Kristijan40

To što oči vide, to duša ponese

Teško mi je. I to jako teško. Ne očekujem sažaljanje i utehu, jednostavno govorim o tome. Slavim slavu – Ranđelov dan (sv.arh.Angel Mihailo). U desnoj ruci plameni mač u levoj vaga. Teret greha prema teretu pokajanja i svakako-sud grehu. Moj je greh veliki, verovatno, kada se osećam baš ovako.

Svi su bili tu. Bili i otišli. Ostao sam sam. Opet sam. Ona nije bila. Kao ni moja ćerka. Ćerka je poslala bar SMS. Tri reči: “Tata – sretna slava”.Moj odgovor je bio kratak:...

Datum koji je daleko iza mene i koji nikada neću zaboraviti. Dan-mesec-godina jako (ne)prijatna za sećanje, ali kako naš narod kaže: " Takvo - kakvo je tvoje je, bez obzira da li je dobro ili loše..."

Tih dana sam bio na bolovanju. Dijagnoza – kamen u levom bubregu. Veličina 7.8 mm. Pozicija kamena: Donja kalota bubrega. Baš je bolelo. Pokušavao sam svim vrstama čajeva da istopim Stonsa. Skakao, cupkao, prevrtao se od bolova....Jednostavno nije išlo, odnosno...

MUP SRBIJE SUP LESKOVAC – IZJAVA

MUP SRBIJE-SUP LESKOVAC – IZJAVA povodom izgubljene lične
karte (verovali ili ne, izjava je prepisana u autentičnom obliku!)

Prošlu nedelju dal beše utorak ili sreda je*em li ga vika me moj
drugar Slave što ga otpustili iz Jugobanku i vika citiram: Brate
najebaja sam pare ima malko a ladno nego ako možeš da pođes s
mene u šumu u Suvopolje da mi pomogneš da sečemo drva ja tam
imam jednog...

Ovo što ću vam sada ispričati, je nešto veoma zanimljivo i čudno, bar meni, a nadam se da će biti i vama. Kao prvo, hteo bih da neke stvari raščistim odmah u startu. Nisam veliki vernik, čak, mogu vam reći i da do pre desetak, petnaest godina nisam ni znao mnogo o veri ( pravoslavnoj ). Otac je bio okoreli komunista. I sad je. Vera, za njega je bilo zatupljivanje naroda. Po rođenju sam pravoslavac. Događaj se desio otprilike pre nekih dvadesetak godina. Ustvari, to i nije bio događaj,...

Upućujem, ovu lijenju popodnevnu misao, nježnu i pohotnu,
u ono dvorište u koje sam vas gledao draga susjedo;
Tisuću devetsto pedesed sedme godine, kada je bila jesen slična ovoj,
i kada su u moj san udarali prozori roditeljske kuće, utopljene u Šibenskoj jugovini,
u gradu koji je postajao moja bolnica, a u mojoj napola razbuđenom glavom,
kolali prvi tranvaji, plavi i uspavani.
Adresiram tamo ovu misao, i kažem - šteta!
Bili ste ljubavnica...