili tek planirao da ostvari sa onim što današnja Evropa svojata, Hitler meri svoj uspeh. Nacizam je danas u potpunoj vlasti nad medicinom, fizikom, hemijom, dizajnom i mnogim ostalim granama industrije. I ne samo da je sve zasnovano na temeljima koje su udarili nacisti, nego se u mnogim slučajevima otišlo i nekoliko koraka dalje.
Kao što većina akademika smatra da bi Niče bio oduševljen Hitlerom da je kojim slučajem imao priliku da ga upozna, tako Patrik Beson provlači tu nit iz koje proizilazi da bi Hitler bio oduševljen sa većinom današnjih evropljana. Evo nekih delova romana u kojima reinkarnirani Hitler posmatra današnju Evropu. Na strani 56 Hitler razmišlja o zdravlju:
«...Leti, veliki nemački i austrijski gradovi blistaju lepotom, bruje od energije. Popločane uličice prosipaju na velike asfaltirane trgove talase divovskih plavuša i plećatih plavokosih. Smeju se, glasno govore. Divio se njihovoj privlačnosti i njihovim mišićima. Germanska rasa se mnogo popravila za pedeset godina, a to je pomalo bilo zahvaljujući njemu (Hitleru prim. N.M.). Ko je zaveo opšte bavljenje sportom? Ko je bio inicijator onoga što se danas naziva dijetetikom? Pre rata žene su se zapuštale a muškarci gojili, prepuštajući lepotu mišića mlađima od dvadeset godina. On je sve poslao na stadion i u gimnastičku dvoranu, muškarce i žene, pomešano. Kad bi imao tu moć – a uostalom, zašto je ne bi imao? – zabranio bi im da puše. Jedan od njegovih neostvarenih planova bio je da naredi da se na svakoj paklici cigareta naštampa PUŠENJE ŠKODI ZDRAVLJU. Zdipili su mu ideju! U svakom slučaju, nije bilo dovoljno savetovati im da ne puše, trebalo je prosto naprosto zabraniti im da to čine. Nisu pušili vekovima, mogli su zbilja da od danas do sutra napuste tu lošu naviku ako bi im se naredilo...
...Ipak, oduševljavala ga je ta mlada, elegantna, atletska, uspešna masa. Suze su mu navirale na oči. Kada bi mislio o svom raspoloženju u bunkeru, onoga dana kada je dao Evi kapsulu cijanida! Da li bi onda mogao zamisliti da će se iz berlinskih ruševina roditi ovaj blistavi i prebogati rajh čije je divne uzorke tu video na hiljade?...»
U današnjem svetu na svakoj paklici cigareta štampa se upravo ova Hitlerova misao, a u pojedinim zemljama se čak i zabranjuje pušenje na svim javnim mestima i stavlja moralni pritisak da se ne puši ni u kolima, kući ili dvorištu. To su prvenstveno Severna Irska, Australija, Kanada, SAD,... sve demokratija do demokratije. Nekoliko stranica dalje, preciznije na strani 61 Hitler pogađa u srce svakog «prosvetljenog» evropljanina. Naime, ovde Hitler i njegov saputnik, Lebovic (agent mosada), razgovaraju o zaštiti životne sredine i pravima životinja.
«...Obavestite svoje ljude i iznajmite druga kola. Mercedes kabriolet, sa jačim motorom. Bez dizela, to zagađuje. Sećate se da sam ja (Hitler, prim. N.M.) izmislio zaštitu prirode, koja se zove i ekologija? – I zaštitu životinja, mein Furer? – Slažete sa sa mnom da je gnusan način na koji se postupa prema životinjama u klanicama? – Mnogi ljudi se slažu sa vama u tom pogledu, mein Furer. – Već sam vam rekao da niste dužni da me tako zovete. – To je došlo prirodno, mein Furer. – Konačno, recite kako hoćete. Jeste, danas se ljudi slažu sa mnom u pogledu položaja životinja, ali tridesetih godina svi su mi se rugali...»
Može biti malo čudno da čovek koji odgovoran za smrt miliona ljudi pokazuje toliko saosećanja za životinje, ali uporedimo to sa današnjim odnosom zapadnjaka prema njihovim kućnim ljubimcima i prema ljudima na bliskom i dalekom Istoku, na Balkanu, u istočnoj Evropi, pa čak i njihovim prvim komšijama. Na zapadu ljudi hladnokrvno prolaze pored čoveka na samrti ali se zato o mački koju je pregazio voz bruji danima. Naš «junak» postaje još interesantniji na sledećoj stranici gde o svemu ovome on sam razmišlja.
«...Posle doručka, ostao je u krevetu sat i po, da se izležava i čita novine. Tako je često sanjao o beloj koaliciji ujedinjene Evrope – Ujedinjenih Država! Ona se najzad ostvarivala, u redu i disciplini. Zapadne zemlje žive u kultu rada, porodice i sporta. Na istoku nema više komunista; na zapadu takođe. Slovenske zemlje su u ruševinama. Dobile su samo ono što su zaslužile. Marksističko depresivna zastranjivanja Jevreja odstranili su sami Jevreji! U magacin demodiranih i izlišnih rekvizita. Gradovi su razmešteni u prirodi, kao što je on predvideo i hteo. Svako je imao mala kola, manje ili više batardnu verziju njegovog čuvenog Volkswagen-a. Autoputevi, kojima je išpartao Nemačku, špartali su sada Evropu. Više se nije pušilo, kao ni on, više se nije jelo meso, kao ni on, kljukalo se lekovima, kao on. Alkohol, smatran drogom, postepeno će se ukloniti iz života svih, kao što je uklonjen iz njegovog. Slavile su se njegove mile mačke, njegovi dragi kučići. Kako je voleo taj svet 2000. godine! Čak su i odrasli počeli, kao on nekada, da nose kratke pantalone da bi vozili bicikl ili rolere. Bio je to povratak naivi, onom slatkastom, priprostom. Nacističko detinjstvo je najzad pobedilo demokratsko zrelo doba...»
Kako divno opisa svakog evropljanina, svakog socijal-demokratu koji prezire Hitlera i nacizam. Kao da je čitava Evropa pohađala kurs demokratizma kod istog predavača, Jozefa Gebelsa. Kada smo već kod Jozefa Gebelsa i propagande, pogledajmo šta moderni Hitler kaže na strani 101:
«...Pogledao je televiziju. Bilo je mnogo kanala koji su davali iste vesti, sa istim komentarima. Isto kao i na radio-stanicama, ili u novinama. Na to nije mislio kada je bio na vlasti: da masama da mogućnost izbora između više medija koji bi prenosili isti govor. Dobijali su dva poklona: samopoštovanje i čistu savest. Pošto su mogle da biraju, mase su verovale da su slobodne. Pošto su mogle da budu isključivo istog mišljenja kao mediji, koji su svi bili istog mišljenja, verovale su za sebe da su dobre. Momci koji su to izmislili bili su geniji. Grlio ih je u mislima. Da ih je imao uza se četrdesetih godina, još bi bio na čelu Rajha...»
Ali ne zaustavimo se na ovome, hitajmo odmah na stranicu 123 gde reinkarnisani Adolf Hitler razgovara sa svojim reinkarnisanim ađutantom, svojom desnom rukom iz ratnih vremena, Martinom Bormanom. Ovde Hitler Martinu opisuje sličnosti nacizma i modernog društva:
«...Zar nismo mi unapredili automobil istovremeno kao propagandno sredstvo, instrument vlasti i dobro za svakodnevnu potrošnju? Auto je nacistički. – Kad bi trebalo nabrojati sve što je nacističko... – Vikend u prirodi je nacistički. – Večera u italijanskom restoranu sa drugarima je nacistička. – Svetkovine, proslave i komemoracije su nacističke. – Vegetarijanstvo je nacističko. – Borba protiv pušenja je nacistička. – Antialkoholizam je nacistički. – Ateizam je nacistički. – Arivizam je nacistički. – Sport je nacistički. – Poresko podvaljivanje je nacističko. – Tačno: ti nikada nisi plaćao poreze, ili tačnije ja nikada nisam plaćala tvoje poreze (Borman je reinkarnisan kao žena, prim. N.M.) – Medijski udar je nacistički. – Ja bih rekla Gebelovski! – Naučni duh je nacistički. – Medicina je nacistička. – Fotografija je nacistička. – Masa je nacistička. – Spavanje sa glumicama je nacističko: ja sa Leni Reifenštel, ti sa Manjom Berhens, Gebels i Lida Barova, Gering i Emi Zoneman... – Novac je nacistički. – Antikomunizam je nacistički. - Luksuz je nacistički. – Seksualna perveznost je nacistička. – Ali, Adolfe, zar upravo ne opisujemo savremeni svet? – Savremeni svet je nacistički...»
Zaista, ova poslednja rečenica Adolfa Hitlera sumira sve ono na šta pisac ukazuje. Ostaje samo da razjasnimo jednu stvar. U tekstu se često obraćamo današnjem nacističkom uređenju Evrope i Evropljana (veliko slovo jer nacionalnost Evropljanin već postoji) ali to se odnosi na evropski duh a ne samo na geografske granice Evrope. Dakle pod tom Evropom podrazumevamo svaki kutak planete gde vlada Evropski duh, a to su svakako SAD, Kanada, Australija, Južna Amerika i sve one države u koje je ovaj duh «milosrdno» i «demokratski» uvežen.
Hitler je imao ideje koje je po svaku cenu želeo da nametne čovečanstvu. Te ideje i danas žive, i danas se nameću. Gde neće milom, hoće silom; baš kako bi i sam Firer činio.
Nemanja S. MRĐENOVIĆ
i tema bi bila za filozofiju,a ne za banalne paralele
