Sloboda volje - U paukovoj mreži - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

oziman

Sloboda volje - U paukovoj mreži

Oceni ovaj blog
Covek nema slobodu volje, niti slobodu odlucivanja.
Njegovo delovanje potpuno zavisi od motiva i od volje koju saznajna svest moze samo konstatovati, ali ne i njom manipulisati, niti je menjati.
Onaj kome se nesto dopada.. on ne moze da izbrise tu volju i da na njeno mesto postavi nedopadanje.
Kao sto pred ovom slikom misice sveta, a pred kojom volja reaguje simpatijom, ne mozemo svojom voljom osetiti odbojnost.



Simpatiji prema ovoj misici mozemo da suprostavimo motive koji ce nas spreciti da tu simpatiju realizujemo kao delovanje, ali istu nece promeniti. Prema njoj ne mozemo osetiti odbojnost, ne mozemo svoju volju menjati..nemamo tu moc.

Ja mogu da cinim sta hocu ako hocu, ali nemam slobodu nad time sta hocu. Ili ne mogu da nesto hocu, a onda sledeceg trenutka svojom voljom necu.

Jos jednom ove Sopenhauerove reci koje bi svi trebali da zapamte:
Zamislicemo sad nekog coveka koji, stojeci negde na ulici, sebi kaze: ,,Sada je sest sati uvece, radni dan je zavrsen. Sad mogu da prosetam ili da idem u klub, mogu takodje da se popnem na kulu da gledam Sunce kako zalazi, a mogu da idem i u pozoriste, takode mogu da posetim ovog ili onog prijatelja, mogu cak da izadjem kroz kapiju u daleki svet i da se nikada ne vratim. Sve je samo na meni i imam punu slobodu za to, a ipak sada necu da ucinim nista od toga, nego isto tako dragovoljno idem kuci, svojoj zeni".

Okrenimo se opet onom zamisljenom, u Sest sati deliberirajucem [promisljajuce] coveku i zamislimo da je on primetio da sada ja stojim iza njega, da filozofiram o njemu i da poricem njegovu slobodu u svim onim njemu mogucim radnjama; lako bi se moglo desiti da on, da bi mene pobio, izvede neku od njih, ali onda bi upravo moje poricanje i njegovo delovanje na njegov duh protivrecenja bilo motiv koji ga je na to prisilio. Ipak, ono bi ga moglo pokrenuti na jednu ili drugu od laksih medju gornjim radnjama, npr. da ode u pozoriste, ali niposto na poslednji, naime, da odluta u daleki svet: za to bi motiv bio suvise slab.
Mogu da cinim ono sto hocu; mogu, kada hocu, da sve sto imam dam sirotinji i time i sam postanem jedan od njih kada hocu! Ali ja nisam u stanju da to hocu, jer suprotni motivi imaju nada mnom i previse vlasti a da bih to hteo. Nasuprot tome, kada bih ja imao neki drugi karakter, i to u toj meri da budem svetac, onda bih to mogao hteti; ali tada ne bih mogao izbeci da to hocu, dakle, morao bih to da ucinim. I sve to izdrzava potpuno dobro sa onim ,,mogu da cinim ono sto hocu" samosvesti, u cemu jos i danas neki filozofasteri bez misli misle da vide slobodu volje i u skladu s tim nju cine vazecom kao cinjenicu svesti."

Sopenhauer


Dok god smo zarobljeni u okove prostora i vremena, u opazanje slika, dok god smo uhvaceni u mrezu Majinu od slobode imamo samo kretanje u granicama okova ili mreze.

Kao sto insekt uhvacen u mrezu ima slobodu da pokrece svoje noge, pa cak i krila, ali nema slobodu da leti, isto tako mi imamo zahvaljujuci svom umu izvesnu slobodu nad motivima koje doturamo volji, i kojima istu mozemo obuzdavati i delimicno kontrolisati. Ali ne mozemo se stopiti sa tom voljom. Ne mozemo leteti ! Koprcanje u mreži je jedIno sto nam ostaje. Isturanje motiva pred divljom voljom... to nam cak moze dati i iluziju slobode.. ali samo iluziju.

Jasno je da u pojavnom svetu apsolutne slobode za coveka nema. Slobode ima u inteligibilnom svetu stvari po sebi i to je mesto gde slobodu trebamo traziti. Put u unutrasnjost duha jeste ujedno i put ka slobodi.

Pošalji "Sloboda volje - U paukovoj mreži" na Facebook Pošalji "Sloboda volje - U paukovoj mreži" na Google Pošalji "Sloboda volje - U paukovoj mreži" na My Yahoo! Pošalji "Sloboda volje - U paukovoj mreži" na Live Pošalji "Sloboda volje - U paukovoj mreži" na MySpace Pošalji "Sloboda volje - U paukovoj mreži" na Twitter Pošalji "Sloboda volje - U paukovoj mreži" na Digg Pošalji "Sloboda volje - U paukovoj mreži" na del.icio.us

Ažurirano 24.04.2014. u 12:43, autor: oziman

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari

  1. Иван Чонкин (avatar)
    Komentar je da je dalje dokazivanje nepostojanja slobodne volje volje potpuno nepotrebno iole inteligentnim ljudima.
    Za ove druge evo moja malenkost da napiše neki primjer.
    Uzmimo da si ti koji ovo čitaš u nekoj vrsti karantina ili jednostavno u zatvoru. Pozove te upravnik i kaže nabroj tri jela koja najviše voliš. Ti ćeš nabrojati sve po želji.
    Ajde sad koja najviše mrziš koja su ti najneukusnija, nabrojiš i ta. E sad, za svaki obrok daju ti po jedno jelo koje najviše voliš i drugo koje ne voliš.
    U 100% slučajeva izabraćeš ona koja najviše voliš.
    Možda će ti jednog dana dojaditi i ova tri najukusnija pa ćeš doći na ideju ajd da probam jedno od onih najneukusnijih dako budem sad mogao jer se mnogo jednolično hranim.
    E tu je motiv jednolične ishrane koju oćeš da promijeniš ali kako okusiš omraženu hranu opet ćeš se vratiti na staro.
    Ili uzmemo okorelog pušača kakav sam i sam.
    Poslije ručka svakome se dijeli kutija cigareta ili sočna jabuka.
    Pušači će bez izuzetka uzimati cigarete a nepušači jabuke, možda ponekad i oni cigarete ali kako bi dali najboljem cimeru, pušaču, kome je malo jedna. u svakom slučaju motiv se mijenja.
    Da su sami uvijek bi se "slobodnom voljom" opredijelili za jabuku.
  2. djurdja5 (avatar)
    Sve možemo kada hoćemo,
    samo nam se neke stvari nedaju...
    neće nem se
    a i to je volja
    da nam se neće to
    a hoće nam se nešto drugo......

    Из Википедије, слободне енциклопедије

    Слободна воља (лат. liberum arbitrium) је стање у којем су мисли и понашање неке особе одређени сопственом вољом, а не спољашњим чиниоцима.
    Кад би камен који пада имао свести, он би држао да је његово падање резултат његове слободне воље.

    — Барух Спиноза


    Термин слободна воља је оспораван са филозофског, психолошког и социјалног становишта нарочито у контексту аутодеструктивних или других поступака који могу наносити било коју врсту штете самом себи, другим особама, групама, институцијама или социјалној заједници.

    Психолошки, слободна воља је разумљива у контексту доношења и извршења аутономних опредељења деловања и преузимања одговорности за последице учињеног.

    Према томистичкој традицији слобода воље јесте човеково својство којим је он господар својих дела, а потиче од тога што се човек одлучује о алтернативама избора на темељу своје разумске спознаје


    Što više istina čovek poznaje sve manje volje mu preostaje da se opredeli i za jednu.

    Duša je imala dobru osobinu da se nije diskutovala. Čim je postala predmet raspravljanja, ona je iščezla kao dim. (I uopšte mnoge stvari nestaju iz svojih pojmova, čim se usudimo da ih malo grublje potresemo; jednostavno ispadaju kao da su pojmovi vreće u koje smo ih privremeno smestili.) Nauka se u svoje zlatno doba (topografsko) zanimala za njeno prebivalište i pošto je neko vreme oklevala između srca i bubrega odlučila se za moždanu šišarku.
    Pekić
  3. pely (avatar)
    Sloboda?
    [IMG]http://1.*****************/_UJar6oved-A/SUY0kgqaG9I/AAAAAAAAAEs/51NlQda2yj4/s200/ptica+u+letu.jpg[/IMG]
    Svakodnevno činimo neki izbor a što je naša volja ili sloboda. Od našeg izbora zavise druge ponude izbora koje nadolaze a koja su evidentno ograničeni, vremenom , prostorom, nasleđem, uslovima....
    Moj izbor je; koliko ću jesti i šta ću jesti. To se menjalo: za vreme 99 godine nisam mogla da imam slobodu izbora jednaku današnjoj.U Africi u siromašnim oblastima gde vlada oskudica, glad, žeđ; izbori su minimalni. . . svi smo svedoci mogućeg izbora tamo. U oblastima gde je rat, diktatura, slobode se dramatično smanjuju a sa njima i ponuda izbora.
    Hegel je objasnio da se prava sloboda nalazi u prepoznavanju nužnosti.
    Čovek je rođen slobodan i hrabar. Nevolja je u želji i potrebi da se sakrijemo i zaštitimo od prirode, od ljudi koja nas sve više i više prisiljava na kompromise a paradoks je: pojačavaju potrebu da se pribijemo jedni uz druge.
    Danas ljudi pate jer ne mogu da veruju. Oni žele, ali su izgubili sposobnost verovanja. Atrofirala je savest koja je čuvar verovanja. Stepen u kome ljudi razumeju Božije zakone odrediće slobodu tj “količinu i kvalitet izbora” . Samo hrabri su mogli , mogu i će moći ( pre, sad i sutra) svoju slobodu da prošire, uvećaju i moći će da prepoznaju nužnost u važnim trenucima života.

    Pely


  4. oziman (avatar)
    Dhurdja, ova slika je pogodila pravo u sustinu. Sta su predmeti oko nas nego zid koji treba da uklonimo , da napravimo prolaz. Sta je telo nego zid u koje je duh slobode zatvoren.
    Ali najinteresantinije od svega..sta je volja koju nalazimo u sebi, nego ZID takodje, mehanizam vezan za motive Kao sto su predmeti vezani za uzroke.

    Ono sto se probija kroz taj zid nije volja.... vec SLOBODA. Nesto sto ne moze uci u forme opazanja razuma, samim tim i postati predmet saznanja.
    To je tkz, Volja po sebi.

    Nasa unutrasnja sustina. Sopstvo samo.
  5. hakim bej (avatar)
    "Kao sto insekt uhvacen u mrezu ima slobodu da pokrece svoje noge, pa cak i krila, ali nema slobodu da leti"

    Valja dotaci jos jednu temu, a to je nezadovoljstvo i frustracija zbog svesti o ogranicenosti.
    Tako stvorena frustracija ostaje trajno u coveku i truje ga, uoblicava sve njegove misli i postupke.
    Blago budalama, oni ne znaju da su budale.