Prirodna funkcija inteligencije i svesti - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

oziman

Prirodna funkcija inteligencije i svesti

Oceni ovaj blog
Svest znaci predstavljati.
"Biti svestan"..... ove reci ovako same za sebe ne znace nista, vec one moraju glasiti "biti svestan necega." A jedino cega covek moze biti svestan jesu objekti iskustva , predstave. (ovde izuzimam volju koja nije saznanje)
Ja sam svestan ali svestan sam necega, ako tog necega nema, onda rec "svestan" gubi svako znacenje.
Dakle jedino onaj koji predstavlja, koji opaza, jeste svestan.
Odatle mozemo videti da onaj ko radi ne mora biti svestan vec je uslov svesnosti predstavljanje.
Za uvodni post ove teme pozvao sam se na neke Niceove i Bergsonove misli, ali je ona pre svega namenjena pitanju sta je saznanje i svest i sta to tera coveka da saznaje i postane svestan u "okeanu" besvesne volje? Sta coveka tera da predstavlja , samim tim da bude svestan. . Koja je osnova inteligencije i saznanja uopste i da li mozemo ,paradoksalno, intelektom prevazici intelekt i nekako prigrliti intuiciju ?

"Sta covek ustvari zeli kada zeli nesto da sazna ?"

Nice se ovo zapitao dok je boravio u Veneciji i cuo nekog coveka na ulici kako kaze "On me je prepoznao."
Pitanje je sta je zeleo taj covek koji ga je prepoznao ? Jasno je da je zeleo da nesto strano ucini poznatim. Video je nepoznato koje ga je uznemirilo. To nepoznato moglo je biti lopov, ubica,zivotnja ili nesto trece ... covek je bio uznemiren a onda ga je odjednom prepoznao i covek je osetio umirenje. To vise nije opasnost to je nesto poznato , nesto na sta je navikao.
Radost koju je on osetio kada je nepoznato ucinio poznatim zapravo je olaksanje napetosti i straha koje je tom saznanju prethodilo ?
Ono sto coveka tera da saznaje jeste pre svega STRAH. Inteligencija se budi samo kada navika naidje na prepreku. Recimo neko radi rutinski posao potpuno nesvestan ...mehanicki, kao mesecar. Tu nema svesti. Odjednom taj posao negde zapinje ! Osecamo prepreku , nesto nepoznato, strah... Tek tada stupa svest i inteligencija na scenu. Intelekt angazuje memoriju (tkz. slike secanja) .. salje ih u susret neposrednom opazaju koji dolazi od prepreke i na taj nacin koristeci memeoriju i stvarajuci perecepciju,(predstavu) pokusava da nepoznato ucini poznatim i da tako resi i otkloni nastalu prepreku. Kada to i uspe, dolazi do olaksanja a inteligencija je time ispunila svoju svrhu, postala je suvisna i covek se vraca svom automatizmu i nesvesti.

Primer povezanosti straha i svesti
Ovaj Yutube klip moze veoma jasno pokazati ono o cemu pisem na ovoj temi a to je povazanost straha i saznanja, samim tim i svesti.



Ono sto je ovde zanimljivo jeste da se svi izbezume od straha tek kada saznaju da je devojka duh.
Ovi tipovi sto su pravili film sigurni su da bi i u realnosti tako bilo, iako ne poznaju Nicea i Bergsona. Zasto bi neko morao da oseti toliki strah u suretu sa nepoznatim ? Mogli su lepo da je pitaju sta je sa druge strane. Kladim se da su ovi isti sigurno sto puta trazili da vide nekoga ko se vratio iz mrtvih, pa da im on kaze nesto o tome da bi verovali, a kada se to desi svi vriste od staha. Zasto?
Zato sto su naisli na nepoznato. A strah od nepoznatog javlja se iz nesigurnosti, jer se pozicija iznenada menja. Od slabe i nemocne devojke , postaje nepoznato X. Ne zna covek kako da se ponasa, kako da reaguje ? Da li da bezi ili da se bori? Zato se javlja panican strah.
Neko ko je umoran u kolima mozda je i zaspao ali kada je video nepoznato X, njegova svest i moc predstavljanja se pojacavaju do maksimuma , strah narasta do paroksizma , oci pokusavaju da vide, saznaju, predstave, predvide ...nepoznato ucine poznatim.
Kada se to i desi... svest se polako povlaci a na scenu stupa atomatizam i mesecarenje.
Kod zivotinja je tako. Svest se kod njih budi povremeno da bi odmah pala u automatizam.
Kod coveka , zahvaljujuci njegovom umu, svest se ne povlaci tako lako, ali gde je svesti tu je i strah kao njen pratilac...nazalost.

Ovako znači saznaje vecina ljudi. Vecina zeli da nepoznato ucine poznatim.Medjutim pitanje je da li tako saznaju i filozofi ? Odgovor je ne!
Kao sto kaze Nice u Zaratustri mnogi "filozofi" cine tako ali to nisu pravi filozofi.
Ono sto je poznato ,sto je preslo u naviku, ne moze biti cilj potrage filozofa i metod spoznaje sustine sveta. Treba se okrenuti onom nepoznatom, okrenuti ledja nuznosti i potraziti slobodu. Svet slobode je takav ...haotican ..nepredvidljiv ..Spoznati nepoznatu protivurecnu prirodu slobode nije prijatno kao spoznati nuznost ali to je "saznanje" koje filozof trazi.

Hladne duse, mazge, slepci, pijani - nisu za mene srcani. Srca ima koji zna sta je strah, ali koji ume da savlada strah; koji vidi ambis, ali s ponosom.
Onaj ko vidi ambis, ali ocima orla,- koji kandzama orlovskim shvati i uhvati ambis. taj ima hrabrosti.
Nice Iz Zaratustre


Pošalji "Prirodna funkcija inteligencije i svesti" na Facebook Pošalji "Prirodna funkcija inteligencije i svesti" na Google Pošalji "Prirodna funkcija inteligencije i svesti" na My Yahoo! Pošalji "Prirodna funkcija inteligencije i svesti" na Live Pošalji "Prirodna funkcija inteligencije i svesti" na MySpace Pošalji "Prirodna funkcija inteligencije i svesti" na Twitter Pošalji "Prirodna funkcija inteligencije i svesti" na Digg Pošalji "Prirodna funkcija inteligencije i svesti" na del.icio.us

Ažurirano 24.04.2014. u 10:46, autor: oziman

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari