Bio jednom jedan Zeljahon, živeo je kao i svi drugi. Niko nikada ne bi znao za njegov mrki kutak da nije imao veliku potrbu za ljubavlju. Ljubavi mu nikad dosta, nikada dovoljno, željan, tužan za njom je sav život čeznuo. Svuda je ljubav tražio , u svakom oku, u glasu prolaznika, u osmehu devojaka, pod svaki kamen u mirisnom senu na zvezdanom nebu. Život mu se pretvorio u potragu. Snovi su mu pevali pesme o ljubavi i on, Zeljahon je snove sledio. Mašta je igrom svaki dan ljubav oživljavala, koja je srce toplinom grejala. Kud god hodio, ma gde je išao , šta god činio razvejavao je svoju bol bezljubavlja. Njegova tuga za ljubavlju nalazila se svuda; u dnu svake reči, na ivici pogleda, u dodiru ruke pri pozdravu, u osmehu u nemoj osami. Najviše je krike žali odavao dok se veselio, dok je pevao, dok je olako preko života, preko nepravdi prelazio, dok je praštao, dok je verovao. Niko mu nije mogao to blago pružiti. Oni koji su ga ljubili, koji su ga poštovalu, koji bi za jednu njegovu reč, pogled sav život predali bili su mrakom kutka njegovog progutani. Postao je Zeljahon virtuoz zova ljubavi, maštar rađanja čuda-ljubavi ali njegov mrki kutak ih je progutao pre nego što ih je on Zeljahon prepoznao.
Zakortljani život je tekao sa potragom se stopio. Nslućujući kraj Zeljahon jedne duge noći užasnuto shvati da je mračni kutak osvojio njegov zov dok je njegov pogled bio u daljini u potrazi za ljubavlju. Nesrećan, shvatio je strašnu istinu, svu ljubav što je zov prizvao mračni kutak je uništio. Dragocenost, ljubav je ostavljena van zidina duše Zeljahona, nikad je nije mogao imati, doživeti, trajati sa njom i bitit prožet sa njom. Jednom nakon zova nad zovovima , draguljima optočenim, došla je Ona , Ljubav ljubavi. Kraljica Ljubav, sva mirisna, cvetna, meka i topla, sa zvukom talasa morskih, praćena pesmom slavuja, horom anđela ...stala je ispred Zeljahona, osmotrila prizivača, molioca ljubavi i u njemu spazila mrki kutak. Kutak mraka Zeljahona, otvoren, spreman da sve što mu se približi proguta ko gladno dete. Kraljica je prepznala bezdan i njemu grobnicu bezbroj ljubavi, njenih nežnih podanika. Prozračna, kao san neuhvatljiva Ljubav ljubavi je načinila jedan pokret lagani ... Skinula je veo obneviđja sa oka Ziljihona..... Pogledali su se za tren on i Ljubav ljubavi. Prepoznao je on, Ziljihon, beskrajnu tugu u ukraj oka Njenog, koja se stopila sa njegovim očajem, strahom i stidom i....
nestala je Ona a Zeljahon zbunjen nije više zano da li jeste ili nije, šta je , kako, ... veo skinula...
Samo suze, teške olovne, bolne i gorke... svedočile su o trenutku susreta, srce uznemireno, i reka u duši i kao prah zlaćani da je na gruboj ruci nežno pao i dotakao ga, ... Zeljahon na kolena je pao pred tamnim kutkom ridajući, suzama zalivajući uništene ljubavi, ne prepoznate, u večni mrak odvedene, u tamni kutak sahranjene, jecajima eho hvatajući...
