Mi smo se suvise sretali na raskrscima neznanim,
mada smo razlicitim putevima koracai
Tinjalo nebo vecernje u siprazima zvezdanim
i uvek oblaci zdralova sa prolecem se vracali.
Mi smo se suvise sretali,a reci rekli nismo
i u leta kovrdzava sa preplanulim licima
pod kapom zelenih dudova za casak zastali smo,
pa onda prosli,odlutali,svako za svojim vidicima.
U novembru su oblaci kao buktinje rudeli
i vetar kisama umio sivo popodne ogolelo,
a putevi se duzili i raskrsca se zudela
za nesto kratko u susretu,sto se toliko volelo.
U zime snezne,pobelele k`o tvoji isprani dlanovi
dugo si,dugo cekala pod jablanom na smetu
i vrat mi goli uvila,maramom svojom lanenom
da sivookom putniku ne bude zima u svetu.
Pa ipak,ti su susreti tek kratka radovanja
jer znam,na nekom raskrscu necu te videti vise.
Pruzices nekome dlanove,prestace putovanja
i pod krov neki svratices,da sklonis se od kise.
Spusticu tvoju maramu usput,kraj putokaza
i sa vetrom-drugarom otici,nabranih vedja,
jer meni zivot prestaje,ako sidjem sa staza
i pred necijim vratima skinem torbu sa ledja.
MIROSLAV ANTIC
PS:Za dobro jutro i ocekivani kisni dan,Mika za sve koji imamo avanturisticki duh
(u mislima ili u stvarnosti,svejedno...)
mada smo razlicitim putevima koracai
Tinjalo nebo vecernje u siprazima zvezdanim
i uvek oblaci zdralova sa prolecem se vracali.
Mi smo se suvise sretali,a reci rekli nismo
i u leta kovrdzava sa preplanulim licima
pod kapom zelenih dudova za casak zastali smo,
pa onda prosli,odlutali,svako za svojim vidicima.
U novembru su oblaci kao buktinje rudeli
i vetar kisama umio sivo popodne ogolelo,
a putevi se duzili i raskrsca se zudela
za nesto kratko u susretu,sto se toliko volelo.
U zime snezne,pobelele k`o tvoji isprani dlanovi
dugo si,dugo cekala pod jablanom na smetu
i vrat mi goli uvila,maramom svojom lanenom
da sivookom putniku ne bude zima u svetu.
Pa ipak,ti su susreti tek kratka radovanja
jer znam,na nekom raskrscu necu te videti vise.
Pruzices nekome dlanove,prestace putovanja
i pod krov neki svratices,da sklonis se od kise.
Spusticu tvoju maramu usput,kraj putokaza
i sa vetrom-drugarom otici,nabranih vedja,
jer meni zivot prestaje,ako sidjem sa staza
i pred necijim vratima skinem torbu sa ledja.
MIROSLAV ANTIC
PS:Za dobro jutro i ocekivani kisni dan,Mika za sve koji imamo avanturisticki duh
(u mislima ili u stvarnosti,svejedno...)
