Transcendentno i Dostojevski - Šta posle? - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

oziman

Transcendentno i Dostojevski - Šta posle?

Oceni ovaj blog
Svet je idealan. To nije hipoteza vec neposredna cinjenica svesti. Ko se u to nije uverio, neka prouci Barklijevu Korelativnost subjekta i objekta jer psihicki napor potreban za shvatanje toga manji je nego shvatiti da je dva i dva cetiri, i sve ce mu biti jasno. A ko nije, neka izvede ovu prostu "vezbu":

Korelativnost subjekta i objekta
http://forum.krstarica.com/blog.php?b=4886

Iz ovog saznanja nastale se citave filozofije. Sopenhaurova filozofija volje otisla je najdalje i potpuno "iscedila" iz intelekta sve ono sto je u njegovom dometu.... spolja je ostala nespoznajna , transcendentna "Stvar po sebi".

Ali to nije dovoljno ! Pitanja su velika, radoznalost jos veca, mogucnosti ljudskog saznanja nedovoljne, niti kompatibilne sa prirodom "Stvari po sebi". Pa sta onda citniti? Jasno je da moramo cekati da brod života pristane u luku ka kojoj plovi, i jasno je da sa nestankom objektivacije volje (hteti saznati) koju zovemo "mozak", da nestaje i nacin egzistencije gde postoji subjekat i objekat i gde postoji prostor ..samim tim i mnostvo, i sve ono sto poznajemo.

Mozemo li bar naslutiti sta nas ceka posle?

Mozemo, ali samo naslutiti, a glavna pitanja ostaju bez odgovora.
Iz onoga sto znamo mozemo reci da je Dostojevski u pravu, i da nas sa nestankom intelekta i njegovih formi ceka ovo:

I ja osetih kako se nebo spusti na zemlju i proguta me. Boga sam osetio kao jednu uzvišenu duboku istinu i osećao sam kako me on prožima. Da, postoji bog, uzviknuh ja. Šta se posle toga desilo, ja ne znam. Vi i ne slutite kako božansko osećanje milja obuzima epileptičara jednu sekundu pre napada. Ja ne znam da li je ovo milje trajalo sekundama ili satima, ali verujte mi da ne bih želeo sve radosti sveta za ovo... Da, isplati se dati čitav Život za jedan takav trenutak... U ovim minutima bila mi je jasna duboka, čudovišno lepa reč: doći će jednom doba kad vreme neće više postojati.

Ima sekundi kad vi iznenada osetite večnu harmoniju, koja ispunjava čitavo biće: To je kao kad čovek iznenada oseti u sebi celu prirodu i kaže — da, to je istina... to nije samo ljubav, to je više nego ljubav. Užasno je kako su ta osećanja tako jasna, a radost tako ogromna... U ovih 5 sekundi ja preživljujem čitav jedan život, čemu celokupni razvitak, kad je cilj već postignut.
Dostojevski
A mozda nas ceka ovo:

Onda će jedna od pogubnih Furija Gospoda Smrti postaviti konopac oko tvog vrata i tegliće te unaokolo; ono će ti odseći glavu, iščupati srce, prosuće ti utrobu, polizaće ti mozak, popiti tvoju krv, jesti tvoje meso i glodaće tvoje kosti; ali, ti nećeš biti u mogućnosti da umreš. Iako će tvoje telo biti iseckano na komade, ono će opet oživeti. Ponovljeno komadanje izazvaće silovit bol i mučenje.
Bardo thodol - Tibetanska knjiga mrtvih
Takodje sa smrcu mozda ne dolazi do stapanja sa sustinom izvan prostora vec hteti saznati i nacin egzistencije u vidu subjekta i objekta postoji i dalje, i da nas ceka nesto slicno kao do sada, poput ovoga:

Videćeš svoj dom, prisutne, svoje rođake, i leš, i pomislićeš, »Ja sam mrtav! Šta da radim?«, a, budući da će te tištati osećanje silovite tuge, misao će ti se javiti, »O, šta sve ne bih dao da posednem telo!« I, tako misleći, posvuda lutaćeš tragajući za telom.
Čak iako si mogao da uđeš u svoje mrtvo telo već devet puta zahvaljujući dugom vremenskom razdoblju tokom kojeg si boravio u Čonjid Bardou ono se već smrzlo, ako je zima, istrulilo je, ako je leto, ili su ga, pak, tvoji rođaci već spalili ili zakopali, ili su ga bacili u vodu, ili su ga izložili pticama i divljim zverima. Zbog toga što ne nalaziš ni jedno mesto kojem bi se priklonio, ti ćeš biti nezadovoljan i imaćeš osećaj kao da si stisnut u pukotinama i naborima između stenja i kamenja. Iskušavanje ovakve vrste jada odigrava se u Posrednom stanju kada tragaš za ponovnim rođenjem. opet Tibetanska knjiga mrtvih
Ma sta bila luka ka kojoj plovimo to je nasa luka i nas pravi dom izvan iluzije. Posto je veliki Sopenhauer iscrpeo mogucnosti ljudskog saznanja, ono sto ostaje jeste jedno veliko NE ZNAMO jer ne mozemo znati. Ostaju nam samo prolazne intuicije. Bergsonove "maglovite rese"...a sve pomesano sa formama intelekta kojih se jednostavno ne mozemo osloboditi i za koje je svest neodvojivo vezana.

Ipak i ono sto znamo ..mnogo je. Intelekt ne moze otkloniti veo Maje ali ga moze bar delimicno strgnuti a u tome se krije nesto veliko. Veliki dar koji sleduje svakom filozofu....metafizicka uteha.

Pošalji "Transcendentno i Dostojevski - Šta posle?" na Facebook Pošalji "Transcendentno i Dostojevski - Šta posle?" na Google Pošalji "Transcendentno i Dostojevski - Šta posle?" na My Yahoo! Pošalji "Transcendentno i Dostojevski - Šta posle?" na Live Pošalji "Transcendentno i Dostojevski - Šta posle?" na MySpace Pošalji "Transcendentno i Dostojevski - Šta posle?" na Twitter Pošalji "Transcendentno i Dostojevski - Šta posle?" na Digg Pošalji "Transcendentno i Dostojevski - Šta posle?" na del.icio.us

Ažurirano 24.04.2014. u 12:12, autor: oziman

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari

  1. Nemir (avatar)
    ....Zvite dan po dan i obavljajte posao po posao. A zatim produzite prema onome sto dolazi posle. To ima smisla. Ne pokusavajte ziveti u proslosti, sadasnjosti i buducnosti - sve u isti tren. Uspesan je covek koji se naucio Ziveti samo u sadasnjosti, ali se uvek krece prema onome sto dolazi posle. N. V. Peal

  2. oziman (avatar)
    На питањa шта нас чека после смрти можемо дати неке апсолутне и неке само спекулативне одговоре. Апсолутни одговори су да иако не знамо каква је то врста егзистенције која нас чека после смрти, оно што знамо је да то јесте нека врста егзистенције (јер постојање нема супротност у непостојању). Такође знамо да са нестанком сазнајућег субјекта нестаје и оваквог објективног света а остаје ствар по себи која је нешто другачије од свега што познајемо. А колико је другачије можеш увидети ако кажемо да је то егзистенција која не подразумева даље трајање. Пред тим мишљење стаје. То дакле можемо тврдити са апсолутном сигурношћу.

    А што се тиче цитата које сам извео у у овом блогу из тибетанске књиге мртвих као и дела Достојевског, ради се о спекулацијама. Не можемо бити сигурни каква је та егзсистенција после смрти самим тим она може бити слична овој у којој смо а у којој постоји сазнајући субјекат и објекат који се сазнаје.
    Интелект је у својој суштини воља... или хтети сазнати. Та воља је метафизичка самим тим неуништва. Мозак је само њена објективација у појави. Зато претпостављамо да са нестанком мозга дешава се нешто и са том вољом која се на тај начин објективисала у појави. Али не мора да значи.

    Тако да постоји могућност да после смрти не долазимо у додир са ствари по себи већ и даље бивамо заробљни у сличној егзистенцији попут ове а што су Тибетанци и Достојевски тако уверљиво описали.