Ponestale su mi reci
I osecam neku prazninu u sebi
Kao da bih zelela nesto reci,ali ne mogu
Kao da bi trebao nesto cuti,ali ne mogu ti to pruziti
Ovo je je poslednja pesma posvecena tebi
U kojoj se spominju tvoje oci i tvoj lik
Sutra vec ispred mene ce biti prazan papir
A ja cu stvarno misliti o tebi,ali bas nista,nista necu napisati
U mojim mislila mozda se rodi neki stih
Koji ce opisati noc kada smo se prvi put poljubili
Ili ono kisno jutro kada smo zajedno cutali
Ali stih ce u meni umreti i nestati,ja cu ga ubiti
Osecam krivicu sto ovo cinim
Pocinjem da zaboravljam tvoj smeh i pogled
Jer svoju srecu kad me sa osmehom gledas znam samo pretociti u stih
Ali ti to nisi znao shvatiti i razumeti
Ponestale su mi reci,i od danas vise necu pisati o tebi
Iako znamo i ja i ti,i pesma i stih da ja to idalje zelim
I osecam neku prazninu u sebi
Kao da bih zelela nesto reci,ali ne mogu
Kao da bi trebao nesto cuti,ali ne mogu ti to pruziti
Ovo je je poslednja pesma posvecena tebi
U kojoj se spominju tvoje oci i tvoj lik
Sutra vec ispred mene ce biti prazan papir
A ja cu stvarno misliti o tebi,ali bas nista,nista necu napisati
U mojim mislila mozda se rodi neki stih
Koji ce opisati noc kada smo se prvi put poljubili
Ili ono kisno jutro kada smo zajedno cutali
Ali stih ce u meni umreti i nestati,ja cu ga ubiti
Osecam krivicu sto ovo cinim
Pocinjem da zaboravljam tvoj smeh i pogled
Jer svoju srecu kad me sa osmehom gledas znam samo pretociti u stih
Ali ti to nisi znao shvatiti i razumeti
Ponestale su mi reci,i od danas vise necu pisati o tebi
Iako znamo i ja i ti,i pesma i stih da ja to idalje zelim
