Senke su bile guste na površini jezera, ali na pojedinim mestima, svetlost se probijala u snopovima, tako da je površina vode bila neprozirno tamna i muljava. Guste krošnje kedrova nisu dozvoljavale svetlosti dana da se probije i da razbije paučine tame i hladnoće ovoga mesta. Ona je izronila na površinu i kašljala je dugo. Osećala je kako joj grlo bridi. Ona se zaputi ka obali. Usne su joj bile modro plave, a svaka dlačica na koži nakostrešena. Izašavši iz vode do struka, ona primeti neobičan odsjaj na površini. Na mestu gde je očekivala svoj odraz, ona ugleda ženu, njene visine i građe, kako je netremice gleda. Odraz joj se smešio i ona ga je sa zanimanjem posmatrala. Nekoliko puta je pokušala da dodirne onu sa druge strane, ali svaki put bi se voda samo zatalasala, a odraz bi postajao iskidan i gubio bi se na trenutke. Ona požele da porazgovara sa onom koja je bila mesto nje u vodi i tog momenta, za ruke je uhvati odraz. Uplaši se, ali cimnu svom snagom, ne bi li izvukla onu koja bešena površini vode, zarobljena. Vukla je i od pritiska joj je mulj ulazio u nokte nožnih prstiju, a vodene trave su joj se plele oko stopala. Napokon, poslednjim trzajem snage ona izvuče tamnu priliku. Ova ju je i dalje gledala sa osmehom na usnama, sa čudnim izrazom u očima. Jedna drugu dodirnuše i zagledaše se jedna drugoj u oči. Počeo je da duva hladan vetar i obe se stresoše od jeze. Napokon, izbavljena iz jezera, Lilit progovori.
- Zovem se Lilit i recimo, da si ti, ono što bih bila ja, da beše valjano... Ja sam ti mirisima poslala ime koje si prvo izgovorila...
Eva ju je zbunjeno posmatrala i setila se mirisa ruzmarina i mente, koji su joj slali titrave glasove imena njenog gospodara. I tada oseti jedno novo osećanje, koje poče da joj nagriza srce, da joj nagriza središte grudi. Ljubomora u njoj probudi i drugo novo osećanje. Od gneva je stegla zube, koji su još jače počeli da cvokoću, a Lilit joj se i dalje osmehivala i igrala se sa pramenom kose na Evinom čelu. Eva manu glavom, ne bi li sklonila ruke ove žene, a ova je na taj pokret udari snažno u stomak, da se Eva zanese, a krv joj ponovo linu niz butine.
- Znam tvoje ime, i došla sam pre tebe, pogledaj, iste smo...
I Lilit izađe iz vode i pokaza joj ostatak tkanine sa bedara, koji je na sebi imao mrlju, a potom je izvede na obalu.
- Dotakni moj vrat – zapovedi Lilit Evi, i ova kao opčinjena učini ono što joj je rečeno.
- Zar ne vidiš da ni ja nemam ono što tvoj gospodar ima? Zar ne vidiš da sam i ja krvarila kao ti?
I Evi nastade haos u glavi od spoznaje da nije prva i ona se zaplaka, a Lilit se zasmeja. Senke su u šumarku postale još gušće, a površina jezera je bila glatka kao staklo. Lilit jednom pljunu u njega, a onda uhvati Evinu glavu rukama i zagleda joj se u oči.
- Ono što je njemu na vratu kao izbočina, to je ono što su zapravo moji zubi izvukli kada me je uzeo sa bolom, kada me je uzeo pod sobom.
Eva se otrže i bes je nadvlada... osećala se izneverenom, ali tada joj zabrujaše reči zaveta koji je dala Adamu... on jeste bio zaprljan, ali ona se zaklela da će ga uzeti i ako joj takav dođe. Ona divlje pogleda Lilit, a onda povika, a kedrovi se zatresoše od njenog glasa.
- Ti si laž i opsena... Izvukla sam te iz one vodurine da bi sada ti pričala da je moj gospodar bio tvoj...
- On nikada nije bio moj gospodar, zajedno smo stvoreni...
Lilit je prekide tihim glasom, a potom je opet prihvati za glavu i reče:
- Ne razumeš, ja sam ga obeležila, on je obeležio i tebe i mene, zemlju smo krvlju natopili... vreme je da se zaveti ispune...
I ona privuče Evine usne svojima i Eva osetivši meke, pune usne, otvori svoje i njih dve se stopiše u jedinstvu poljupca...
- Zovem se Lilit i recimo, da si ti, ono što bih bila ja, da beše valjano... Ja sam ti mirisima poslala ime koje si prvo izgovorila...
Eva ju je zbunjeno posmatrala i setila se mirisa ruzmarina i mente, koji su joj slali titrave glasove imena njenog gospodara. I tada oseti jedno novo osećanje, koje poče da joj nagriza srce, da joj nagriza središte grudi. Ljubomora u njoj probudi i drugo novo osećanje. Od gneva je stegla zube, koji su još jače počeli da cvokoću, a Lilit joj se i dalje osmehivala i igrala se sa pramenom kose na Evinom čelu. Eva manu glavom, ne bi li sklonila ruke ove žene, a ova je na taj pokret udari snažno u stomak, da se Eva zanese, a krv joj ponovo linu niz butine.
- Znam tvoje ime, i došla sam pre tebe, pogledaj, iste smo...
I Lilit izađe iz vode i pokaza joj ostatak tkanine sa bedara, koji je na sebi imao mrlju, a potom je izvede na obalu.
- Dotakni moj vrat – zapovedi Lilit Evi, i ova kao opčinjena učini ono što joj je rečeno.
- Zar ne vidiš da ni ja nemam ono što tvoj gospodar ima? Zar ne vidiš da sam i ja krvarila kao ti?
I Evi nastade haos u glavi od spoznaje da nije prva i ona se zaplaka, a Lilit se zasmeja. Senke su u šumarku postale još gušće, a površina jezera je bila glatka kao staklo. Lilit jednom pljunu u njega, a onda uhvati Evinu glavu rukama i zagleda joj se u oči.
- Ono što je njemu na vratu kao izbočina, to je ono što su zapravo moji zubi izvukli kada me je uzeo sa bolom, kada me je uzeo pod sobom.
Eva se otrže i bes je nadvlada... osećala se izneverenom, ali tada joj zabrujaše reči zaveta koji je dala Adamu... on jeste bio zaprljan, ali ona se zaklela da će ga uzeti i ako joj takav dođe. Ona divlje pogleda Lilit, a onda povika, a kedrovi se zatresoše od njenog glasa.
- Ti si laž i opsena... Izvukla sam te iz one vodurine da bi sada ti pričala da je moj gospodar bio tvoj...
- On nikada nije bio moj gospodar, zajedno smo stvoreni...
Lilit je prekide tihim glasom, a potom je opet prihvati za glavu i reče:
- Ne razumeš, ja sam ga obeležila, on je obeležio i tebe i mene, zemlju smo krvlju natopili... vreme je da se zaveti ispune...
I ona privuče Evine usne svojima i Eva osetivši meke, pune usne, otvori svoje i njih dve se stopiše u jedinstvu poljupca...