ČOVEK NA MESECU

ovu pesmu napisao sam povodom četrdeset godina od prvog...čovekovo sletanja na Mesec


Od čega si bežao
u šta si verovao
kad si se na Mesec peo
Šta si u stvari hteo

Šta te nagnalo
da li samoća
i hladnoća
koju si sam izazvao
ili ti je postalo malo
to što na zemlji imamo

Da li si verovao
da ćeš mir pronaći tamo

Da li si hteo
da Zemlju raselimo
pa da se otudjeni
još više želimo
e moj čoveče
previše je Robinzona na svetu

Priznajem
i ja sam hteo
sve zbog nje
i na drugu planetu
i mahao sam
i kopao rukama obema
samo da bih sreo
onu koje nema

Ponekad i sada
u iskušenje padam
iako imam
onu koju imam
iako se onoj koju sanjam
još pomalo nadam

kad me želja povuče
da poletim
korena se svojih setim
i sve otpada
jer znam gde pripadam

Ovu pesmu posvećujem svim sanjarima.Muji koji kuje konja po Mjesecu i svim svojim virtuelnim prijateljima i onima koji prate moj rad na ovom Forumu...laku noć želim svima....

 

[gagili48]

Divna je miwka, kao i uvek...

 

[LJILJA MMM]

Laku noć prijatelju

 

[REVELIN]

...hvala ti druze ..i tebi laka bila,ova i svaka

 

[Say it right]

Eh...i ja bih na Mesec da pobegnem...

Lepo miwka kao i uvek...

Laku noc

 

[duska.vodolija]

Divna pjesma , ako moze to, jos ljepsa leprsava trzenja, onog neceg ne docekanog u tom traganju.

 

[NidjeVeze®SpetljanaUZivot]

 

[mesecevojezero]

Pesma je rezultat svih tvojih pitanja i odgovora iz drugih pesama.Zato je ne komentarishem....samo sam je procitala.Proci ce miwka...to sve...
U nama svima uvek ista pitanja?
Ljubi te i pozdravlja,mesecevo....

 

[petrana]

Jedna od najlepsih koje sam procitala na forumu, mnogo me podsetila ova tvoja pesma na nju

Kosmos, i u kosmosu noć, u noći zvezde. On, posledica velikog praska svojih roditelja, leti kroz univerzum u svemirskom brodu. Lepo je u letilici. Tišina, bezvazdušni prostor. Upravo je ručao, konzerva u kojoj su bile kosmičke viršle lebdi pored njega. U kosmosu je dobro, nema kanti za otpatke, niko se tu ne bavi higijenom i logikom. Tamo daleko plavi se planeta Zemlja i na njoj njegova verenica, smerna Bosanka, s usisivačem čisti dnevnu sobu. Vešto uvija crevom da bi dosegla najzabačenije delove. Kleči pred kaučem ispod kojeg pronalazi njegove prljave čarape koje su se prilepile za cevku usisivača.

Što ti je prostor! Čarape ispod kreveta, a on daleko u kosmosu, pametan i sam. Ali linija koja to povezuje vidljiva je kao repovi zvezda iza prozora letilice, kao nacigovani svetleći otkucaji kosmičkog damara koji prenose verenicin glas. Gunđanje nad bačenim čarapama možda na Zemlji ima prizvuk psovačke kletve, ali ovde u svemiru ono liči na muziku sfera. Zna da mu psuje majku, zna da ona usisivačem izvlači iz tapisona i meblštofa sav svoj bes i gura ga u papirnu kesu mašine, ali se ne ljuti.

Ne, uopšte se ne ljuti, jer on voli svoju verenicu. Ovako udaljena, liči mu na krhki opiljak što lagano pada kroz prostor koji ih deli, i u kojem oseća njenu bespomoćnost. I ona leti, vođena svojom usisnom letilicom na mlazni pogon, sve do dalekih sazvežđa, gde će se možda sresti. Tamo gde nema prašine, prljavih čarapa i gde će na miru moći da lebde njih dvoje, zauvek.

 

[SibirskiTigar]

Mnogi snovi nedosanjani i oni odsanjani nekako uvek idu uz mesec.Divna pesma