Osvanu je jos jedan hladan tmuran dan...kazu pao je i sneg,ali ja jos uvek nIsam izasla iz svoje "pecine" da se u to uverim i sama.
Ne volim zimu i ne volim sneg,ovo bi me verovatno bacilo u ocaj da sam losije volje.Ali jutros kao da nista ne moze da pokvari moje dobro raspolozenje i da skine osmeh koji titra u uglovima usana...
Jedan telefonski poziv mi je sinoc ulepsao vece a danas mi secanje na njega ulepsava i dan.
Nisam osvetoljubiva i ne sladim se,samo mi se svidja u kom se pravcu stvari odvijaju...
Kako je to cudno...kako se stvari same od sebe desavaju cim nam postanu nebitne,kada okrenemo glavu na drugu stranu sve su oci najednom uprte u nas.
Ne likujem,nemam ni razloga...samo mi je drago sto sve polako dobija smisao,sto se sve na neki nacin sredjuje i dobija svoj red i oblik.
I dok sam bila histericna,luda,ocajna...dok mi se svet rusio i dok sam lagamo propadala sve dublje i dublje...kada mi je stvarno trebao neko ko ce mi reci da je u redu,da ce proci, da sam u pravu i da jednostavno pustim, nije bilo nikoga...
Sada kada sam prebolela i stavila ogromnu tacku na sva I u svom zivotu,svi su tu,puni razumevanja podrske i toplih izvinjenja...prosto da mi bude neprijatno sto sam i na trenutak sumnjala u njihovu prisutnost i naklonjenost.
A ON,gospodin savrseni i neukrotivi...nocas manji i od makovog zrna.Ne znam da li je zaista ukapirao sta je uradio ili su mu rekli da tako treba da se ponasa skrusena i kriva osoba.Nocas mu glas podrhtava i po prvi put "izvini" jasno odzvanja u telefonsku slusalicu...
I mozda je svestan svega ali isto tako sam i ja svesna da bi sve to ponovio a da ne trepne,neki ljudi se jednostavno radjaju sa greskom,nesvesno posezu za pogresnim cak i kada znaju da to ne valja.
Ali sada sam nekako oslobodjena svega,svih strahova i trauma koje su me proganjale zbog njega.Sada sam opet svoja,ona stara i nasmejana,pomalo luckasta,ponekad previse ozbiljna a ponekad neukrotiva.I kao da mi je ceo svet pod nogama,osecam se lagano poput pera,slobodna da ostvarim sve svoje snove.Vise ne postoje granice i zabrane,obziri koje sam morala da imam,uctivost i finoca...Vise ne postoji trud koji se nikada nije isplatio,osmeh i kada mi se nije smejalo.Vise nema taktike koja me je samo jos vise umarala,suza i potisnutog besa...
Vise nema nicega,samo neki cudan osecaj spokojstva,napokon sama sa sopstvenim mislima.Napokon migu da oslusnem svoje zelje i dosanjam nedosanjane snove.
Kao miris tamjana,opijajuc i nezan istovremeno,ostavlja te u nekom cudnom transu...upija se u tvoju kozu,oci i dah,najednom osecas da sve mozes.
Sa osmehom sam nocas spustila slusalicu,ovog puta sam ja bila ta koja je rekla kada je kraj razgovora...Vratilo mi se samopouzdanje a sa njim je istovremeno iscezla zelja da od njega napravim coveka.Pustam ga i prepustam njegovim hirovima.Shvatam da sam ja iznad toga.
Srecana sam...to nije ona euforicna sreca...ovo je mir,tisina i samozadovoljstvo
Ne volim zimu i ne volim sneg,ovo bi me verovatno bacilo u ocaj da sam losije volje.Ali jutros kao da nista ne moze da pokvari moje dobro raspolozenje i da skine osmeh koji titra u uglovima usana...
Jedan telefonski poziv mi je sinoc ulepsao vece a danas mi secanje na njega ulepsava i dan.
Nisam osvetoljubiva i ne sladim se,samo mi se svidja u kom se pravcu stvari odvijaju...
Kako je to cudno...kako se stvari same od sebe desavaju cim nam postanu nebitne,kada okrenemo glavu na drugu stranu sve su oci najednom uprte u nas.
Ne likujem,nemam ni razloga...samo mi je drago sto sve polako dobija smisao,sto se sve na neki nacin sredjuje i dobija svoj red i oblik.
I dok sam bila histericna,luda,ocajna...dok mi se svet rusio i dok sam lagamo propadala sve dublje i dublje...kada mi je stvarno trebao neko ko ce mi reci da je u redu,da ce proci, da sam u pravu i da jednostavno pustim, nije bilo nikoga...
Sada kada sam prebolela i stavila ogromnu tacku na sva I u svom zivotu,svi su tu,puni razumevanja podrske i toplih izvinjenja...prosto da mi bude neprijatno sto sam i na trenutak sumnjala u njihovu prisutnost i naklonjenost.
A ON,gospodin savrseni i neukrotivi...nocas manji i od makovog zrna.Ne znam da li je zaista ukapirao sta je uradio ili su mu rekli da tako treba da se ponasa skrusena i kriva osoba.Nocas mu glas podrhtava i po prvi put "izvini" jasno odzvanja u telefonsku slusalicu...
I mozda je svestan svega ali isto tako sam i ja svesna da bi sve to ponovio a da ne trepne,neki ljudi se jednostavno radjaju sa greskom,nesvesno posezu za pogresnim cak i kada znaju da to ne valja.
Ali sada sam nekako oslobodjena svega,svih strahova i trauma koje su me proganjale zbog njega.Sada sam opet svoja,ona stara i nasmejana,pomalo luckasta,ponekad previse ozbiljna a ponekad neukrotiva.I kao da mi je ceo svet pod nogama,osecam se lagano poput pera,slobodna da ostvarim sve svoje snove.Vise ne postoje granice i zabrane,obziri koje sam morala da imam,uctivost i finoca...Vise ne postoji trud koji se nikada nije isplatio,osmeh i kada mi se nije smejalo.Vise nema taktike koja me je samo jos vise umarala,suza i potisnutog besa...
Vise nema nicega,samo neki cudan osecaj spokojstva,napokon sama sa sopstvenim mislima.Napokon migu da oslusnem svoje zelje i dosanjam nedosanjane snove.
Kao miris tamjana,opijajuc i nezan istovremeno,ostavlja te u nekom cudnom transu...upija se u tvoju kozu,oci i dah,najednom osecas da sve mozes.
Sa osmehom sam nocas spustila slusalicu,ovog puta sam ja bila ta koja je rekla kada je kraj razgovora...Vratilo mi se samopouzdanje a sa njim je istovremeno iscezla zelja da od njega napravim coveka.Pustam ga i prepustam njegovim hirovima.Shvatam da sam ja iznad toga.
Srecana sam...to nije ona euforicna sreca...ovo je mir,tisina i samozadovoljstvo
