Чујте Срби - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

TUTU

Чујте Срби

Oceni ovaj blog
Арчибалд Рајс
(Хехтзберг у Бадену, 8. јул 1875 - Београд, 8. август 1829)
Чујте Срби
[1. јуна 1928.]
Био сам с вама када сте били у невољи. Делио сам с вама патње и да бих то могао, жртвовао сам сјајан живот и веома лепу каријеру која је много обећавала. Заволео сам вас, јер сам на делу видео ваше људе из народа у биткама и пресудним тренуцима, када се препознаје истински карактер неке нације. Заволео сам вас и због жртава које сам ради вас поднео, јер за људе и ствари се у толико јаче везујемо у колико нас то везивање кошта жртвовања.
Видео сам вам, међутим, и мане, мане које су се ужасно исказале после рата. Неке ваше мане ће, ако их не отклоните, бити погубне по вашу нацију. Не бих вам био пријатељ ако не бих повикао "чувајте се" и ако вам не бих, уз врлине, које су истинске и лепе, указао, као у огледалу, на ваше лоше стране.
Ваша нација је имала веома лепу прошлост, после које су уследили дуги несрећни векови. Пошто сте основали велико царство, које је, судећи по ономе што је од њега остало, много обећавало и у своје доба било напредно попут западних царевина и краљевина, пали сте под превласт Турака, затим и у њихово ропство.
Ипак, упркос свим тим невољама, веома је мало ваших вољених покушало да избегне тај грозни положај прихватањем муслиманске вере. Велика већина ваших предака је, и поред дуготрајних патњи, остала одана старој вери и није хтела да повије врат пред окрутним туђином.
Народ вам је храбар и његова храброст често сеже до јунаштва. Могу то с правом да кажем, јер сам гледао ваше војнике, а они су били ништа друго до сам народ, у скоро свим биткама Великог ослободилачког рата.
Народ вам је родољубив. Не знам ни за један народ у којем легендарни национални јунаци толико живе у народној души као код вас.
Претворили сте своју религију у народну цркву, боље рећи у народну традицију. Међутим, ви нисте религиозни. Нисте могли да прихватите Бога какав је у Библији, претворили сте га у вечног и свемоћног главара свог народа. Ако бих могао да у овој области употребим тривијалан израз, радо бих рекао да ваш "бог" носи оклоп и браду Краљевића Марка, шајкачу вашег ратника са Цера и Јадра, Кајмакчалана и Доброг поља.
Ваш народ је гостољубив.
Народ вам је демократичан, и то заиста демократичан, а не на начин политичара. Међу вашим људима човек се цени онолико колико је човек, а не по ономе што су од њега учинили одело и титуле. Ваш народ зна за самилост и понекад је такав у тренуцима када се човек не нада да ће код њега наћи ту лепу људску особину. Народ вам је поносан, али не и охол. Најзад, ви сте бистар народ, један од најбистријих које сам за живота видео.
Погледајмо сада мане вашег народа.
Нисте велики радници. често одлажете за сутра, чак и за прекосутра, оно што бисте могли да учините данас. Последица је да се то, често, никада и не уради. Колико сте само личних и, још горе, колико сте губитака по своју земљу поднели због тог олаког дангубљења! Треба, ипак, рећи да се код вас тај недостатак радне енергије објашњава на два начина. Најпре, под турском влашћу вам је и најтежи рад мало користио. Од њега се богатио само ваш угњетач. Током векова навикли сте се да радите само онолико колико је неопходно. Затим, земља вам је толико плодна. Уз веома мало рада имате што вам је потребно за живот.
Једна од врлина која је код многих међу вама ишчезла јесте захвалност.
Постали сте страшно незахвални. Многи међу вама су веома богати и немилице троше да би се истакли и из забаве, али када ваља показати захвалност према онима који су се жртвовали, ништа не дају, ама баш ништа. Ваше вође нису још, за ових десет година колико је прошло од завршетка рата, свечано обележиле ни један од оних великих догађаја којима дугујете слободу и величину земље. Јасно је, такве свечаности би биле незгодне већини ваших садашњих вођа зато што они, док вам је земља била у смртној опасности и кад се требало жртвовати, ништа нису учинили за њу, већ су се само бринули како да склоне на сигурно своју драгоцену личност, чак су неки искористили несрећу отаџбине да би се обогатили.
Шта сте учинили за своје ратне инвалиде? Од свих земаља које су учествовале у рату ваша се најгоре односи према њима. Док неколико стотина ваших бивших министара, саможивих политичких професионалаца, који, у већини случајева, ништа нису учинили за отаџбину, већ обилато напунили џепове, сређује себи исплаћивање "пензија" које вас коштају небројених милиона, инвалиди вам могу умирати од глади.
Ваш човек из народа, сељак, неискварен утицајем професионалних политичара, није подмитљив. "Интелигенција" вам то јесте, и то од најситнијег чиновника са или без дипломе, до министра. "Интелигенција" Србије скоро ништа није учинила за своју земљу и једина јој је брига била да своје драгоцене чланове склони на сигурно.
Вративши се у отаџбину после победе, у којој нису учествовали, ваши интелектуалци су тежили да управљају свим пословима. Сељаци њима нису ништа значили иако су чинили огромну већину у Србији, а војници, творци победе, за њих су били "простаци", добри да млате непријатеља и гину, и ни за шта друго.
Као и сва неморална бића, и интелигенција се диви сили, чак и када се највише злоупотребљава. То ју је навело да се, после рата, скоро одмах помири са најгорим непријатељима своје земље, са Немцима.
Уместо да делује позитивно ваша интелигенција је деловала негативно. Уместо да гради, она је разграђивала. Она је жариште трулежи и искварености, од чега толико трпите. Ако јој допустите да настави, земља вам је изгубљена.
Ваш народ је велики љубитељ политичких или боље речено, страначких вођа.
Са све надмоћнијим ступањем на власт интелигенције, појављују се људи који схватају каква се лична корист може извући из ваше склоности за страначку политику. Они стварају занимање од искоришћавања ваше склоности за страначку политику, па сада имате професионалне политичаре који на томе зарађују за живот. Ма, шта говорим – они згрћу богатство.
Тако су вам политичари искварили земљу.
Обичаји професионалних политичара прво искорењују врлине српског тла. А, на несрећу, политичари су вам свемоћни. Политика се меша у све и свуда управља. Укаже ли се неко место у власти, било оно важно или осредње, свеједно, о избору не одлучују заслуге кандидата, већ политичке везе. Може он бити и највећа незналица, најнечаснији човек, ако је "штићеник" политичара-странчара странке на власти, победиће и човека најквалификованијег и у стручном и у моралном погледу.
Функционери су вам, по правилу, најгорег квалитета. Често нису ни способни да обављају посао који се тражи од места које заузимају.
Посебно добро познајем вашу полицију јер сам, на своју несрећу, неко време сарађивао са њом. У полицију су вам политичари поставили људе кажњиване због крађе и других злодела. Ваши полицајци су, посебно у Јужној Србији, крали од народа и отимали новац. Пријавио сам то вашим властима, али ти полицајци-злочинци, који су истовремено били и странчари, нису били кажњени, а мене су толико извређали да сам био принуђен да поднесем оставку.
Када стигну до министарског положаја, ваши политичари постају толико охоли да је то скоро смешно.
Опасан ветар вам захвата омладину и гаси онај прочишћавајући родољубиви пламен. За већину ваше садашње омладине родољубље се састоји од неке врсте зависти пуне мржње. Завиде земљама које су богатије или моћније од њихове и том понижавајућем осећању накарадно дају оно лепо име родољубље.
Савремени младић сматра да није његово да обезбеђује живот држави, него да је држава дужна да њему прибави све како би он могао да води што је могуће пријатнији живот. Отуда и она јурњава младих за функцијама. Сви би да буду чиновници, и младићи и девојке. Видите, млади оба пола јако добро знају да сада у вашој земљи није потребно никакво знање или способност да би неко постао чиновник, потребно је само да га погура неки посланик, министар, или утицајни политичар-странчар.
Данашња омладина ће вам одлучно рећи да нипошто не жели да гине, јер јој то ништа не доноси. Зна она из искуства, гледала је то својим очима, и како они који су се жртвовали, код вас, у вашој модерној Србији, добијају само ногом позади.
Немојте дозволити да ваша лепа душа пропадне у том ђубрету које се на њој наталожило нарочито после рата. Нација која је, попут ваше, одолела вековном ропству, која се повукла преко Албаније и која је, изгнана из своје земље, али не и поражена, успела да се врати на своја огњишта као победник – не допушта да је подјарми шака себичних и подмитљивих политичара, гнусних шићарџија, презира достојних забушаната и злочинских профитера и зеленаша.
(1928)

Pošalji "Чујте Срби" na Facebook Pošalji "Чујте Срби" na Google Pošalji "Чујте Срби" na My Yahoo! Pošalji "Чујте Срби" na Live Pošalji "Чујте Срби" na MySpace Pošalji "Чујте Срби" na Twitter Pošalji "Чујте Срби" na Digg Pošalji "Чујте Срби" na del.icio.us

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari

  1. BigZexy2000 (avatar)
  2. opanak (avatar)
    Kao da je pisao za ondasnja vremena koja ce se ogledati u ovdasnjem ili sadasnjem.........
    Za one koji su imali SRCE (sad je na Kajmakcalanu) za Srbiju kao A.R. Srbija nije umelai bar delic svog"srca" da mu da...............ucimo....dokle.?
  3. hakim bej (avatar)
    Od tada je prosao skoro vek. Nismo naucili NISTA!
  4. edy011 (avatar)
    80g je proslo a napisano je ko juce.Stvarno smo,bre,kratkovidi ljudi
  5. WU_SHU (avatar)






    Arčibald Rajs - privrženost istini i srpskom pitanju

    Kako vrijeme odmiče sve više je onih koji vjeruju u istinitost onoga što je o Srbima napisao Arčibald Rajs, saborac srpskih ratnika iz Prvog svjetskog rata.

    Ovaj znameniti Švajcarac po ljubavi prema srpskom narodu bio je veći Srbin od mnogih Srba, a u svojoj čuvenoj knjizi "Čujte Srbi", koju je ostavio u amanet Srbima, a čije objavljivanje je dozvolio tek poslije smrti, gotovo fotografski je opisao mentalitet srpskog naroda.

    U toj knjizi veliki srpski prijatelj Arčibald Rajs zapisao je: "Ne bih vam bio prijatelj, ako ne bih povikao ’čuvajte se’ i ako vam ne bih, uz vrline, koje si istinski lepe, ukazao, kao u ogledalu, na vaše loše strane." I opisao nas je onakvima kakvi jesmo, usput nas upozorio na greške i njihove moguće posljedice.

    Polaganjem vijenaca na grob Rudolfa Arčibalda Rajsa nedavno je u Beogradu obilježeno 80 godina od njegove smrti.

    Rajs, jedan od najznačajnijih kriminologa svoga vremena, rođen je 8. jula 1875. u njemačkoj pokrajini Baden, a na poziv srpske vlade u Srbiju je došao septembra 1914. godine.

    Od tog vremena do danas bio je i ostao jedinstven slučaj. Zbog njegovih zasluga za srpski narod ostala je uzrečica: "Ako ikada Švajcarska napadne Srbiju, sve će joj zbog Rajsa unaprijed biti oprošteno".

    Istoričarka sa Filozofskog fakulteta iz Beograda dr Mira Radojević rekla je da se Rajs poslije izbijanja "Velikog rata", već u avgustu 1914. godine, javio kao dobrovoljac diplomatskim predstavništvima savezničkih zemalja, među kojima i konzulatu Kraljevine Srbije u Ženevi, želeći da im pomogne svojim znanjem i iskustvom.

    - Tadašnji srpski konzul u Ženevi Nikola Petrović odgovorio mu je u ime svoje vlade da ne može biti primljen kao dobrovoljac već kao službeni neutralni islednik zločina koje je austrougarska vojska počinila u Mačvi - rekla je Radojevićeva.

    Šta je u stvari učinio Rajs? Prvi je upoznao svijet sa zločinima koje je napravila austrougarska vojska u Mačvi i Podrinju prema nedužnim srpskim civilima.

    Kao ratni izvještač objavljivao je članke u uglednim i tiražnim evropskim časopisima o pomenutim događajima i omogućio time probijanje informativne blokade Srbije i prodor istine o stradanju srpskog naroda u svijet.

    Svoju privrženost istini i srpskoj stvari Rajs je ispoljio i neposrednim angažovanjem na prijemu i zbrinjavanju srpskih izbjeglica, obavještavajući istovremeno svijet o patnjama i mukama kojima su bili izloženi srpsko stanovništvo i vojska. Nastavljajući svoju započetu ulogu i na Solunskom frontu, neumorno je obilazio srpske trupe, odlazio na najopasnija i najinteresantnija mjesta i odatle slao pisma-izveštaje.

    - Ovakvim angažovanjem Rajs se upoznao sa srpskim nacionalnim pitanjem, pretvarajući se od neutralnog posmatrača u odanog prijatelja, dobrovoljca Moravske divizije, saborca na Solunskom frontu i uglednog građanina jugoslovenske države, stvorene po završetku rata - istakla je Radojevićeva.

    Završetak rata nije za Rajsa značio i kraj njegove misije u Srbiji i na Solunskom frontu. Želio je da bude svjedok i učesnik izgradnje novog života u razorenoj Srbiji. Angažovao se u Ministarstvu inostranih poslova, Odsjeku za dokumentaciju ratnih zločina i Ministarstvu unutrašnjih dela, gdje je osnovao dvogodišnju policijsku školu. Ubrzo je prestao da čini usluge beogradskoj policiji, jer kao stranac nije mogao da bude na njenom čelu. Njegov entuzijazam nije mogao da se uklopi u birokratsku administraciju i prihvatio je posao vještaka za falsifikovane novčanice u Narodnoj banci u Beogradu.

    Prema riječima Mire Radojević, Rajs je poput mnogih preživjelih ratnika, intelektualaca i drugih pobornika jugoslovenske državne zajednice, već u prvim poslijeratnim godinama bio pogođen svim onim što joj je obilježavalo postojanje - političkim nemoralom, korupcijom, nepotizmom, zaboravljanjem poginulih, različitim zloupotrebama, nebrigom za invalide, siročad i mlađe generacije, sve većim socijalnim razlikama, lošim navikama, slabošću i neodgovornošću intelektualne elite.

    Težeći kao i uvijek istini, rekla je Radojevićeva, Rajs je progovorio o svemu tome u knjizi "Čujte Srbi", napisanoj 1928. godine, pred kraj života (1929) i doživljenoj kao njegov politički testament.

    - Taj tekst aktuelan je i danas, zbog nepromenjenih i neopovrgnutih istina, nelepih zapažanja i veoma ozbiljnih upozorenja. Iz tih se razloga, govoreći o Rudolfu Arčibaldu Rajsu, baš o tome mnogo piše, ponekad sa željom da se potvrde "konačne ocene" - kazala je Radojevićeva.

    U tome se nekako, dodala je ona, prenebregne odgovor na pitanje zbog čega je Rajs odlučio da ipak ostane u zemlji koja ga je razočarala.

    Umro je 8. avgusta 1929. i sahranjen na Topčiderskom groblju, a njegovo srce, po testamentarnoj želji, pohranjeno je u kapeli koja se nalazi u spomeničkom kompleksu na Kajmakčalanu (planina Nidže) u Makedoniji.
    Mane

    - Pogledajmo sada mane vašeg naroda. Niste veliki radnici. Često odlažete za sutra, čak i za prekosutra ono što biste mogli da uradite danas. Posledica je da se to, često, nikada i ne uradi. Koliko ste samo ličnih i, još gore, koliko ste gubitaka po svoju zemlju podneli zbog tog olakog dangubljenja! - mane Srba iz knjige "Čujte Srbi" Arčibalda Rajsa.
    Demokrate i rodoljubi

    Narod vam je rodoljubiv. Ne znam ni za jedan narod u kojem legendarni nacionalni junaci toliko žive u narodnoj duši kao kod vas... Narod vam je demokratičan, i to zaista demokratičan, a ne na način političara. Među vašim ljudima čovek se ceni onoliko koliko je čovek, a ne po onome što su od njega učinili odelo i titule. Vaš narod zna za samilost i ponekad je takav u trenucima kada se čovek ne nada da će kod njega naći tu lepu ljudsku osobinu. Narod vam je ponosan, ali ne i ohol. Najzad, vi ste bistar narod, jedan od najbistrijih koje sam za života video - iz knjige "Čujte Srbi" Arčibalda Rajsa.
  6. WU_SHU (avatar)
    ONAJ KOJI NE NAUCI NISTA IZ ISTORIJE, OSUDJEN JE NA VECITO PONAVLJANJE !
    Ažurirano 01.10.2010. u 16:21, autor: WU_SHU
  7. gost 198065 (avatar)
    I pri prvom čitanju Dr. Rice-a, imala sam utisak urlanja na slep i gluv zid.

    Deceniju potom; samo je urlanje jače.

    Zidovi su još gluvlji.

    Daće bog(ovi) da me jednom ne bude briga.

    Prekovaće mač.