Nostalgija (8.maj 2007.)

U noci izbledelih secanja,
u trnju sopstvenih osecanja,
gazeci davna obecanja
lutam liticom proslosti
ubijajuci jos jedan
pokusaj novog radjanja.

Zanemeleli su andjeli radosti,
prigusila ih je tama,
nestali su primamni glasovi
u svom dvorcu bolnog srama...

Opijena velom snova
lelujam nesvesno za njima
prateci njihov prasnjavi trag...
Na beskrajnom crnom krugu neba
jedna zvezda davno je sijala,
venem prateci njen lazni odsjaj....

 

[RiSK]

You got me there!

Iskreno, prva strofa ti je pesma za sebe (a i za sve ostale ). Na jednu reč je daleko od toga da se nazove savršenim izrazom jednog stanja psihe.

Nego... ne želiš da ti ja analiziram pesme, veruj mi....
Samo nastavi da ređaš ovakve reči.

Pozz

 

[::sanjar u magli::]

Za pocetak - veoma mi je drago da se nekom svidila ova pesma.
Znas, vecina koja je procitale moje pesme ovog tipa nisu ih razumeli, i kako su rekli:"Teske su". Mozda i stvarno deluju tako, ali kao i za ovu pesmu, tako vazi za vecinu mojih- svaka rec nosi neku svoju pricu, i svaki stih u mojoj glavi ima savrsenu logiku po tome..

Nemam nista protiv analiziranja pesama, naprotiv, volim cuti misljenja drugih ili njihova tumacenja i vidjenja nekih stihova (jer svako u simbolici vidi sebe i tumaci sebe, pa su price raznobojne)

Hvala ti

 

[RiSK]

Ma čitao sam i ja nešto pesama a slabo sam ih razumeo.
Nekako mi se čini da je u pesmama je mesto samo onome što ne možemo razumeti i onome što možemo udahnuti dovoljno jako da se oseti vetar u grudima.

A ja umem da gledam okolo i da u ćoškovima pogleda vidim koješta. A umem i da čitam okolo i da u rupama svakog slova pročitam koješta. Ako to što besednik sebe ne može precizno da izrazi ima neku lepotu, ta lepota je u tome što slušalac ne može to precizno da čuje. Zato svaka rupa u svakom tvom slovu može da odvuče moje misli na svoju ledinu i da ih tamo zasadi. A tu će roditi neki drugi plodovi...
Kao što reče, svakom će tu roditi druga voćka.

Što se tiče analize, možda se nekad i upustim u nju, ali osećam da nisam dovoljno kadar da izvedem to kako valja. A pride sam i prestrog za sve živo i ne tako živo - počev od sebe, pa redom, oko celog sveta. Nemoj to da shvatiš kao lošu kritiku svog rada. Naopako... Pa da to mislim ne bih ni bio ovde.