Korelativnost subjekta i objekta - Čovek i svemir

Дошао сам на идеју једног примера и тока мисли који веома јасно може показати корелативност субјекта и објекта.

Свако је бар некада размишљао о природи земље и свемира, о томе како је човек настао, како су планете, звезде, галаксије формиране. Приликом таквих размишљања човек има на памети слике свемира, звезда, планете Земље. Такође има на памети представе како се из маглина формирају звезде и планете, како се свемир шири итд. Али све те слике имају нешто заједничко а то је да су то слике, објекти наспрам субјекта који их опажа.

Када кажемо "свемир" у свести имамо слику овако нечег:
Space.jpg



Овде значи имамо нас, или наше унутрашње чуло које ћемо звати субјекат, и имамо ову слику свемира са својим небеским телима и све то ешалонирано као објекти испред нас. То је садашња ситуација. Тако то изгледа данас.

Међутим, вратимо се у мислима у прошлост у време од пре рецимо три милијарде година, када ниједно живо биће, ниједан субјекат није постојао у универзуму и запитајмо се како је тада свемир изгледао, тада када није било ниједног субјекта који би га опажао?

Одговор је лак, свако ће рећи. Свемир је тада изгледао исто као данас, без обзира што није било живих бића која би га опажала. Значи овако.. исто као на слици.

Међутим, овде нешто не штима. Овде имамо објекат испред нас, и нас као субјекте који га посматрамо. Ми смо ту, а објекти су, ево, ИСПРЕД нас. А пре три милијарде година нас није било, нити је било иједног живог бића. Па ако је тада свемир изгледао овако исто, објективно, онда то значи да смо ми као субјекти и тада били ту, а он испред нас.. зар не? А ако нисмо тада били (а од те мисли смо и пошли) онда свемир никако тада није могао да изгледа овако, значи као објекат испред субјекта, већ другачије, не као ствар за нас, већ као СТВАР ПО СЕБИ.

Они који успеју да ову невероватно једноставну, а тако тешко схватљиву чињеницу бар наслуте, сигурно ће рећи:

Тачно је да свет није изгледао као објекат а без субјекта, али у свету има деловања, свет је деловао тада, као и данас, постојале су силе, енергија, акције и реакције.

Са овим се могу сложити али и одмах захтевам да то деловање представите себи, да тој речи дате значење, а да при томе немате у свести ниједан објекат. Или да речи "делује" и "сила" представите у свом сазнању без замисли икаквих објеката који делују између себе. Једино што можете урадити јесте да опет замислите неки објекат, неку линију сила, неки вектор, али тиме се вратисмо на објекат, као што видите.

Па шта је онда деловање?

Деловање себи можемо представити на једноставан начин представом онога што деловању једино и може дати значење, а што није објекат и што можемо наћи само у себи, а то је ВОЉА. Када није било ниједног сазнајућег бића у свемиру, није било објеката каквих их данас опажамо већ је било оно, што када се укаже у нашој самосвести, доживљавамо као вољу. На овај начин смо, пошавшип од Барклијеве корелативности субјекта и објекта, на најлакши начин дошли до сржи Шопенхауерове филозофије.

Више о корелативности имате овде:
https://forum.krstarica.com/threads/korelativnost-subjekta-i-objekta.844768/
Форум:
https://forum.krstarica.com/threads/korelativnost-subjekta-i-objekta.257013/
 
Poslednja izmena:

Back
Top