Celina - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

Juce i sutra

Celina

Oceni ovaj blog
...Imao je po deset prstiju na nogama i rukama, i dva krupna bademasta oka, i par malih, za glavu slepljenih usiju, i neocekivano dugu, svilenkastu kosu, i sve ostalo sto je trebalo, sto je izazivalo osmeh i beskrajnu radost pri pogledu na malo savrsenstvo. Zeljno ocekivan i bez vidjenja voljen, rodio se covek! Celovit, sa sjajnom buducnoscu u roditeljskim zeljama zacrtanom, svemocan i jedinstven.

Voleo je dodir, sapat, pokret. Upijao je reci, milovanje, poglede. Postao je JA – JA koje slusa, razume, oseca, raduje se i smeje. JA je umelo i da place, ne tako retko i to glasno, ljutito, bezrazlozno ili povredjeno. Umelo je i da cuti kada ga nisu razumeli ili kada nije umeo da objasni sta zeli. U zivot su se postepeno sve vise i vise uplitali ONI. Neke je dobro poznavao i prigrljivao s uzdrhtalim treptajima srca. Njihova ljubav mu je iz dana u dan ocvrscavala duh a telo u posrtaju cinilo sve uspravnijim. Naucili su ga da JA i ONI mogu mnogo zajedno kao MI. Onda je dosao trenutak kada je poceo da bliske odgurkuje od sebe. Svojevoljno ali nekada i nekom neobjasnjivom silom izabrani MI, jedini koji ga razumeju, postadose njegov oslonac i podsticaj u danima kada je JA pocelo da sumnja u sebe i shvata da sopstvena Celina pocinje nezeljeno da se odronjava poput stene izlozene nenadanim nepogodama. JA vise nije moglo da razume ni kako, ni zasto, ni dokle. Lutalo je trazeci izlaz, barem jedan, koji bi mu povratilo osecaj bezbriznosti, potrebnosti i svrhe cije je postojanje tek sada poceo da uocava. Zeleo je da sve bude kao pre, i da nista ne bude isto.

ONI ga nisu razumeli, MI su se borili sa istim demonima kao i on iako se cinilo da se bolje snalaze, JA se koprcalo u pokusaju da Celinu nekako odrzi na okupu a to je bivalo sve teze, napornije, izazovnije. Resio je da se primiri i ceka, onako kako su ga naucili nekada davno. Samo strpljenje donosi smirenje, u to se uverio vise puta. Stegao je zube, resio da izdrzi, ne trudeci se vise da MI posto poto zadrzi uz sebe ali ni da ONI budu vise tako udaljeni, odbaceni i strani kao nikada do tada. S vremenom je osetio kako je tlo prestalo puca ali je podrhtavanja i dalje bilo. Celina je bila na putu da se oporavi ali je osecala da ne moze biti onako snazna, kakva je ranije bila dok se SVI nisu umesali u njegov zivot, niti onako slaba i ranjiva sa kakvom nije mogao da se pomiri i prihvati. JA je pocelo da zaceljuje priznanjima koje je zavredjivao ulogom u sebe ali je osecanje nepotpunosti tistalo.Nedostajalo joj je nesto jako vazno, nesto sto ce je uciniti pravom i otpornom na svaki udar. Ono nije imalo ime ali se oblik nazirao. I kada se najmanje nadao, pojavila se ONA koja je ucinila da se iz dana u dan oseti snaznijim a iscilelo pouzdanje dopuni cudovisnom energijom. To je bio delic koji nedostaje, ono sto ne predstavlja ni suprotnost, ni razliku, ni tek puku POLOVINU koja tu stoji slucajno i bezrazlozno. Znao je da ce bez nje navodna Celina biti dodatno okrnjena i izlozena novim ostecenjima ukoliko nesto ne preduzme. Davao se bespostedno, nudeci svoje sve, sve cesce zaboravljajuci na JA, imenujuci sve u MI. ONI su bili spokojniji, mirniji i u iscekivanju da novostvorena Celina svoju radost sjedinjavanja oplodi novim JA. Nisu to izrazavali glasno, samo su svoje snove oko njih tkali ohrabrujuci ih osmesima odobravanja. Razumeo je sta ONI zele, uvidjajuci kako smisao tudjeg sna postaje deo njegove sopstvene tajne koju iz nekog razloga pred njom nije smeo glasno da izgovori. Trudio se da joj je prisapne neznoscu dodira i ozbiljnoscu planova samo za MI. Poruku nije razumela ili se pravila da je ne razume ali nevidljivo JA, ono iz maste u realnost pretvoreno, uhvati se cvrsto za dno njenog stomaka ne zeleci da ispusti priliku spoznaje novog. Sa tim saznanjem ONA se odjednom odvoji, uplasena cinjenicom da se njihova Celina lomi na vise delova, cineci je pri tom potpuno stranom, tezom, napornom za nosenje. Na MI se stusti kisonosni oblak losih slutnji i potopa nada u buducnost. On se radovao TRECINI pokusavajuci da joj objasni kako umnozavanje delova ne znaci deljenje njihove Celine, vec naprotiv, stvaranje jednog unikatnog, neponovljivog umetnickog dela ciji su tvorci samo njih dvoje. Cekanjem, vise precutno no ubedjivanjem produzenim, izazvanim i strahom, i sumnjom u sopstveni sud, i jos vecim razumevanjem i ljubavlju koja se nadvi nad svakim kutkom njene duse, zrno TRECINE poprimi obrise ljudskog. Spajahu se dodirom koji je razdvajala samo tanka opna, nudeci jedni drugima osecanje sigurnosti i smisla da se iza druge strane nalazi pravi putokaz njihovih zivota.

….Imala je po deset prstiju na nogama i rukama, i dva krupna bademasta oka…i izazva u njima beskrajnu radost pri pogledu na njeno malo savrsenstvo. Nije znala o tome da je nekada postojala necija primisao o njenoj nepotrebnosti, i strah od njenog JA, i da u sebi ima moc stvaranja nove Celine, i da ce biti uzrok sirenja ljubavi na jos jedan delic slagalice MI u buducnosti, i da ce zauvek, neki pre, neki kasnije, shvatiti da su svi ONI jedni u drugima nasli zivotni smisao za JA, ali da postoje i mnogi koji su uspeli da, zbog nekog svog ili tudjeg razloga, zauvek ostanu nedovrsena Celina, ostavljeni na milost i nemilost svog JA koje nije zapocelo samo ali se zavrsilo na tome, i da Celine nekom magijom ili nesrecom nastaju i nestaju poput zvezda u beskraju...

Pošalji "Celina" na Facebook Pošalji "Celina" na Google Pošalji "Celina" na My Yahoo! Pošalji "Celina" na Live Pošalji "Celina" na MySpace Pošalji "Celina" na Twitter Pošalji "Celina" na Digg Pošalji "Celina" na del.icio.us

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari

  1. ristob (avatar)
    Izvanredno!

    Ovo posebno ističem:
    Zeleo je da sve bude kao pre, i da nista ne bude isto.
  2. lanavi (avatar)
    Hvala Ristobe, drago mi je da ti se dopada moga uma (ne)delo .
  3. Иван Чонкин (avatar)
    Evo da ne hvalim. Ja ti "zavidim" (volio bih da i sam znam ovako da pišem) eto, ovo lako možeš da uzmeš kao kritiku pa nek slijedi uspon.