Hvala, hvala draga gospodo sto me citate, dobro za sad jedan posetilac, bice ih vise kako dani odmicu, hvala anchici sto me cita, a i vezan sam za Caribrod tako da me to jos vise odusevljava...
E, pa tako sam zeleo da jos vise osija sunce ovog dana (s obzirom kako je lep dan bio juce), ali izgleda slaba vajda od toga, zato sam tu gde jesam, da napisem jos koji stih, da odahnem jos koji uzdah i pokazem svima vama da je svet, kakav god da je, lep i treba ga koristiti...
Ljudi, necu se obracati vama! Jer vi cujete samo ono sto hocete, vi ste opsednuti sobom. U pomoc zovem ptice i dugu, oblake i sunce da popiju moju tugu. Ljudi, necu se obracati vama! Grehota je zbog ptica, jer njihova pesma je lepsa od vasih reci. Grehota je zbog duge - njena velicanstvenost se ne moze porediti sa vasom dusom. Grehota je zbog oblaka - ma koliko crn bio, nikada nece biti crnji od vasih misli. Grehota je prema suncu - ono svakim danom nesto daje, a vi ni sami ne znate sta ste uzeli. Ljudi, uzalud je pricati vama, jer vi ste gluvi za tudje reci i slepi za tudje patnje. Vi i ne primecujete kada ptica place, vi samo povredjujete druge sve jace i jace…
Zelim da si tu. Da cutis. Gledas me u oci, drzis moju ruku, i cutis. Sve sto bi rekao bilo bi suvisno i vodillo bi kraju. Cuti… sve sto bih rekla prekinulo bi tisinu koja znaci trajanje onoga sto nije ni pocelo. Zato cutim … tisina smiruje, govori za sebe. Jasnije ces cuti udare mog srca. Jasnije ces osetiti kako mi usne drhte, videces sunce u mojoj kosi, osetices sjaj u ocima. Osetices, u tisini, kad nam se duse spoje, kako moja dusa place, zato sto cu sve ono sto cutim morati jednom da ti kazem, sto cu sve ono sto cutis morati jednom da cujem. Al' cuti. Dodji da u tisini stvorimo vecnost i da se volimo cuteci!!!
Damari tvog bila su otkucaji tvog srca. Moje srce kuca zahvaljujuci otkucajima tvog srca, i dokle god bude tako, ne mozes me izgubiti!
Nemoj me voleti puno! Voli me malo, ali zauvek! Jer plamen ljubavi je surov-na kraju i sebe sagori. A pepeo ostaje zauvek!
E, pa tako sam zeleo da jos vise osija sunce ovog dana (s obzirom kako je lep dan bio juce), ali izgleda slaba vajda od toga, zato sam tu gde jesam, da napisem jos koji stih, da odahnem jos koji uzdah i pokazem svima vama da je svet, kakav god da je, lep i treba ga koristiti...
Ljudi, necu se obracati vama! Jer vi cujete samo ono sto hocete, vi ste opsednuti sobom. U pomoc zovem ptice i dugu, oblake i sunce da popiju moju tugu. Ljudi, necu se obracati vama! Grehota je zbog ptica, jer njihova pesma je lepsa od vasih reci. Grehota je zbog duge - njena velicanstvenost se ne moze porediti sa vasom dusom. Grehota je zbog oblaka - ma koliko crn bio, nikada nece biti crnji od vasih misli. Grehota je prema suncu - ono svakim danom nesto daje, a vi ni sami ne znate sta ste uzeli. Ljudi, uzalud je pricati vama, jer vi ste gluvi za tudje reci i slepi za tudje patnje. Vi i ne primecujete kada ptica place, vi samo povredjujete druge sve jace i jace…
Zelim da si tu. Da cutis. Gledas me u oci, drzis moju ruku, i cutis. Sve sto bi rekao bilo bi suvisno i vodillo bi kraju. Cuti… sve sto bih rekla prekinulo bi tisinu koja znaci trajanje onoga sto nije ni pocelo. Zato cutim … tisina smiruje, govori za sebe. Jasnije ces cuti udare mog srca. Jasnije ces osetiti kako mi usne drhte, videces sunce u mojoj kosi, osetices sjaj u ocima. Osetices, u tisini, kad nam se duse spoje, kako moja dusa place, zato sto cu sve ono sto cutim morati jednom da ti kazem, sto cu sve ono sto cutis morati jednom da cujem. Al' cuti. Dodji da u tisini stvorimo vecnost i da se volimo cuteci!!!
Damari tvog bila su otkucaji tvog srca. Moje srce kuca zahvaljujuci otkucajima tvog srca, i dokle god bude tako, ne mozes me izgubiti!
Nemoj me voleti puno! Voli me malo, ali zauvek! Jer plamen ljubavi je surov-na kraju i sebe sagori. A pepeo ostaje zauvek!
