Soba bez vrata - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

MALI TALASI

Soba bez vrata

Oceni ovaj blog


Cubura. Noc...gluvo doba. Ulica mracna,samo se jedna sijalica probija kroz grane olistalog drveta. Hodam polako jer mi se neki strah uvlaci kroz nogavice. Noge ne bi isle dalje al mene nesto gura. Jeste to je ta ulica, nisi pogresio...sta trazis ovde, tu si nekada ziveo,to je ostalo iza tebe kao secanje. Jeste,ali kakvo secanje,nije lepo i sta tebe briga ako ja hocu da vidim govori mi ono nevidljivo sto me gura da idem napred.

Zastao sam pred jednom malom zutom kucom. Ispred mene velika kapija oivicena sa dva betonska stuba i zardjalim metalnim vratima. Znam iza tih vrata se nalaze tri betonska stepenika koja odvode u dvoriste ocaja. Stojim potpuno nem,zelim da otvorim vrata ali je strah koja se uvukao u mene zapretio rukama da slucajno ne uhvate kvaku. I ono nevidljivo sto me je guralo sad se ucatalo,zanemelo,izgubilo hrabrost.

Selim se mislima u jedno vece ispred "Politike", stojim sa drugom ocekujuci da neko naidje i ponudi nam sobu. Prilazi nam mlad momak i nudi dvokrevetnu na Cuburi po pristojnoj ceni. Deluje nam vrlo primamljivo. Idemo trolom da pogledamo. Prvi put prelazim ta tri stepenika sa cimerom i ulazim u mracno dvoriste.
Nista se ne vidi. Noc je a on kaze, pregorela sijalica....
Otkljucava vrata i pali svetlo . Ulazimo u sobu. Cudnog je izgleda. Beli okreceni zidovi,dugacka a uska,na podu drveni patos a na dnu sobe dva metalna kreveta sa dusecima. Iznad kreveta po sredini iz zida preti strujomer.
Ispred kreveta jedan mali drveni sto i dve stolice a preko puta drveni orman od orahovine.
Na zidovima nema prozora osim sto na ulaznim vratima postoji prozorcic od armiranog stakla. Iznad njega su zakucani neki ekseri, predpostavljam da oni zamenjuju civiluk.
Mladi gazda prica da u dvoristu postoji prostorija sa zajednickom masinom za ves a toskove delimo svi. Koji svi?
Nemamo izbora moramo da prihvatimo. Uzima nam pare unapred i onako usput kaze da do nas stanuje njegova majka i ako bi smi imali nekih problema sa njom da pozovemo njega.

Rano je jutro neko nam kuca na vrata. Cimer otvara a postarija gospodja sa dve soljice kafe ulazi bez pardona u sobu. Nasmejana,kaze da vam pozelim dobrodoslicu i da vas zamolim da sto pre napustite ovu sobu jer ona je moje vlasnistvo.
Moj muz i sin su vam je neovlasceno izdali. Ako to ne uradite za tri dana bicu prinudjena da vas na silu izbacim. Okrece se i odlazi. Nas dvojica ostadosmo kao dva kamena.

Tog dana smo shvatili da u dvoristu postoje jos sedam potpuno istih soba naseljenih sa beskucnicima kao sto smo i nas dvojica. Prostorija sa masinom za pranje je postojala ali je niko nije koristio jer je bila neispravna.

Tri drana su prosla nista se nije desilo a cetvrtog jutra iz sna nas je probudio udaruc u vrata. Onako bunovan nisam odmah shvatio sta se desava. Nije mi trebalo dugo vremena da vidim kako se u prozoru nasih vrata zaglavila sekira a iza vrata se cuo gospodjin glas "ja sam vas upozorila". Nismo stigli ni da se uplasimo.
Mladi gazda je dosao postavio novo staklo,rekao da se ne brinemo sve se on dogovorio sa majkom i otisao. Nekako u to vreme dodje i praznik i nas dvojica odosmo kuci na kratki odmor.

Vucem torbe sa zeleznicke stanice,jedva cekam da dodjem u svoju sobu na Cuburi.
Prelazim ona tri stepenika,ulazim u dvoriste ocaja, idem ka svojoj sobi. Zastajem,pogresio sam dvoriste. Tamo gde su bila vrata od moje sobe sad je zid, okrecen,cist. Izlazim van iz dvorista da proverim. Ma nisam pogresio tu treba da bude moja soba. Kucam na prva vrata,druga, dok se nije pojavio neko od stanara. Izlazi i smeje se...kaze nemas sobu gospodja je zazidala vrata. Prekrstio sam se jer mi je to jedino ostalo.
Opet dolazi mladi gazda, kaze sta da radim kad je ona luda. Dovodi majstore da otvore i postave vrata. Ne zelim vise tu da zivim.

Stojim i dalje pred kapijom,ne ulazim jer znam da ce soba sigurno biti tamo. Da li je sa vratima ili bez njih nije vazno,strah me je da cu tamo zateci nekoga i prepoznati uplasenog sebe iz tih dana.Polako sam krenuo a ono nesto sto me je guralo da udjem u dvoriste sada me tera da ubrzam korak i pobegnem sto dalje od dvorista ocajnih.

Za ilegalce iz studentskih domova, za one koji veceras traze gde da prenoce,podstenare,sustanare,za oni koji na prstima hodaju i toplu vodu nemaju,za one sto na dusecima za plazu spavaju, za one sto sapucu u strahu da im neko ne zakuca na vrata,za one sto spavaju u gvozdenim krevetima,za one sto pravo sa vrata na krevet se penju,za one sto placu i umesto deci za kiriju daju,za one.....isplakao sam sve suze ja,za vas

Pošalji "Soba bez vrata" na Facebook Pošalji "Soba bez vrata" na Google Pošalji "Soba bez vrata" na My Yahoo! Pošalji "Soba bez vrata" na Live Pošalji "Soba bez vrata" na MySpace Pošalji "Soba bez vrata" na Twitter Pošalji "Soba bez vrata" na Digg Pošalji "Soba bez vrata" na del.icio.us

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari

  1. Bel á Ra da (avatar)
    опет се заустављам да видим шта има на блогу. Само за неколико столова се служи.
    А то што се јутрос нуди нагони ме да се из чиста мира, побијем због ових редова.
    ...
    Остало је још у нереду од прошле ноћи.
  2. LJILJA MMM (avatar)
    Opet ostah bez reči...............
    Da li ti misliš da ja danas uopšte progovorim?
    U životu retko kad padnu snegovi koji pokriju tragove. Ostaju uvek u nama i za nama. Samo tren nečeg bezazlenog je dovoljan da te vrati u očaj, a dva trena su potrebna da te vrate u sretno doba. Ne prizivamo loš tren, on dodje sam, ali zato iz sve snage dozivamo ona dva sretna trena.
  3. SibirskiTigar (avatar)
    Bel a Ra da - ***,posle kise uvek sunce grane kako kaze Mika A.
  4. necu_da_ti_kazem (avatar)
    Hvala, u ime svih nas...
  5. SibirskiTigar (avatar)
    Ljilja - ma kavi da govorimo,da pevamo
  6. SibirskiTigar (avatar)
    necu_da_ti_kazem - hvala,soba mala a srce veliko
  7. vilijem vilson (avatar)
    Uh, druže... Sjajno.
  8. SibirskiTigar (avatar)
    vilson - hvala prijatelju
  9. NidjeVeze®SpetljanaUZivot (avatar)
    samo nastavi:) price koje zivot pishe su najljepse..
  10. gagili48 (avatar)
    Tvoje price iz zivota su toliko emotivne da ne treba da prestanes da ih pises..U svakoj od njih, neko se pronadje. U ovoj se pronasla nisam ali su mi slicne sudbine poznate po prici...Bravo tigre...bravo A kada ce poezija?
  11. DUNJA W (avatar)
    Rasplaka me jutros sibirski....KOliko covek tuznih trenutaka prezivi,koliko rana se otvori na nasim dusama....ZAkrpimo ih i krenemo dalje,ali nas ti oziljci povremeno zabole....kako nas narod kaze :reaguju na vreme....
  12. Cicoka (avatar)
    Tuga isplakane mladosti na jednoj cuburi buduceg zivota duse koja pamti........
  13. SibirskiTigar (avatar)
    Isecret - oziljci zarastu samo se po nekad blago zatalasaju
  14. SibirskiTigar (avatar)
    Cicoka - to secanje zilama tece
  15. pely (avatar)
    Opevaj sve tuge našeg života,
    zabeleži za sećanje,
    da se pamte trenuci našeg beznađa ...
    Tebi je to u amanet dato.

    Hrabrost da ‚‚zaboravljeno‚‚ potisnuto
    na svetlost dana rasprostreš
    a svako svoje da dotakne,
    i prihvati deo proživljeni.

    Uteha je samo jedna ,
    sad znamo,
    da nas je na hiljade...
    a tada kada se strahom u kostima
    osama je bio krvnik prvi.
    Sami ostavljeni i strah u nama veliki.
  16. SibirskiTigar (avatar)
    pely - kad ga sa nekim podels lakse strahu u oci pogledas
  17. pely (avatar)
    Tako je !
  18. SibirskiTigar (avatar)
    pely - hvala