tyffransky

Slušam te i verujem i ne verujem...Tamo iza prozora i iza kiše,skriva se suza kao riječ tuge...Voleo sam,volim li,voljeću?Nejasno i nebitno,samo te slušam i vjerujem i ne...Pričaj,danas mi samo pričaj,ta rijeka riječi me drži u ovom vremenu.I hvala!

http://*****************/

Iza spuštenih roletni, kiša nešto mrmlja. U mojoj sobi, u kojoj sam odrasla neraspakovan kofer i moja mačka bez imena. Fino je i toplo, nežno svetlo iz starinske lampe, dušu dalo za danonoćno čitanje omilje knjige. Samo malo kašljem i nemam pojma šta da kažem, kada me pitaju "Srećo, tužna li si"?
Piši mi, molim te.