Bez naslova - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

Borac za prava zivotinja

Bez naslova

Oceni ovaj blog
Vojislava je ispekla gibanicu ali, začudo, nisam bio pri apetitu, mada sam poodavno jeo. Obuzela me je nežnost pri pogledu na nju – koja sedi za kuhinjskim stolom i ređa pasijans – s viklerima na glavi, rumena od vreline rerne. To je moja žena, pomislio sam s ushićenjem i ponosom, neko ko me poznaje, i deli sa mnom isto ropstvo, isti život. A onda sam primetio jedan detalj koji je sve pokvario: haljina joj se zalepila za oznojeno telo i ocrtala oklembešene grudi. Zašto sam baš to morao opaziti, zašto se moj utisak nije zadržao na mirisu tek ispečene gibanice; zašto je osećanje nežnosti ustuknulo pred iznenadnim prezirom prema znacima njenih godina ... zašto sam odjednom postao gadljiv na tu domaćinsku, kuhinjsku atmosferu ... ne znam. Želja da je zagrlim i poljubim izgubila se u trenu.
„Kako je bilo?“ pitala me je, ne dižući pogled sa geometrijski preciznog niza poređanih karata.
„Kao i obično.“
„Sedi da jedeš.“
„Nisam gladan.“
„Ako ogladniš, večera je na šporetu. Uskoro ću leći, danas sam imala naporan dan. Hoćeš li i ti?“
„Ne čekaj me, moram da radim na projektu“, glatko sam slagao.
„Dobro, idem opet pod tuš. Da sam znala da nećeš biti gladan, ne bih uključivala rernu po ovoj vrućini. Molim te, ako kasnije ipak budeš jeo, skloni tanjir za sobom. Nervira me kad ga ujutru zateknem na stolu.“

Nisam prokomentarisao poslednju mrzovoljnu opasku. Nije mi se upuštalo u besmislene rasprave. Jedva sam čekao da ode u krevet i budem sam i slobodan. Nekada, u prethodnom životu, bila mi je dovoljna sama pomisao na Vojislavu pod mlazom vode pa da osetim požudu i uletim za njom u kupatilo. Ali, naša ljubav se negde, tokom godina, pretvorila u ljubav domesticus, poput ljubavi iz milosrđa, ili idolatrije koja je svesna da je pogrešila objekat svog obožavanja ali ju je stid da to sebi prizna. Decenijama unazad prolazila je kroz niz romantičnih, no iskrivljenih ogledala i konačno se, iz ljubavi, preobrazila u naviku.
Tek pošto sam Vojislavu ušuškao u krevet i poželeo joj laku noć – ne bih li bio sasvim siguran da se skrasila (ne osećajući pri tom nikakav teret sopstvenog licemerja) – otišao sam u radnu sobu i uključio kompjuter. Sistem se nepodnošljivo sporo podizao. Mada sam koliko malopre želeo tišinu, sada me je gušila. Napolju je vladao mir, neočekivan u ovim satima i ovo doba godine; tek povremeno bih, kroz prozor, opazio defile parova senki i čuo zvon koraka po praznom asfaltu. Šenbergova Lied der Waldtaube ispuni mi uši; no, čim je pustih, odmah osetih uznemirenost. Muzika je, za razliku od prethodnih nekoliko desetina puta kad sam je slušao, nekako škripala i jecala, i ispunjavala me nelagodom. Doživeo sam je kao obrušavanje u utrobu, lupanje srca, lepet sprženih krila noćnog leptira, dašak podrugljive slutnje koji mi silovito, parajući, prodire u mozak. Odustao sam od nje i naterao se da prelistam jučerašnje novine.
Časovnik je pokazivao tek 22h. Da li je ona tu? pitao sam se. Apsurdno: delile su nas ulice, a meni se ipak činilo kako je tu isto što i tamo. Nije bilo nikakve svrhe da je potražim pre jedanaest. Dakle – preostao mi je još čitav sat, kojeg je trebalo nečim ispuniti. Na brzinu sam se istuširao, provevši desetak minuta ispred ogledala – go, u kritičkom posmatranju svog tela. Bacio sam pogled na prosede dlake koje su mi spiralno rasle oko bradavica i pomislio kako bi ih, možda, trebalo obrijati. Onaj Konstantin u ogledalu, čijim sam izgledom do pre koji dan bio prilično zadovoljan, sad je, ispod raštrkanih, preterano gustih obrva, u mene gledao umornim očima. Usne su mi izgubile punoću, a nos se prošarao sitnim, ružičastim kapilarima. Uočio sam i da je nestalo nekadašnje čvrstine mišića; listovi bi blago zalelujali pri naglom pokretu nogom, ali je – sve u svemu – moje telo bilo u boljem stanju nego što bi se to moglo očekivati od pedesetogodišnjaka sklonog sedenju i uživanju u hrani.
Obrijao sam se (bez preke potrebe), u prolazu kroz kuhinju iz čiste nervoze štrpnuo okrajak gubanice, vratio se u sobu i opet pogledao u časovnik: uspeo sam da ubijem tek nešto više od trideset pet minuta. A šta ako ne dođe? pade mi tmurno na pamet.
U deset do jedanaest nisam više mogao da izdržim: uključio sam čet i s olakšanjem – po zelenom svetlu signala koje je simuliralo sijalicu – konstatovao Anđelino prisustvo.
„Dobro veče“, otkucao sam.
„Dobro veče, Konstantine, kako si?“
„Prijatno – sada.“
„Zašto, šta se dogodilo? Imao si težak dan?“
„Ne. Zapravo nemam posebno prijatne ili neprijatne dane. Svi su podnošljivi.“
„Znam o čemu govoriš. Ponekad mi se čini kako više nema velikih iznenađenja.“
„Zato što nema ni velikih očekivanja.“

Zamislio sam se: odavno sam prestao očekivati da mi se dogode krupne stvari ... opustio se, ulenjio, ugasio. Čime bih mogao biti iznenađen ako u meni vlada mrtvilo? Plodovi budućeg nalaze se u semenu sadašnjeg, a sadašnjica mog realnog sveta bila je jalova i pusta.

(Odlomak iz romana)

Pošalji "Bez naslova" na Facebook Pošalji "Bez naslova" na Google Pošalji "Bez naslova" na My Yahoo! Pošalji "Bez naslova" na Live Pošalji "Bez naslova" na MySpace Pošalji "Bez naslova" na Twitter Pošalji "Bez naslova" na Digg Pošalji "Bez naslova" na del.icio.us

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari

Strana 1 od 2 12 PoslednjaPoslednja
  1. capljara (avatar)
    IZ kog romana....?
    KO je ovo napisao ?
  2. capljara (avatar)
    Ako stvarno, autor ovog predivnog ( odlomka iz romana ) slusa
    Schoenberga pre spavanja nije ni cudo sto je uznemiren.
    To je kao da gledas karpenterov film pre seksa

    Argumentijum ad logicam
    Ažurirano 28.07.2009. u 23:06, autor: capljara (zaklucak)
  3. Alisa u zemlji čuda (avatar)
    Jedva čekam da sve pročitam!
  4. Cheersy (avatar)
    da nisam procitala opasku od Banse..
    ne bih se na samom pocetku pocela smejati..
    e mogu ti reci...ovo zvuci bas obecavajuce..
    i bas onako..istinito.
    i bas, bas jedva cekam da je imam u ruci...
  5. Borac za prava zivotinja (avatar)
    Citat Original postavio capljara
    IZ kog romana....?
    KO je ovo napisao ?

    Pa ne bih citirala deo iz tudjeg romana a da ne navedem ime autora.

    p.s. Hvala svima.
  6. Nancy011 (avatar)
    baš, baš obećavajuće
    unapred se radujem čitanju
  7. capljara (avatar)
    E pa... onda , ja se ovaj....stvarno mislim, ako treba
    (zamuckujem pred autoritetom)
    Stvarno je lepo, ali nas interesuje.....dalje.....dalje sta je bilo
    P. S, Nije lepo smejati se tudjoj muci.
  8. Distance (avatar)
    dopada mi se kako pises
  9. ludopileglodjekosku (avatar)
    Sad sam ko dete kome su pokazali igračku a ne sme da se igra sa njom.....
    Odlomak je sjajan....sad me kopka šta je bilo dalje....
  10. gospodjica14 (avatar)
    Podseca me na pesmu "Dobro jutro, Petrovic Petre..."
  11. gost 4554 (avatar)
    Odlično....priča teče sama od sebe...prosto se nađeš u tom stanu..:)
    ocena 5+
  12. Mystic_ (avatar)
    Pozdrav Borac,

    Znaš i sam kako se razvijao zametak ideje Romana "Izgubljeno Lice"
    Kada smo prvi put razgovarali o ideji knjige (nov-dec 2007.), zamolio sam te tada i ako se uklapa u rasplet, da nekako ubaciš na kraju romana poruku, koja ipak mora ostaviti snažan utisak na pristojnost, iskrenost i osećajnost u komunikaciji. Sa edukativnom porukom o pristojnoj komunikaciji naročito za edukaciju klinaca i onih neumerenih na ovom i drugim forumima.

    ... ali, ti ne bi bila ti da te neki unutarnji "đavolak" ne tera da ostaviš nedobršene forumske zaverice, spletke i intrige. ... ccc..

    Izvini malo kritike: poruka je trebala biti da se niko ne može ponašati kako hoće, bez posedica, pa čak i kad je u pitanju forum.


    Inače, roman je vrlodobar 4+

    Srdačan pozdrav
  13. šta pričate, bre (avatar)
    Pozdrav,
    nisam pročitala ceo roman ali bi rekla da je naravoučenije ove priče oženjeni/udati dalje od foruma! Ali to može da se desi svakom i svugde, na sportskim igrama, u kupatilima po fabrikama, u lekarskim ordinacijama (posebno), u njivama međ ljuštikama...i dešava se i najjačima i najstabilnijima.
    Ima ljudi koji se odupru tome, o da, i kažu da su i oni bar jednom godišnje mogli skrenuti (razoriti) svoj brak/vezu.
    Lepo je to kad neko ima dar da stavi na papir sve što zapaža (kao i dar za pravljenje palačinki). Sve pohvale...ne znam koliko sam potrefila.
    E da, i iz prethodne kritike, rekla bi da je ova avantura prošla bez posledica. Mnogi kažu, ili ajde neki, ima ih više, da avanture učvršćuju veze. Meni je to nemoguće.
    "a sadašnjica mog realnog sveta bila je jalova i pusta." Samo sam, može iz toga da izađe...
    Laku noć.
  14. Mystic_ (avatar)
    Šta pričamo, bre...



    haha..., čuj stvari nisu tako jednostavne. Ustvari jesu za one koji slabije osećaju svet oko sebe. Svako senzualniji nije imun na reč na "logos"... ,jer prvo beše reč.

    Uopšte ne treba da budemo jaki i stabilni, već ono što jesmo. Taj zadatak je teško izvesti.

    Ja smatram da nije nista (uopšte) u romanu prošlo bez posledice.
    Videćeš u drugom delu...

    Ažurirano 06.08.2009. u 16:07, autor: Mystic_ (slovne greske ... ccc)
  15. šta pričate, bre (avatar)
    Čuj ti, stvari uopšte nisu ni malo jednostavne. I ne možemo svi biti podjednako senzualni...
    Ja sam ukapirala iz tvoje kritike da je Konstantin prošao bez posledica, očigledno nije. A i Borka mi ne liči na nekog (iz ove moje perspektive, koja je zasigurno površna i ja sam toga svesna) ko bi ga poštedeo muka.
    Ja sam ceo roman projektovala u ove 3 rečenice.
    "Zamislio sam se: odavno sam prestao očekivati da mi se dogode krupne stvari ... opustio se, ulenjio, ugasio. Čime bih mogao biti iznenađen ako u meni vlada mrtvilo? Plodovi budućeg nalaze se u semenu sadašnjeg, a sadašnjica mog realnog sveta bila je jalova i pusta."
    A ovo je jako komplikovano...
  16. šta pričate, bre (avatar)
    A znaš li šta mi je prvo palo na pamet dok sam čitala?
    A zašto Vojislava ređa pasijans, a nije na nekoj spravi za mučenje, trči, radi trbušnjake, tegovi na nogama, rukama...
    I gibanica pred spavanje?
    Ažurirano 06.08.2009. u 21:35, autor: šta pričate, bre
  17. Mystic_ (avatar)
    E, to je suštinsko pitanje kada par, partneri ili supružnii ne odrastaju duhovno zajedno, već jedno napreduje, a drugo stoji.

    Žene su više sklone tom uparloženju (priroda, genetika, struktura, logika, lenjost u ednoj krajnosti , ali majčinska servilnost prema deci u drugoj krajnosti, socijalni odnosi, bla,bla... ne ulazim u komplikovanost obrazloženja ) od muškaraca. Muškarac je taj koji vrši promene, ali na osnovu inspiracije i ženskog zahteva.

    Dakle, Borka je pogodila šta je pokretač muške sile.
    Vojilava nije napredovala, već stagnirala i nije "osluškivala" svog partnera, jer nije dovoljno biti formalno-pravno udata i posedovati prao na svog supruga.

    Žene imaju sopstveno, kao što i muškarci imaju posebno pravno tumačenje partnerstva i braka.

    Dakle stvar utiska, shvatanja, biologije,...
  18. šta pričate, bre (avatar)
    "Muškarac je taj koji vrši promene, ali na osnovu inspiracije i ženskog zahteva." Da, da, a učinilo me se da ti malo smetaju ti ženski zahtevi
    "Žene su više sklone tom uparloženju" - tu smo ISTI, mogli bi se na vagu staviti!
    Nastaviću kasnije...
    Ažurirano 07.08.2009. u 12:28, autor: šta pričate, bre
  19. Mystic_ (avatar)
    Naprotiv... loše ti se čini. To nas pokreće inspiriše... , to nam je smisao koju je biologija osmislila... (uparloženi m. bez žene i dece su stoput gori od ijedne ž.)

    Nije tako. Ne postoji ravnopravnost polova. Stavi na vagu m. i ž. i svako će prema svojoj vrlini ili mani pretegnuti.

    Ravnopravnost je demagogija.

    Živela različitost.
    (zato mi se ž. i dopadaju takve kakve su, a ne da liče na m.)



    Borka je to dobro, skriveno i maestralno odradila...
    Partneri moraju da se prate.
    Ažurirano 07.08.2009. u 13:10, autor: Mystic_
  20. šta pričate, bre (avatar)
    Pa naravno, različito smo uparloženi!
    Ravnopravnost NIKO nije spomenuo.
Strana 1 od 2 12 PoslednjaPoslednja