Možemo li mi da vodimo naše živote bez onog sanjarenja "šta bi bilo kad bi bilo"?
Da li je moguće da je čovek samo neka savršeniaj životinja, da mu je dovoljna stvarnost oko njega i da mu snovi i pusta maštanja nisu potrebni?
DA li bi smo bili samo ljuštura bez duše da niej tih sanjarenja?
Da li bi smo izgradili piramide, Tadž Mahal da niej bilo sanjarenja, da li bi smo nosegli zvezde i planete da nije bilo sanjarenja?
Ili su moćda baš ta sanjarenja kostur ili skelet našeg bića?
Životinja ma kako savršena niej sposobna za maštanja i sanjarenja i možda su ti naši snovi ciglice kojima je izgradjeno naše biće, naše unutrašnje "ja", ona "božanska" iskra - da li je to gradjevinski materijal naše duše.
Imamo gotovo savršene mašine, ali one ne maštaju, dakle, nemaju dušu. Mi je imamo. To su naši snovi.
Da li je moguće da je čovek samo neka savršeniaj životinja, da mu je dovoljna stvarnost oko njega i da mu snovi i pusta maštanja nisu potrebni?
DA li bi smo bili samo ljuštura bez duše da niej tih sanjarenja?
Da li bi smo izgradili piramide, Tadž Mahal da niej bilo sanjarenja, da li bi smo nosegli zvezde i planete da nije bilo sanjarenja?
Ili su moćda baš ta sanjarenja kostur ili skelet našeg bića?
Životinja ma kako savršena niej sposobna za maštanja i sanjarenja i možda su ti naši snovi ciglice kojima je izgradjeno naše biće, naše unutrašnje "ja", ona "božanska" iskra - da li je to gradjevinski materijal naše duše.
Imamo gotovo savršene mašine, ali one ne maštaju, dakle, nemaju dušu. Mi je imamo. To su naši snovi.
