STOICIZAM - Praktična filozofija - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

oziman

STOICIZAM - Praktična filozofija

Oceni ovaj blog
Zakon kauzaliteta, reakcija sledi akciji , posledica sledi uzroku, sveopsti RITAM koji zeli da uvuce u sebe sve. Nuznost vlada na ovom svetu. Medjutim, u tom moru nuznosti, nailazimo na ostrva nepredvidljivosti , ostrva slobode. Ziva bica reagovace na podsticaj, ali ne mozemo predvideti kako ce reagovati i da li uvek na isti nacin. Kod zivih bica pomalja se nepredvidljivost, sloboda od nuznosti. Kauzalitet je kod njih popustio svoje stege ..i tu vec vidimo pomaljanje slobode. Medjutim zivotinje nisu daleko otisle u tom pravcu, jer njihova sloboda je zarobljena telesnim mehanizmima. Ona se zaustavila u "klatece kretanje na mestu", uhvacena u obruc telesnih mehanizama koje mi danas zovemo "instiktivno delovanje". Ovo vazi za zivotinje, ali to se desilo i coveku. Ljudsko telo je skup telesnih mehanizama koji funkcionisu na nacin refleksa i nesvensog delovanja ali covek se tu unecemu umnogome razlikuje. Inteligibilna sloboda je kod coveka uspela da stvori nesto sto nece biti zamrznuto , ukoceno, uhvaceno u vecno klatece kretanje na mestu a to su mozdani mehanizmi koji odgovaraju recima. Svaka rec je reprezent nekog pojma a pojmovi su delo uma. Dakle UM je ono sto coveku daje slobodu koja moze da u izvesnoj meri nadvlada nuznost ovoga sveta i inteligibilnoj slobodi napravi prolaz kroz materiju .

Ovaj uvod je bio neophodan da bi se razumelo sta je Stoicizam. Stoicka filozofija je filozofija zasnovana na praksi, ne na teoriji. Primenjivati nacela uma u praksi znaci biti stoicki filozof. Vekovi razvijanja prakticne stoicke filozofije, pre nego sto je Justinijan ukinio kao nesto sto se protivi hriscanstvu, doneli su covecanstvu nesto neverovatno vredno a to je znanje kako kontrolisati zivotinjske nagone svog tela i samim tim kako biti slobodan i srecan na ovom svetu. To znanje se danas skoro izgubilo u suvislim tumacenjima istoricara i "filozofa" koji samo umeju da vrte prazne pojmove a od onog zivog u filozofiji ili od prakticne filozofije stoika su udaljeni kao nebo i zemlja.
Ja cu izdvojiti glavni princip te filozofije a on je po meni najbolje olicen u ovim recima poslednjeg velikog stoika ..Cara Marka Aurelija
Od Apolonija sam primio slobodu mišljenja i načelo da se ništa ne sme ostaviti slučaju, nego da se u celokupnom svome delanju ni jedan jedini trenutak ne sme imati pred očima ništa drugo nego razum; još sam primio postojano držanje u teškim patnjama i zbog gubitka deteta i u dugotrajnim bolestima; on sam bio mi je živi primer kako jedan te isti čovek može biti i veoma energičan i popustljiv; poučavajući druge, nije nikad bio nestrpljiv; u njemu sam upoznao čoveka koji je svoju veštinu i iskustvo u pretresanju naučnih pitanja smatrao za najneznatniju od svih svojih vrlina. Od njega sam naučio kako treba primati tobožnje usluge svojih prijatelja i da radi njih niti treba žrtvovati svoju nezavisnost, niti se opet mora ravnodušno preći preko njih.
Citat Marko Aurelije
Osnovno nacelo stoika glasi:
Ništa se ne sme ostaviti slučaju, nego se u celokupnom svome delanju ni jedan jedini trenutak ne sme imati pred očima ništa drugo nego razum.
Neverovatno koliko je ovo nacelo mocno i kako moze da utice na covekov zivot kada ga isti ugradi u temelj svog delovanja.. Kao sto sam gore pokazao inteligibilna sloboda moze da deluje u ovom svetu jedino kroz UM jer je telo uhvaceno u mrezu telesnih mehanizama , telo bez uma je zombi , automat.
Ako znaci neciji centar njegove delatnosti bude u telu, ako je njegova delatanost pokrenuta osecajima gladi, zudnje, svim mogucim refleksnim afekcijama tela a ne UMOM, on se nece mnogo razlikovati od nekog automata ili zivotinje. Dakle centar naseg delovanja mora biti u UMU ne u osecajima tela. Ako nesto radim ...to delovanje mora poticati iz uma ne iz osecaja tela i njegovih mehanizama.

Nalazim da je ova grcka sfinga idealan simbol ovoga a verujem da je stoicka filozofija, ili ono znanje iz koga je ona proistekla, povezano sa njom.

1) Krila predstavljaju inteligibilnu slobodu.
2) Glava predstavlja UM
3) Zivotinjsko telo predstavlja skup telesnih mehanizama (nuznost uopste).

Ako imate ovu sliku pred ocima mozete se zapitati gde je centar vase trenutne aktivnosti ?

KRILA
Ako uzivate u estetskom dozivljaju neke umetnosti, centar je u krilima (vi ste se tada priblizili neiskazivom svetu inteligibilne slobode stvari po sebi ili svetu ideja kome nas samo umetnost moze pribliziti) medjutim u ovom stanju vi ne mozete delovati.
Onaj ko uziva u umetnosti nije covek , nije individua vec tkz. cisti subjekt saznanja. To stanje estetske kontemplacije je najpozeljnije i najuzvisenije na ovom svetu ali nije pogodno za praktivno delvoanje u istom
O tom stanju esteske kontemplacije mozete videti ovde:
http://forum.krstarica.com/blog.php?b=6464

TELO ZIVOTINJE
Ako se trenutno, recimo, prezdirate hranom samo da bi zadovoljili svoju glad, iako svesni da cete tako napraviti zalihe sala i ugroziti svoje zdravlje i svoj izgled, znaci da ste "premostili glavu" da ste zaobisli UM, i da je centar vaseg delovanja zivotinjsko telo one sfinge.Za vas onda vazi ona spanska poslovica :" Jutrom pravim planove a uvece gluposti: ili "Vidim sta je dobro i odobravam ga a cinim zlo." Onda ste dopustili da se tek tako lisite uma i postanete poput zivotinje.


GLAVA SFINGE

Ako unosite hranu bas onoliko koliko vam je potrebno, a ignorisete telesne zivotinjske osecaje kao sto je glad, onda je centar vaseg delovanja u glavi one sfinge..UMU. Vi tada zahvaljujuci njemu imate kontrolu nad svojim zivotom i on vam omogucuje da se inteligibilna sloboda pokaze cak i u svetu gde nuznost vlada.

Ovo sam pokazao na primeru gladi kao necem sa cime se svakodnevno susrecemo, ali ovo mozete primeniti, ne samo na glad, vec na sve telesne mehanizme subjektivno dozivljene kao osecaje ...znaci zudnju, mrznju, strah, cak i ljubav.
TREBA IGNORISATI SVE te osecaje. Biti ravnodusan prema njima. Biti STOIK.
Svako delovanje mora biti vodjeno UMOM , bez toga čovek nije čovek vec zivotinja.
To je osnovni princip stoičke filozofije a trebao bi biti i osnovni princip delovanja ljudi uopste.

Zapitajte se koliko se u vasem zivotu rukovodite umom a koliko ste sluga tela i njegovih afekcija ?

Pošalji "STOICIZAM - Praktična filozofija" na Facebook Pošalji "STOICIZAM - Praktična filozofija" na Google Pošalji "STOICIZAM - Praktična filozofija" na My Yahoo! Pošalji "STOICIZAM - Praktična filozofija" na Live Pošalji "STOICIZAM - Praktična filozofija" na MySpace Pošalji "STOICIZAM - Praktična filozofija" na Twitter Pošalji "STOICIZAM - Praktična filozofija" na Digg Pošalji "STOICIZAM - Praktična filozofija" na del.icio.us

Ažurirano 24.04.2014. u 10:23, autor: oziman

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari

  1. oziman (avatar)
    Stoici su imali svoj ideal otelovljen u coveku cija biografija nam moze pojasniti sta su to stoicki ideali. Radi se o Katonu Mlađem:

    Marko Porcije Katon Mlađi (Utički), jedan od glavnih Cezarovih protivnika, pripadnik senatorske stranke - optimata. Za vrijeme Cezarove borbe protiv pompejevaca u Africi (47.-46. pr. Kr.)



    Katonu je povjerena obrana grada Utike. Smatrajući pružanje otpora Cezaru beznadežnim, poslje bitke kod Tapsa, Katon je izvršio samoubojstvo. Njegova smrt je simbolično predstavljala i kraj republike, koju je on do posljednjeg časa dosljedno branio. Kasnije je predstavljao ideal stoika.
    Njega Seneka stalno spominje kao uzor onoga sto stoicizam predstavlja.
    Sve je receno iz ovog kratkog opisa. Katon je kroz zivot vodjen razumom a ne voljom. Kada je njegov razum procenio da je uzaludno suprotstavljati se Cezaru on je svesno oduzeo sebi zivot a sto je najveci moguci stepen pobede razuma nad voljom. Seneka u svojim dijalozima o tome kaze ovo:

    „Makar je sva vlast u rukama jednog čoveka, makar njegove legije čuvale kopno a flota more, makar cezarovci nadgledali gradske kapije, Katon zna izlaz - jednom će rukom prokrčiti širok put slobodi. Ovo oružje, čisto i nevino uprkos građanskom ratu, izvršiće dobra i plemenita dela: slobodu, koju nije moglo da da otadžbini, podariće Katonu

    Kako se čak i poslednje svoje noći bavi naukom, kako zabada mač u svete grudi i razdire utrobu: onu presvetu dušu, koju bi oružje oskvnulo, oslobađa rukom. Verujem da je ovo razlog što udarac nije bio dovoljno precizan i efikasan: besmrtnim bogovima nije bilo dovoljno da jednom posmatraju Katona. Zadržali su ga i ponovo pozvali vrlinu da se pokaže u težoj ulozi: manje je hrabrosti potrebno da se pođe u smrt, nego da se smrt ponovo potraži.
    Seneka Dijalozi ..O providjenju
    Katon je vekovima podsecao Stoike da razum ima snagu. Ako je on razumom mogao da pobedi samu volju za zivotom...isto tako svi mi mozemo razumom da pobedimo mnogo slabija ispoljenja svoje volje.