Ajd' sad izdrz' da nabijem...svi se nesto kao pale na ove stvari, treba bre da budes mnogo, mnogo ekskluzivan i originalan da bi te neko uopste citao...ce probamo pa cemo videti dal' cu ja da nadjem svoje mesto na ovom blogovskom nebu...za pocetak neka pesmica, neobjavljene autorke, mnogo dobre ali neostvarene, zelim komentare na ove lepe, ali pomalo crne stihove...pozdrav od limaleda do sutra...
Moja je najveca zelja da prestanem dam zelim.Da legnem na rame brega i oslonim se o vetar kao o najduzinastavak moga prekratkog trajanja.Moj je najveci san da prestanem da sanjam.Da legnem na rame potoka i zagledam se u usca,kao u najduzi nastavak mog prekratkog budjenja.Moja je najveca misao da prestanem da mislim, da stresem sa sebe perut obnazene snage.Da sloboda mog razuma ne bude sloboda u meni,vec sloboda od mene.Da legnem na rame trenutka i oslonim se o nista kao o najduzi nastavak moga prekratkog besmisla.
Nemoj me voleti puno! Voli me malo, ali zauvek! Jer plamen ljubavi je surov-na kraju i sebe sagori. A pepeo ostaje zauvek!
Dusu mi pokloni. Pricaj mi svoje snove u tami, pricaj mi detinjstva secanja. Zeli i ti da budes uza me do poslednjeg dana. Dusu mi pokloni i zadnju joj cesticu svaku, i najlaksi dasak svaki njenog bezdana. O, daj mi svojih suza, nocnih, nejasnih muka, pricaj sta srce ti najcesce sanja. Drhti od iznenadnog zvuka moga koraka i glasa. Zeli i ti da i posle smrti casa ostanu ti na mene secanja!
Ko sam ja? Sticenik maste koji ne ume da dosanja? Stranac u sopstvenom svetu? Ili tvorac sto stvara za sebe tek polustvoreno i nista svoje ne dorekne, zato sto drugom zavrsava vec dovrsena dela. Jedna je vestina zivota proizvesti vrline. Druga je vestina zivota nauciti ih da disu. Necije je da zapocne. Necije:da se ne umori. Necije:da se osmehne. Necije:da sagradi, a necije:da sacuva. Necije:da se rodi,a necije:da ne umre.
Moja je najveca zelja da prestanem dam zelim.Da legnem na rame brega i oslonim se o vetar kao o najduzinastavak moga prekratkog trajanja.Moj je najveci san da prestanem da sanjam.Da legnem na rame potoka i zagledam se u usca,kao u najduzi nastavak mog prekratkog budjenja.Moja je najveca misao da prestanem da mislim, da stresem sa sebe perut obnazene snage.Da sloboda mog razuma ne bude sloboda u meni,vec sloboda od mene.Da legnem na rame trenutka i oslonim se o nista kao o najduzi nastavak moga prekratkog besmisla.
Nemoj me voleti puno! Voli me malo, ali zauvek! Jer plamen ljubavi je surov-na kraju i sebe sagori. A pepeo ostaje zauvek!
Dusu mi pokloni. Pricaj mi svoje snove u tami, pricaj mi detinjstva secanja. Zeli i ti da budes uza me do poslednjeg dana. Dusu mi pokloni i zadnju joj cesticu svaku, i najlaksi dasak svaki njenog bezdana. O, daj mi svojih suza, nocnih, nejasnih muka, pricaj sta srce ti najcesce sanja. Drhti od iznenadnog zvuka moga koraka i glasa. Zeli i ti da i posle smrti casa ostanu ti na mene secanja!
Ko sam ja? Sticenik maste koji ne ume da dosanja? Stranac u sopstvenom svetu? Ili tvorac sto stvara za sebe tek polustvoreno i nista svoje ne dorekne, zato sto drugom zavrsava vec dovrsena dela. Jedna je vestina zivota proizvesti vrline. Druga je vestina zivota nauciti ih da disu. Necije je da zapocne. Necije:da se ne umori. Necije:da se osmehne. Necije:da sagradi, a necije:da sacuva. Necije:da se rodi,a necije:da ne umre.
