Врт - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

Мало поезије и по која прича

Врт

Oceni ovaj blog
Базирано на мом синоћњем сну.

Има неколико месеци како сам купио то имање у Источкој Англији.
Можете ме звати скоројевић. Ја сам нови богаташ, стицајем околности, познавањем рупа у закону и великом петљом, успео сам за релативно кратко време да стекнем иметак накоме би ми сви перови и лордови могли позавидети.
Али, као богаташу, фалило ми је имање које иде уз сав тај новац, неки посед земље који бих могао назвати својим и где бих позивао на вечерње забаве локално племство, да би им трљао у нос своје богатство и уједно се убацио у круг више класе.
Тако сам купио ово имање.
Било ј еприлично јефтино. заправо забадаве. Старији господин, пер или барон, не сећам се, а видео сам га свега једанпут и то у полазу у великој кући на имању, када сам по пети пут аразгледао и нећкао се да купим.
Имао је преко 50 година, још увек виталан, али прерано оседео. Пошао је тим холом, поред мене, само ме овлаш поздравивши, и чиними се ни не подигавши главу.
Тада, барем ми ниј ебило јасно зашто продаје тако јефтино.
Кућа је била практично дворац, један од оних подигнутих после бурних историјских догађаја и по сто пута рестаурисана од утврђења за војне сврхе до ренесансног замка и сада- мешавине модернизма и барока.
Купио сам имање јер ми је све било ту: велик акућа коју сам већ намерио преуредити да буде опремљена најмодернијим покућством и апаратима, предивна земља Источне Англије, са пер брежуљака и бистрих поточића и један пар, боље рећи воћњак одмах иза куће.

Први ми је привукао пажњу. Јабуке као да су биле посађене у парку а не у воћњаку. Иако су математички биле размакнуте једна од друге, већ, подоста високе крушње правиле су лукове високо изнад моје главе, лукове какве виђате само у катедралама, готово математички прецизне, савршене геометрије.
Трава у воћњаку/парку била је савршено подшишана. Чини се као да су је слуге и баштовани маказама свако јутро подшишивали.

Кажу како је стари господин, како називају претходног власника, био подоста у кревету и није више излазио у двоиште, камо ли у врт,како су они називали овај воћњак.
Служавка је била доста тајанствена и очигледно није желела да открива превише, а подоста је знала.
Све ми је објашњавала и потанко говорила о кући, поседу, ко је први сазидао утврђење, ко је избио прозоре и од њега направио дворац, ко је од познатих био гост н аимању, (Краља Џорџа-незнам-ни-ја-којег помињала је стопута.
Све сем оног врта. Готово ни речи. На моје као, ненамерно помињање врта, само бибацила поглед коз гигантски прозор кухиње који је баш гледао на врт- и тихо уздахнула, променивши тему.

Nastavak:
http://saletovepesme.wordpress.com/2007/09/04/Врт/

Pošalji "Врт" na Facebook Pošalji "Врт" na Google Pošalji "Врт" na My Yahoo! Pošalji "Врт" na Live Pošalji "Врт" na MySpace Pošalji "Врт" na Twitter Pošalji "Врт" na Digg Pošalji "Врт" na del.icio.us

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari