Monadologija - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

oziman

Monadologija

Oceni ovaj blog
O monadama se govori od vremena predsokratovaca ali je tek Lajbnic taj koji je sistematski obradio temu i monade uveo na velika vrata u filozofiju. Za njih su verovatno svi culi, ali sta su zapravo monade ?
Monada, o kojoj ćemo ovde govoriti, nije ništa drugo do prosta supstancija, koja ulazi u sastave (les composes), prosta, što će reći, bez delova.
Tesko je govoriti o Lajbnicovim monadama jer je u pitanju nesto sto je dostupno samo intuiciji, ne i opazanju.
Iz ove prve recenice Monadologije mozemo videti da su monade proste supstancije ili ono sto nema delova. Ono sto nema delova nije opazljivo. Opazaj mora biti u prostoru ,a sve sto je u prostoru mora zauzimati odredjenu povrsinu, mora biti deljivo i imati oblik, dok je monada sve suprotno od toga ..nedeljiva prosta supstancija.
Iz ovoga je jasno da na objektivan nacin o Lajbnicovoj monadologiji ne mozemo raspravljati a da se ne zaglibimo u raspravu o opazajima u prostoru gde, ma koliko trazili, necemo naci MONADU.
Dakle jedini put razumevanja Monadologije jeste unutrasnji i osvrtanje na neposredne cinjenice svesti.
Ako tako uradimo, to je vec druga stvar. U sebi cemo itekako naci monadu i to u obliku necega sto nije prostor a to je intuicija trajanja ili u obliku unutrasnjeg opazanja VOLJE. Volja u nama jeste monada. Kao takva, ona je nedeljiva. Ona nije skup mnostva delova u prostoru vec je ona jedna i to ne na nacin jednog uzetog kao suprotnost mnostvu, vec kao nesto sto je izvan principiuma individuationis ili izvan prostora i kauzaliteta a samim tim i podele. Monada je jedna u metafizickom smislu.

Ovaj primer sa ribom je izneo Bom prilikom objasnjenja necega drugog, ali je on veoma pogodan za objasnjenje i Lajbnicovih monada:
Zamislite akvarijum u kome je jedna riba. Zamislite takođe da niste u mogućnosti da vidite akvarijum direktno nego vaše saznanje o tome šta akvarijum sadrži dolazi od dve televizijske kamere, od kojih je jedna usmerena na prednju stranu akvarijuma, a druga sa strane.

Kada gledate na dva televizijska monitora, možda pretpostavite da su ribe koje vidite na svakom od ekrana odvojeni entiteti. Nakon svega, zbog toga što su kamere postavljene iz različitih uglova, svaka slika će malo da se razlikuje. Ali, nakon što nastavite da gledate ribu, postajaćete sve više svjesni činjenice da postoji neka povezanost među njima. Kada se jedna okrene, druga pravi malo drugačiji, ali ipak odgovarajuće sličan pokret. Ako kojim slučajem ostanete nesvjesni uvida u kompletnu situaciju, možda čak zaključite da ribe momentalno komuniciraju jedna sa drugom, što ovdje očigledno nije slučaj.
Lajbnic kaze:
Prolazno stanje, koje obuhvata i pretpostavlja mnoštvo u jedinstvu i u prostoj supstanciji, nije ništa drugo do ono što se zove percepcijom.
1) Ako percepcijom nazovemo pojedinacnu sliku koju stvara svaka od kamera
2 ) Kameru uzmemo kao simbol intelekta.
3) A monadu uzememo kao ribu u akvarijumu.

Ali takodje moramo prosiriti ovu analogiju i reci:
4) da je ova riba u akvarijumu takodje ona koja posmatra sebe kroz ove dve kamere...

Na ovaj nacin dobicemo analogiju koja moze pokazati transcendentno jedinstvo izvan prostora, gde je svaka monada ogledalo celog univerzuma i gde svaka ,osim sto je ogledalo, sadrzi i ceo univerzum.
Svi mi smo ona riba u akvarijumu i svi smo zapravo JEDNO.
Mnostvo monada sjedinjenih u apsolutu,(Bogu kako kaze Lajbnic) a percepcija (opazanje) je ono sto unosi mnostvo.

Ali nema boljeg primera za ovo od Bergsonove recenice gde on ukazuje na nesto sto su sigurno svi bar jednom doziveli:
Najbizarniji snovi u kojima se dve slike poklapaju i u isti mah pokazuju dve razlicite osobe, koje su ipak samo jedna , ti snovi ce dati slabu ideju o medjusobnom prozimanju nasih predstava u budnom stanju.
Bergson
Objektivan pristup monadi
Monadu objektivno mozemo razumeti kao centar sila ili kao tacku odakle polaze linije dejstva u svim pravcima.
Centri sila iz kojih linije sila poticu u svim pravcima od svih centara i upravljaju na svaki centar uticaj celokupnog materijalnog sveta.
Bergson
Ako pokrenem ruku taj dogadaj uzrokovace promene u dejstvu sila celog univeruzma (ma kako infetizimalno slabe one bile) a te promene protegnuce se na najudaljeniju galaksiju. Neko ko bi posmatrao spolja ceo svemir video bi da je to sto sam ja pokrenuo ruku izmenilo poredak i nacin dejstvovanja sila u celini. On bi mogao da izdvoji jedan bilo koji mali deo tog univerzuma i da na osnovu njega , njegove promene koje je pretrpeo time sto sam ja pomerio ruku, sazna za taj dogadjaj. Jer ako nista, to sto sam ja pomerio ruku izmenilo je prostorni odnos moje ruke i tog nasumicno odabranog dela univerzuma koji je posmatrac izdvojio. Univerzum nije vise isti pre i posle pomeranja ruke. Iz ovoga nam moze biti voeoma jasna Lajbnicova analogija da je svaka monada ogledalo celog univerzuma.
Dalje .. iz ovoga mozemo na objektivan nacin dobiti predstavu sta je monada i kako percepcija stvara mnostvo tako sto iz jedinstva svega izdvaja pojedinacnu stvar ..opazaj.
У томе сложене ствари симболички прсдставлају просте. Пошто је, наиме, све испуњeно, услед чега је сва материја повeзана, и пошто у пуноћи свако кретање дејствује на удаљена тела, сразмeрно растојању, тако да на свако тело дејствују не само она која га додирују и на неки начин се осeћају са свим оним што се њима догађа, него и преко њих се осећају они који их прво додирују, од којих је непосредно додирнуто - онда произлази да се ова повезаност пружа на свако произвољно растојање. Према томе, свако тело осећа све оно што се дешава у васељени, тако да би онај, који види све, могао у сваком да чита оно што се свуда дешава, чак и оно што се збило и што ћс се збити. Примећујући у садашњости оно што је удалено по времену и по месту. Мсђутим, једна душа у себи самој може да прочита само оно што је у њој јасно представљeно. Она не би могла да изложи одједном све своје кутиће, јер они иду у бесконачност.
Lajbnic iz Monadologije
Ako sada SILE koje deluju, svaka na svaku, nazovemo , poput Sopenhauera, njihovim pravim imenom a to je VOLJA ( ono sto je objektivno linija sila, subjektivno je volja) zakljucicemo da je monada isto sto i stepen objektivacije volje, i ono u cemu se ogleda ceo univerzum i ono sto jeste ceo univerzum... sve spojeno na nacin transcendentnog jedinstva ili kvalitativne mnozine - Melodije ..simbolicki receno. Iz ovoga je Lajbnic izveo svoje ucenje o prestabliranoj harmoniji. On se u tome umnogome presao, jer je ovaj svet pre jedna ogromna disharmonija nego harmonija, ali sto se tice sustine, pogodio je pravo u centar.
Pojedinacne stvari su note, monade su melodije, a skup svih melodija je praosnovna supstancija ili "Bog" kako kaze Lajbnic.

Pošalji "Monadologija" na Facebook Pošalji "Monadologija" na Google Pošalji "Monadologija" na My Yahoo! Pošalji "Monadologija" na Live Pošalji "Monadologija" na MySpace Pošalji "Monadologija" na Twitter Pošalji "Monadologija" na Digg Pošalji "Monadologija" na del.icio.us

Ažurirano 24.04.2014. u 10:25, autor: oziman

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari

  1. oziman (avatar)
    Lajbnicova Monadologija koliko je slavna toliko je neshvatljiva jer intelekt malo sta moze tu kontemplirati kada mu se iznese ovako nesto:

    Ovaj detalj treba da obuhvata mnoštvo u jedinstvu ili u prostom: jer, pošto se svaka prirodna promena vrši stupnjevito, nešto se menja i nešto ostaje; i, tome dosledno, treba da u prostoj supstanciji ima mnoštvo afekcija i odnosa, iako nema delova.
    Obrati paznju na poslednju recenicu. Mnostvo afekcija i odnosa u prostoj supstanciji koja nema delova.
    Ako nema delova onda nema ni odnosa.??? Sta intelekt moze uraditi sa time osim primetiti protivurecnost?

    Cak je i Sopenhauer o Lajbnicovoj Monadologiji izjavio ovo:

    Međutim, osnivač sistemskog optimizma jeste Lajbnic, čije zasluge za filozofiju ne želim da poričem, iako nikad nisam uspeo da proniknem u pravi smisao monadologije, prestabilirane harmonije i identitasa indiscernibiliuma
    iz cetvrte knjige Skvip 1
    Medjutim, upravo njegova filozofija volje, kao i Bergsonova filozofija intuicije moze pojasniti Lajbnicove monade.

    Pogledaj treci paragraf Monadologije:
    A onda gde nema delova, nema ni rasprostrtosti, ni oblika, ni moguće deljivosti. I ove Monade su istinski Atomi prirode i, jednom reči, Elementi stvari.
    Elementi bez oblika i bez rasprostrtosti nisu u prostoru jer nemaju dimenzija.. NULA a ipak grade ceo prostorni univerzum ulazeci u "slozene stvari"?
    Ma koliko gradili nulama na kraju cemo imati nulu. ?
    Ali druga je stvar kada imamo na umu da Lajbnic govori o izvanprostornom,
    Radi se o nicemu drugom do o kvalitativnoj mnozini, pri cemu imamo mnostvo u nedeljivom. Mnostvo ne na nacin poredjanosti u prostoru vec na nacin prozimanja. Stepeni ali ne i mnostvo.

    Posto dakle u Bozijoj ideji postoji bezbroj mogucih svetova a kako samo jedan može postojati, treba da pri Božijem izboru postoji dovoljan razlog, koji ga određuje za jedan pre nego za koji drugi.
    I taj razlog se može naći samo u saglasnosti ili u stupnjevnima savršenstva koje ovi svetovi nose u sebi; 53

    I kao što jedan isti grad gledan sa raznih strana izgleda sasvim drukčiji, i kao da je u izgledu umnožen; isto tako se događa usled beskonacnog mnoštva prostih supstancija, da postoje isto toliko razliciti kosmosi, koji su ipak samo izgledi jednog jedinog prema razlicitm gledistima svake monade. 57 Lajbnic
  2. oziman (avatar)
    Лабницово учење о монадама а кога анализом налазимо као најчистију противуречност, заправо је сушта истина ако га третирамо као ствар непосрдног искуства јер оно што је у анализи противуречност у непсоредном искуству је просто. Рецимо, ако помстрам повлачење једне линије покретом руке и ако сада уз помоћ анализе пожелим објаснити шта се десило, имаћу пред собом безброј тачака пређене линије али самим тим и немогућност поимања како је рука могла доспети из тачке а у тачку б када је ето имала проћи бескооначно много тачака. Таквом анализом сударамо се са свом снагом Зеноновог парадокса.

    Али, у непосредном искуству покретање руку је једноставан недељив акт воље, који нема везе са линијом, са тачкама, са положајима. Тај акт је трајање, воља, интуиција ..он се не може анализирати..

    Исто је и са Лајбницовим монадама. Анализом их налазимо као противуречност, али непосредном искутву оне су чињеница. У себи назирем "маглвиту ресу" свега што постоји , што је постојало и што ће постојати. Налазим сопство само које је монада. Најмање од најмањег и највеће од највећег.
  3. ✿ ✿ ✿ (avatar)
    Citat Original postavio oziman Pogledaj poruku
    Експерименти квантне физике одавно су додирнули трансценденнто али и даље су то експерименти физике уместо да се одговори потраже у филозофији.

    Овај видео износи проблем на начин неког чуда , попут неких обичних занимљивости, иако експеримент додирује саму суштину света. Лајбницове монаде, Шопенхауеорву вољу, Бергсонову интуицију.



    А ова демонстрација хипотетичног дводимензионалног света показује како би дводимензионална бића реаговала на тродимензионалност која је изван могућности њиховог поимања.


    oziman, uzeću kao šlagvort tvoj post da bih odgovorila na ovu meni interesantnu temu, ali i iznela još jednom stav koji mi neki od učesnika u diskusiji sa tobom na ovom forumu osporavaju, a želeći da izbegnem polemiku sa njima, upravo da bih ostala u skladu sa tim svojim stavom.

    Elem, odgovori se ne mogu naći niti ih treba tražiti samo u filozofiji, niti samo u nauci, niti samo u religiji ili verovanju bilo koje vrste, niti samo u bilo čemu drugom, a naročito ne u potrošačkoj svesti širokih narodnih masa, bez obzira na njihovo ubeđenje da je i takva svest od nekog boga ili nekog prirodnog poretka stvari. Odgovori se traže i nalaze, a već i nameću sami po sebi mnogima na ovaj ili onaj način, u SVEMU. Upravo na taj način i sebe potvrđuju, odnosno da je sve jedno.

    U svim naučnoistraživačkim oblastima, u svim duhovnim težnjama, u svim umetničkim izrazima, u samoj prirodi i njenoj proporciji, princip je jedan i teži saglasju. Ko želi da vidi jednostavno to vidi, ko ne želi uporno brani svoju dimenziju gledanja ili uvodi nove. A radi se o nečemu što ne zavisi od broja dimenzija, već je apsolutno. Apsurdno je za apsolutom i apsolutnim istinama tragati iz ove ili one dimenzije jer ih apsolut sve obuhvata i svodi na svoju meru. Time se gube prostor i vreme, pa postaje jasno i kako to da je brzina svetlosti možda najveća moguća brzna dva elektrona, ili bilo koja druga brzina (nebitno), a oni na suprotnim krajevima svemira reaguju ili refleksiraju, a ne komuniciraju kako ti reče, trenutno.

    Kao što se u fiziku, odnosno njenu dogmu, aparaturu i metodologiju ne može uklopiti kvantna fizika, ili u genetiku, odnosno biologiju i njenu dogmu epi-genetika, tako se ni u jednu od nama dostupnih dimenzija za opažanje sa toliko ograničenja ne može uklopiti apsolutno, čak ni filozofski, sem ako tu percepciju oslobodimo dimenzija. Postavlja se pitanje kako se onda tu može uklopiti čovek i da li se uopšte može uklopiti? A on se uklapa znao to ili ne. Čemu onda služi to znanje ili saznanje? Služi svojoj svrsi!

    Kažu da živimo u fraktalnom svemiru, odnosno da svemir funkcioniše po principu fraktala i da se širi. A i da funkcioniše po bilo kojem drugom principu, zar se u nedogled zavaravati idejom da čovek i njegova svest može funkcionisati izvan toga, odnosno po nekim drugim principima? Zar ima ikakve logike? Ne bih rekla upravo i zbog toga što čovek ima prirodni poriv da se dovede u harmoniju ili saglasje sa nečim. A tu matematika koju poznajemo ne pomaže. Neka "viša" ili apsolutna matematika, u kojoj je 1+1=1, ali kvalitativno novo 1, a 10:3=3, takođe kvalitativno novo, bez beskonačnog ostatka, možda bi korigovala i naše računanje vremena, kao i svega ostalog. No, ima vremena za to. Za sada bi bilo dovoljno da prestanemo, ili bar izbegavamo, dokazano nematerijalni svemir u svojoj supstanci, pa time i sebe i naše međusobne odnose, da objašnjavamo isključivo materijalnim simbolima ukoliko nismo sposobni da ih bar naslutimo iz perspektive apsoluta.
  4. hakim bej (avatar)
    Put kojim ste krenuli je suprotan od slepe ulice kojom nauka luta. Ustvari, ta ulica nije slepa nego vodi do novca i moci, deponije covecanstva. Ali nije tema.
    Nauka pokusava da nova saznanja pridruzi starim, postojecim, i ocekuje da ce takvim pristupom sloziti slagalicu. Za sada im, ocigledno, ne ide.
    Vi pokusavate da osporite svo dosadasnje znanje, i da u prazan i oslobodjen od predrasuda um, sipate nove teorije.
    Kompjuterasi to zovu "fles biosa", praznjenje starog sadrzaja i odmah zatim, bez iskljucivanja, upisivanje novog, sigurnog, proverenog.
    Ukoliko novi sadrzaj nije besprekorno ispravan, masina moze na reciklazu.
    Da bi nesto dobio moras se odreci onoga sto imas. Da, ali sa onim sto imas ne mozes proceniti vrednost onoga sto dobijas.
    A ulog nije mali.
  5. oziman (avatar)
    "Свака душа разазнаје Бесконачно, спознаје све, али на конфузан начин, као на пример када ce шетам на обали мора и слушам снажан шум мора, при чему чујем и посебне шумове сваког таласа, из којих ce саставља целокупни бруј, a да ce ипак не могу разликовати један од другога. Наше нејасне перцепције су управо резултат утисака, које на нас чини целокупна васељена. Иста ствар стоји са сваком монадом. "

    Лајбниц