Sloboda volje - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

oziman

Sloboda volje

Oceni ovaj blog
Covek nema slobodu volje kojom bi mogao da nacini nemotivisan izbor. Njegova delatnost pokretana je motivima. Ako nema motiva nema ni delatnosti.
Ako negde ima nekog delovanja to delovanje moralo je biti podstaknuto jednim od ova tri pokretaca.

1) uzrok (neorganska priroda)
2) nadrazaj ( biljke)
3) motiv (zivotinje)

Covek nema slobodu nad svojom voljom, a onaj ko misli da je ima u zabludi je, a to je veoma lako i pokazati :

"Mogu da cinim sta hocu !" Ovo je recenica koju ce svako izneti u odbranu svoje "slobode".

Ali odgovor na to jeste:
"Mozes da cinis sta hoces ali nemas tu slobodu da hoces sta hoces. Ako hoces mozes, ali nemas tu slobodu da hoces."

Sve ce biti mnogo jasnije na primeru:

Ako hocu mogu evo sada da ostavim sve i odem u daleki svet ili da recimo izadjem na ulicu i dubim na glavi. Ako hocu sve to mogu, ali da bih nesto od toga hteo.. moram imati dovoljno jak motiv. Bez toga niti cu otici u daleki svet, niti cu dubiti na glavi. Pa gde je tu sloboda ako ona zavisi od motiva koji opet ne zavise od mene?
To je isto kao kada bi bilijarska kugla rekla da ona moze da miruje na stolu, ili da ode u rupu u desnom uglu, ili u levom, ili pak da moze da izleti izvan stola. Sve to bilijarska kugla moze.. ali samo ako pridodje neki spoljni uzrok.

Primecujete li neverovatnu iluziju koja se otklanja ovim prostim misljenjem ?
Onaj ko o ovome razmisli mora se nasmejati zabludi koja je ovako prosta a koju sve do Sopenhauera nismo primetili.

"Da bismo tu za nasu temu tako vaznu zabludu posebno i najasnije rasvetlili zamislicemo sad nekog coveka koji, stojeci negde na ulici, sebi kaze: ,,Sada je sest sati uvece, radni dan je zavrsen. Sad mogu da prosetam ili da idem u klub, mogu takode da se popnem na kulu da gledam Sunce kako zalazi, a mogu da idem i u pozoriste, takode mogu da posetim ovog ili onog prijatelja, mogu cak da izadjem kroz kapiju u daleki svet i da se nikada ne vratim. Sve je samo na meni i imam punu slobodu za to, a ipak sada necu da ucinim nista od toga, nego isto tako dragovoljno idem kuci, svojoj zeni".

To je isto kao kada bi voda rekla: ,,Mogu da pravim visoke talase (da! naime, u moru i po oluji), mogu silovito da pojurim (da! naime, u koritu bujice), mogu da se obrusim peneci se i kipteci (da! naime, u vodopadu), mogu slobodno da se popnem u vazduh kao zrak (da! naime, u vodoskoku), konacno, mogu prosto da prokuvam i isparim (da! pri 80C°), no ipak necu uciniti nista od toga, nego cu dobrovoljno ostati mirna i bistra u jezercetu ravnom kao ogledalo".

Kao sto voda moze sve to samo onda kada nastupe odredjeni uzroci za jedno ili za drugo, isto tako onaj covek koji premislja sta moze, ne moze nista drugo, osim pod istim uslovom.
Dok ne nastupe uzroci, to mu je nemoguce, a onda on to mora, isto kao i voda, sve dok je smestena u odgovarajuce okolnosti.
- Okrenimo se opet onom zamisljenom, u Sest sati deliberirajucem [promisljajuce] coveku i zamislimo da je on primetio da sada ja stojim iza njega, da filozofiram o njemu i da poricem njegovu slobodu u svim onim njemu mogucim radnjama; lako bi se moglo desiti da on, da bi mene pobio, izvede neku od njih, ali onda bi upravo moje poricanje i njegovo delovanje na njegov duh protivrecenja bilo motiv koji ga je na to prisilio. Ipak, ono bi ga moglo pokrenuti na jednu ili drugu od laksih medju gornjim radnjama, npr. da ode u pozoriste, ali niposto na poslednji, naime, da odluta u daleki svet: za to bi motiv bio suvise slab.
Sopenhauer
Isto tako pogresno mnogi misle da cim u ruci drze napunjen pistolj njime mogu i da se ustrele. Ono najmanje sto je za to potrebno jeste mehanicko sredstvo za izvodenje, a glavna stvar je neki nadasve jak i zbog toga redak motiv koji ima ogromnu snagu, koja je pak neophodna da nadvlada uzivanje u zivotu, ili, tacnije, strah od smrti; tek nakon sto je takav motiv nastupio, on zaista moze da se ustreli, a i mora, jer inace znaci da je neki jaci protivmotiv, kada je takav uopste moguc, sprecio taj cin.
Mogu da cinim ono sto hocu; mogu, kada hocu, da sve sto imam dam sirotinji i time i sam postanem jedan od njih kada hocu! Ali ja nisam u stanju da to hocu, jer suprotni motivi imaju nada mnom i previse vlasti a da bih to hteo. Nasuprot tome, kada bih ja imao neki drugi karakter, i to u toj meri da budem svetac, onda bih to mogao hteti; ali tada ne bih mogao izbeci da to hocu, dakle, morao bih to da ucinim. I sve to izdrzava potpuno dobro sa onim ,,mogu da cinim ono sto hocu" samosvesti, u cemu jos i danas neki filozofasteri bez misli misle da vide slobodu volje i u skladu s tim nju cine vazecom kao cinjenicu svesti."
Sopenhauer
Da zakljucimo da ono sto dospe u nase opazanje kao volja nije u nasoj vlasti. Sloboda je na taj nacin stavljena tamo gde i pripada, u inteligibilni svet stvari po sebi . A nuznost je ostala tamo gde je uvek i bila, u empiriskom svetu pojava.
Sa druge strane ono sto dozivljavamo kao volja jeste nasa najunutrasnjija sustina ..ali transcendentna sustina.
Tako da sto vise uspevamo da se okrenemo svojoj unutrasnjoj sustini izvan pojave, sto vise uspemo da transcendiramo opazajni svet , to cemo se vise pribliziti inteligibilnoj slobodi koju u opazajnom svetu nikako ne mozemo naci. A jedini nacin da se inteligibilna sloboda pokaze u ovom svetu jeste put koji vodi negaciji volje ali to je druga tema.

Pošalji "Sloboda volje" na Facebook Pošalji "Sloboda volje" na Google Pošalji "Sloboda volje" na My Yahoo! Pošalji "Sloboda volje" na Live Pošalji "Sloboda volje" na MySpace Pošalji "Sloboda volje" na Twitter Pošalji "Sloboda volje" na Digg Pošalji "Sloboda volje" na del.icio.us

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari

  1. duska.vodolija (avatar)
    oziman,Vidis kako su ljudi ptocitalisve sto si napisao.
    Jesu li ,ne znamo tacno.
    Bilo je 41 posjetilac teme,a ni jedan komentar.
    Tvoj trud je napredan, sve sam procitala.
    Imala sam dubok osjecaj spoznaje,svega sto si nam hteo prenijeti, no malo rijeci da ti to prenesem .
    Nije ni jedan trud uzaludan pa ni ovaj tvoj .
  2. oziman (avatar)
    Drago mi je. Hvala ti. U dijalogu ne uci samo jedna strana.. vec obe, a svi zajedno ucimo od velikih filozofa.
  3. oziman (avatar)
    Citat Original postavio Truman Pogledaj poruku
    Ovo je lepo rečeno, ali bojim se da nije sasvim tačno. Naime, postoji i varijanta ''hoću, ali ne mogu'' i vezana je za karmu i sudbinu.
    Ono od cega polazi onaj ko misli da ima slobodu volje jeste kao sto rekoh, tvrdnja "Mogu da cinim sta hocu."

    Primecujes ..Mogu da "cinim" a nije bitno da li mogu i da ucinim. Radnja je ovde bitna..a to da li cu uspeti u toj radnji nema veze sa pitanjem slobode volje.
    Ili, ako hocu mogu da opljackam banku ..mogu da to činim ako hocu... a da li cu u toj radnji uspeti nije pitanje slobode volje vec pitanje drugih okolnosti.

    Znaci, tvrdnja koja negira slobodu volje ukazuje da NE MOGU HTETI ..samim tim ne mogu ni činiti ..ili nemam slobodu volje.

    os od vremena Sopenhauera sloboda volje ne postoji na nacin delovanja individue. Ili nema slobode u delovanju ali je ima u sustini..u esse.
    Svako je odgovoran za ono sto jeste, a ne za ono sta cini jer to sto cini nuzno proistice iz onog sta on jeste, i u tom smislu je odgvoran ..bez obzira na nuznost cinjenja.
  4. oziman (avatar)
    Tako nekako, odluke koje donosim prvenstveno zavise od mene.
    Ne od tebe nego od motiva na potpuno isti nacin kao sto kretanje bilijarske kugle zavisi od bilijarskog stapa. Nema tu slobode volje i zar je to toliko tesko shvatiti?

    Neminovno je, kada jednom misao postane delo, da će razni faktori uticati na to.
    Tacno, ali problem je sto misao nece postati delo ako ne naidje motiv i nad tim nemas nikakvu slobodu. Kao sto rekoh, ako hoces, mozes da opljackas banku ..,ili mozes da dubis na glavi na sred ulice, to je mnogo lakse, to mozes ako hoces. Ali nemas slobodu da to hoces. Da bi htela moras imati motiv. Ti mozes da dubis na glavi nasred ulice...nista lakse, ali ako ne naidje motiv to neces pozeleti... znaci nemas kontrolu nad svojom voljom. Ona zavisi od motiva bas kao sto kretanje bilijarske kugle zavisi od štapa koji je udara. Kao sto se kugla nece pokrenuti sama od sebe nikada , tako ni ti neces pokrenuti svoje telo bez motiva ...a ti motivi ne zavise od tebe. Pa gde ti tu vidis slobodu?
  5. oziman (avatar)
    Имати вољу учинити нешто значи моћи то учинити ако наиђе одговарајући мотив, али то није исто као и делање, као и чињење само.

    Рецимо, ловци који се спремају за лов имају вољу да пуцају и улове дивљач. али испољиће ту своју вољу У ПОЈАВИ тек када се појави дивљач као мотив, у супротном имаће вољу али не и испољавање воље.

    Шопенахуер је идентификовао вољу са силама природе. Јер оно што је објективно сила , субјективно је воља. Или енергија постоји у стварим потенцијално. рецимо неки камен на литици. Али тек када наиђе узрок доћи ће до испољења силе у појави. рецимо ако неко шутне камен са литице.

    Исто тако воља постоји потенцијално али само мотиви доводе до њеног испољења у појави.
    При томе ми ни не познајемо своју вољу заправао, већ је откривамо емпириски , споља из искуства. Шта могу, па и шта желим, интелект открива тек из искуства када наиђе на мотиве.
    Рецимо, можеш предузети неки подухват али ни сам НЕ ЗНАШ како ће мотиви деловати на тебе. То мораш видети из искуства баш као да с ради о различитом човеку.
    То је емпириски карактер који се тако открива, а он је слика интелигибилног.

    Степени објективације воље... значе управо степене слободе воље.

    Најнижи степен објективације воље јесте најнеслободнији..или то су испољавања у неорганској природи. Узрок и последица. Маханичка акција и реакција. Ту скоро да нема слободе. А оно што је ту слободно исто је оно што од тих догађаја прави проблематичне судове или не можемо бити сигруни да ће се исто дешавати увек. Такође, колики је узрок, толика ће бити и последица.

    Следећи степен су биљке где већ имамо јасније испољавање слободе. Узрок и последица ту нису тако јасни, нити еквивалентни. Физичке узроке замениле су хемијске и биохемијске силе. И ту имамо узрок и последицу али као надражај и деловање. И нема еквивалетности једног и другог.

    Животиње још више иду у том правцу слободе и на крају човек а својим умом који привидно делује као да је слободан, али и код њега назиремо ту шему узрока и последице на начин мотива и деловања.

    Воља значи има степене слободе!!! Иако је то једна воља у метафизичком смислу, њена испољења су различита у смислу слободе. Бергсонова "квалитативна множина" може појаснити о чему се ту ради.

    Тако да иако је свет око нас под владавином нужности, исто тако има и испољавања слободе. Борба слободе и нужности, Елан витала и материје јесте и сама суштина свега. Бити неко други значи деловати са вишег степена слободе воље. О томе се ради. А негација воље значи потпуно се ослободити нужности. Стопити се са интелигибилном слободом ..са метафизичком вољом или сопством.
  6. Kugelschreiber (avatar)
    Ozimane, samo želim da ti se zahvalim na svim blogovima koje sam dosad pročitao i na blogovima koje ću tek da pročitam. Tek godinu dana se interesujem za filozofiju u pravom smislu i ovo mi puno znači.
    imala sam dubok osjecaj spoznaje,svega sto si nam hteo prenijeti, no malo rijeci da ti to prenesem .
    Takođe.
    Još jednom hvala!
  7. oziman (avatar)
    Нико се не може померити са места ако нема мотив који ће га на то покренути.. баш као марионету конац.

    [IMG]http://1.*****************/-2IgkkmU7-cc/Tb8gTbPq45I/AAAAAAAAIRw/kUD_I_WYUkc/s1600/marioneta.jpg[/IMG]

    Оно што је конац луткама у позоришту то је мотив за човека. Могу ако хоћу, али не могу да хоћу....морам сачекати мотив да бих хтео и да бих урадио. Као што марионета мора сачекати повлачење конца да би померила руку.
    У деловању слободе нема.

    Међутим, морам подсетити да слободе има у суштини. Нема је у емпиријском, али је има у интелигибилном карактеру. Зато, и свако има илузију слободе јер наслућеје ту метафизичку слопбоду којa јe основа његoвог бића али која је изван појавног света, док је у појави потпуно везан мерионетским концима.

    Поента је да човек нема власт над својом вољом, самим тим ни над својим деловањем и да је потпуно та његова воља везана за мотиве који је покрећу. Сам човек је ту "неми посматрач" те марионетске представе где његову вољу покрећу мотиви а да он ту ништа не може. Спољашњи свет доставља мотиве. Најачи од њих побеђује и покреће нас на деловање...нужно! То што ово пишем овде и сада , значи да је то тренутно најачи мотив који ме покренуо. Ја не могу својом вољом ево оставити ово писање и отићи на улицу и дубити на глави. Зашто? Јер немам довољно јак мотив за то? То је за мене немогуће да урадим... као што је за ону марионету немогуће да подигне руку.

    Међутим, када би рецимо сада добио позив неке хiпотетичне лутрије која би ми понудила премију под условом да изађем на улицу и дубим на глави.. ја бих то и урадио.. јер би тада имао довљно јак мотив. И урадио бих то нужно.
    Овако иако могу ...то је за мене немогуће све док не наиђе такав мотив.

    Ставите се и сами у ту ситуацију.
    Да ли можеш ево изаћи напоље на улицу и дубити на глави? Можеш ако хоћеш, ништа лакше од тога, али да би то хтела мораш сачекати довољно јак мотив..тј конац који ће те покренути. Без тога ..стојиш у месту.

    То је очигледна демонстација неслободе воље у деловању.
  8. oziman (avatar)
    Узмимо неку представу која код већине људи делује као мотив који покреће њихову вољу.
    Ово на пример:


    Ова слика побуђује вољу привлачењем. Воља виче... "хоћу!" (ако је неко гладовао неколико дана... тај вапај би надкрилио све остало, тако да не потцењујемо овај пример).

    Сада. Ако би човек имао слободу над својом вољом он би могао да то "хоћу" промену тек тако у "нећу", а то је оно што је немогуће.
    Јер та воља остаје недодирљива таква каква је, а једино неки противмотив може зауставити човеково деловање у смеру њеног задовољења не промене. Значи, ако неко сазна рецимо да је ова торта штетна за њетово здравље,то ће можда спречити да је једе али неће спречити да делује као мотив на његову вољу која и даље после тога виче..."хоћу".
    Мотиви су они који ту воде коло а не промена нечије воље.
    Ažurirano 11.03.2012. u 17:38, autor: oziman
  9. Бездомни (avatar)
    Нисам читао дјела дотичног философа; међутим, познато ми је гореизложено јер сам се, још као дијете, питао: Ко доноси `моје` одлуке? Ко изговара `моје` ријечи? Ко корача `мојим` ногама? Било је још питањā, која не доликују једном десетогодишњаку.

    Касније сам, пар пута, био у стању потпуне инхибиције, буквално; пошто нисам могао открити шта (је одлучено да) хоћу.
  10. oziman (avatar)
    Ovaj dijalog moze pojasniti pitanje slobodne volje tako da cu ga preneti ovde kao komentar bloga:

    Čovek ima slobodnu volju na taj način što može (a to i radi) manipulisati motivima i nadražajima i svojim delima ih sprovoditi u praksi...uzrok da i ne spominjem, jer je najčešće on i motiv....
    Та способност манипулације мотивима нијe слобода воље .
    Човек, за разлику од животиња, поседује ум и он му омогућава манипулацију појмовима, то нико не спори, а који делују на њега као мотиви и самим тим га ослобађају од мотива опажајне садашњости.
    Већ сам о томе писао и појаснио... тако да ево тај пост и теби као одгвор:

    Та могућност призивања мотива свести а које ћемо супротставити опажaјним мотивима који су испред нас у садашњости, јесте та моћ човековог ума , коју животиње немају, а која човеку даје извесну слободу.. АЛИ.. даје му слободу САМО од опажајне садашњости а не слободу уопште.

    Рецимо, човек када наиће на неки мотив испред себе а који га провлачи.Ону глумицу Меган Фокс рецимо. Осетиће привлачност тог мотива али ће такође призвати свести и противмотиве у виду неприличности да ту привлачност и оставри ту где је.ПРОТИВ МОТИВ обзира, неправеднсоти тог дела, кривичне одговорности!!!!! Све то ће га спречити да уради оно на шта га тера нагон ... а што је и основа наше цивилизације.
    Док животиња, ако је у терању, а пред женком ... немајући ум да противмотиве призове свести ..извршиће налог тог мотива који опажајно делује на њу а који је најачи. Тако, ако си имао прилике, ја сам имао једном, а то да када се свиња пари, потискује на страну све друго и покушава да оставри то своје деловање. Не бежи од нас људи јер је мотив парења у том тренутку најачи.

    Дакле, то је само илузија слободе јер у основи иако смо слободни од опажајне садашњости нисмо од конаца који покрећу нашу марионету управо на начин како је покрећу.

    Tako je: prizvaće - znači odlučiće da pozove motiv i protiv motiva na vaganje.... i ako mu Megan Fox nije dovoljno vredna, naravno da će se voditi ovim drugim...međutim, ako mu se učini vrednom...motiv nadvladava protiv motiv i poslužiće se svim mogućim sredstvima da ostvari tu zamisao (želju).
    Човек ту ничим не вага ..него је покретан најачим мотивима који на њега делују. Ако нема мотива човек се не може покренути са места својом вољом.

    Kako ne vaga, kada si malo pre sam govorio o prizivanju i "vaganju" motiva i protiv motiva?
    Неће вагати мотиве које призове свести, него ће их поређати један до другог и омогућити оном који је најачи да га покрене ..нужно. Нема ту никаквог вагања.

    Рецимо. Шеташ улицом и и пролазиш поред банке. У тој банци има новца.



    Тај новац делује као веома привлачан мотив, зар не? Замисли шта би све могла урадити са овим на слици?

    Међутим, на мисао о присвајању тог новца.. одједном асоцијативном методом, појављује се у твојој свести оваква слика која делује као противмотив


    И то делује нужно. Јер ма како је имати новац јак мотив, ту испред тебе, који делује у свој својој опажајној садашњости, мисао на бити у затвору је много јачи мотив који га потире.

    И призивала сада поред њега у својој свести гомилу других мотива, о одласку на ХАВАЈЕ рецимо, ИСПУЊЕЊУ многих СНОВА итд. победиће онај најачи и покренуће те нужно, и ти ћеш наставити својим путем ...остваљајући банку иза себе.
    Ažurirano 15.07.2016. u 17:07, autor: oziman
  11. oziman (avatar)
    Posle mog spisa о moralnoj slobodi nijedna misao ni covek ne mogu sumnjati da nju ne treba traziti nigde u prirodi, vec samo izvan nje. Ona je nesto metafizicko, nesto sto u fizickom svetu nije moguce. Prema tome, nasi pojedinacni cinovi nikako nisu slobodni; medjutim, individualni karakter svakog pojedinca treba shvatiti kao njegov slobodan cin. On sam je takav jer on jedino zeli da bude zauvek takav. Jer, sama volja postoji po sebi, i kada se pojavljuje u pojedincu, ona njegovo prahtenje, njegovu osnovnu teznju, cini nezavisnom od svakog saznanja - jer svakom saznanju prethodi.

    Iz ovoga dalje sledi da individualitet ne pociva samo na principu individuacije, i da zbog toga apsolutno nije puka pojava, vec da svoj koren ima u stvari po sebi, u volji pojedinca. Jer njegov karakter je individualan. Medjutim, koliko su njegovi koreni duboki, to spada u pitanja na koja ne nastojim da odgovorim.
    Шопенхауер
    Ове Шопенхaурове мисли из Парерге и паралипомене полазећи од чињеница о слободи воље тј да ми имамо слободу само у интелигибилном карактеру не и у деловању , доводе до закључка о индивидуалности као нечему што итекакао залази у ствар по себи. Колико залази Шопенахеур је ту стао са спекулацијама јер смо тиме зашли на терен метафизичког где престају поделе како на једно тако и на мноштво.

    Уопште, можемо рећи да је свако једна идеја , у Платоновом смислу, и да као таква итекако има своје корене у ствари по себи. Следећи сада Бергсонову аналогију можемо рећи да је свачија индивидуалност једна мелодија у оквиру композиције свега.
  12. oziman (avatar)
    Онај ко једном разуме да немамо слободу воље у деловању, да смо вођени мотивима као марионете концима апсолутно подвргнути нужности.
    Тај се оправдано може запитати како онда уопште можемо говорити о о спасењу, о негацији воље о метафизичкој промени?

    На то питање је детаљно одговорио Шопенхауер и пренећу тај цитат:

    "Možda bismo mogli svoje čitavo, sada okončano izlaganje onog što ja nazivam opovrgavanjem volje da smatramo nespojivim s ranijim raspravljanjem o nužnosti koja je svojstvena motivaciji u istoj meri kao i svakom drugom obliku načela razloga i shodno kojoj su motivi, poput svih uzroka, samo slučajni uzroci na kojima karakter razvija svoju suštinu i nju obelodanjuje s nužnošću kakvog prirodnog zakona, te smo zato prosto-naprosto poricali slobodu kao liberum arbitrium indifferentiae. Ali ni najmanje ne bivajući sklon da ovde osporavam maločašnju tvrdnju, ja ipak skrećem na nju pažnju. U stvari, prava sloboda, to jest nezavisnost od načela razloga svojstvena je samo volji kao stvari po sebi, a ne i njenoj pojavi, čiji je suštinski oblik svuda samo načelo razloga, element nužnosti. Jedini slučaj, međutim, gde ta sloboda može da i neposredno postane vidljiva u pojavi jeste onaj gde ta sloboda okončava ono što se pojavljuje, a kako pri tom puka pojava, ukoliko je ona beočug u lancu uzroka, živo telo, i dalje traje u vremenu, koje sadrži samo pojave, to onda volja koja se obelodanjuje kroz tu pojavu stoji s njom u protivrečnosti jer opovrgava ono što pojava izražava.... "

    "Ta realna protivrečnost što proističe iz neposrednog zakoračivanja slobode volje po sebi, slobode koja ne zna za nužnost, a nužnost pojave volje jeste - samo filozofskim recima rečeno - protivrečnost između naših tvrdnji o nužnosti određenja volje motivima shodno karakteru, s jedne strane, i, s druge strane, o mogućnosti potpunog ukidanja volje, čime motivi postaju nemoćni. Ključ za razrešenje te protivrečnosti jeste u činjenici da stanje u kojem je karakter oslobođen moći motiva ne potiče neposredno od volje, već od promenjenog načina saznanja. Dok god je, naime, saznanje posve sputano principiumom individuationis i naprosto sledi načelo razloga, snaga motiva ostaje neodoljiva; ali kada se prozre principium individuationis, kada se ideje, čak suština stvari po sebi, neposredno saznaju kao ista volja u svemu i kada iz tog saznanja nastane opšti kvijetiv htenja, onda pojedinačni motivi bivaju nedelatni, jer je način saznanja koji odgovara motivima zamračen i zamenjen sasvim drugačijim načinom saznanja. S tog se razloga karakter nikad ne može promeniti delimično, već mora, s doslednošću prirodnog zakona, u pojedinostima činiti šta nalaže volja, čija je on, uzet u celini, pojava. Ali upravo ta celina, sam karakter, može da bude sasvim ukinuta gore-pomenutom promenom saznanja. To ukidanje jeste ono što Asmus, kako je već ranije navedeno, naziva „katoličkom, transcendentalnom promenom", i kojoj se divi. To je takođe ono što se u hrišćanskoj crkvi sasvim tačno zove preporodom, a saznanje iz kojeg ovaj preporod potiče crkva naziva dejstvom blagodati B o ž j e.upravo zato što nije reč o promeni karaktera, već o njegovom potpunom ukidanju, događa se da karakteri, ma koliko pre ukidanja bili različiti, ipak nakon ukidanja pokazuju veliku sličnost u svom načinu ponašanja, iako svaki od njih i dalje, već shodno svojim pojmovima i dogmama, govori veoma različito."

    Шопенхауер "Свет као воља и представа 1" глава 70.