Zen svakog trena - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

oziman

Zen svakog trena

Oceni ovaj blog
ZEN I FILOZOFIJA
Ono na sta zen price ukazuju jeste ono isto na sta ukazuju i filozofi i umetnici, a to je sustina sveta i zivota izvan pojave.. izvan opazanja. Cilj zen koana jeste coveka osloboditi uma, osloboditi ga formi opazanja intelekta.. prostora , vremena i kauzaliteta. Kada prevazidje intelekt, ono sto ostaje jeste ono veoma zivo u nama, a koje zovemo VOLJA, Kvalitativna mnozina, Sopstvo itd.
Medjutim budizam, pa i zen budizam, iznosi samo zakljucke, ne i znanje kako do tih zakljucaka doci. Tako nesto nijedna religija nema ,,to ima samo filozofija. Zato su zakljucci filozofije i zen koana isti, ali nije isto znanje koje stoji iza njih.
Ponovicu opet one Sopenhaurove reci:
"Svaka posebna izreka uzeta sama za sebe ,a koje sacinjavaju Upanisade moze da se izvede kao zakljucak misli koje ja saopstavam , mada obrnuto nikako nije tacno , to jest moja misao se ne nalazi vec u Upanisadama."
Evo jednog od meni najdrazeg zen koana iz Kapije bez vratnica:

Susret sa zen učiteljem
Goso je rekao: „Kada na putu susretnete zen učitelja, ne možete mu se obratiti recima, ne možete ga pozdraviti ćutanjem. Šta ćete učiniti?"
Ovo stavlja intelekt u bezizlazan polozaj, pogotovu sto je Zen ucitelj nosio stap i krvnicki udarao svoje ucenike ako mu ne odgovore. Iz toga mozete naslutiti kako je kod njih moglo doci do "satorija"... prosvetljenja u malom, i kako se na zen nacin moze otvoriti uvid u ultimativnu realnost izvan pojave , intelekta i njegovih formi.

ZEN SVAKOG TRENA
Zen svakog trena

Učenici zena su sa svojim učiteljima najmanje deset godina pre no što se usude da podučavaju druge. Nanina poseti Teno koji je, prošavši svoje učenje, postao učitelj. Zadesi se da taj dan bude kišovit, pa Teno obu klompe i ponese kišobran. Pošto ga je pozdravio, Nanin primeti: pretpostavljam da si svoje klompe ostavio u predvorju. Hteo bih da znam da li ti kišobran stoji levo ili desno od klompi. Teno, zbunjen, nemade brz odgovor. Shvatio je da nije sposoban da svakog trena uz sebe ima zen. Posta Naninov učenik, učivši još šest godina da bi dosegao prisustvo zena u svakom trenu.
Ovu pricu ne mozemo bukvalno tretirati na nacin da je cilj postici punu paznju o opazajima poput cipela i kisobrana u sadasnjosti. To cak i da je moguce, bilo bi svesno spustanje na nivo zivotinje jer je UM ono , koje nam za razliku od zivotinja daje uvid u daleku proslost i uvid u perspektivu buducnosti. Um je ono sto coveka cini covekom a kada bi neko odbacio UM da bi bio svestan samo onoga u sadasnjosti bez prisustva UMA i pojmova koji mu daju svest ...on bi bio nesto poput mesecara, zivotinje ili Zombija.... telo koje deluje a ne razmislja.

Takodje sto se tice zivota u sadasnjosti, tako nesto nije moguce. Tacno je da je cilj postici sadasnjost ali "sadasnjost" integralnog nedeljivog trajanja . Ono sto je poznatije kao Bergsonova intuicija trajanja ili Sopenhaurova transcendentna volja.
Ono sto vecina zove "sadasnjost" jeste zapravo proslost.
A ovih par recenica koje sam izneo na drugom mestu to ce i pokazati:

Da li ikada opazamo sadasnjost?
Da li smo ikada opazili sadasnjost ?

U jednoj sekundi filma koji gledamo, smenile su se 24 slike od kojih je svaka bila u sadasnjosti i postala proslost , medjutim mi nismo svesni te jedne slike u sadasnjosti vec smo svesni svih 24 slika od kojih su 23 secanje a dvadeset cetvrta bi trebalo da bude sadasnja , kada se i ona ne bi sastojala od triliona svetlosnih treperenja , medjusobno izdeljenih intervalom vremena, pri cemu je u sadanjosti samo jedan jedini trilioniti treptaj svetlosti.
Da li mi onda u svemu tome imamo posla sa sadasnjoscu ?
Ne. Ma sta radili ne mozemo opaziti sadasnjost vec imamo posla samo sa svojim secanjem, svojom memorijom. Sadasnjost je neshvatljivi PROGRES proslosti u buducnost i tako nesto se ne moze opaziti.
Postavlja se pitanje kako smo onda dosli do tog pojma?

Do pojma "sadasnjost" dosli smo pogresnom apstrakcijom, iz pogresnog tretiranja trajanja na nacin prostora, pri cemu smo za sadasnjost uzeli jednu tacku sa linije. Linija nije trajanje. Jukstapozicija u prostoru nije sukcesija u vremenu. Tacka uzeta sa linije nije sadasnjost. Pa sta je onda sadasnjost?

Sadasnjost je nesto transcendentno. Vecnost sadrzana u nedeljivoj intuiciji trajanja. Medjusbno prozmanje svega ne na nacin pozicioniranja u prostoru vec na nacin medjusobne fuzije. Transcendencija... celokupnost....to je sadasnjost.


Imati ZEN u svakom trenu, znaci biti svestan iluzorne prirode opazajnog sveta oko nas. Biti svestan korelativnosti subjekta i objekta mozemo filozofski reci i da opazaj koji je stvorio nas mozak, i koji se sastoji u opazaju nekog drveta ispred nas recimo, ne postoji kao takav sam po sebi, vec jedino za nasu svest.. a izvan svesti on se utapa u transcendentnu sustinu stvari po sebi. Dodirnuti tu sustinu i biti je svestan svakog trena. Ne zaboraviti nikada da su opazaji oko nas upravo to ..SLIKE.. i da je njihova sustina po sebi nesto drugacije, i da to drugacije trebamo prvo, ako ne potpuno dostici, bar naslutiti a onda nikada ne dopustiti sebi da zaboravimo na iluzornu prirodu opazajnog sveta...

Na kraju da upotrebimo Platonovu analogiju na ovaj zen koan.

Cilj je spoznati da senke na zidu pecine nisu prava realnost a zatim okrenuti glavu i "videti" sunce... da posle toga nikada ne dozvolimo sebi da sunce zaboravimo.
Biti svestan sunca iza nas svakog trena... znaci imati Zen u svakom trenu.

SVE JE NAJBOLJE

Kad je jednom setao pijacom,Banzan zacu razgovor izmedju kasapina i njegove musterije.
"Daj mi najbolji komad mesa koji imas",rece musterija.
"Sve je u mojoj radnji najbolje",odgovori kasapin."Ne moze se ovde naci ni jedan komad mesa koji nije najbolji."
Uz ove reci Banzan se prosvetli.
Ovo je ukazivanje na prostotu supstancije ili na oblast izvan principium individuatonis ili izvan formi opazanja inelekta.. znaci prostora i kauzaliteta.
Kada napustimo oblast pojave, zadiremo u transcendentnu oblast stvari po sebi ...u oblast trajanja ili u oblast transcendentne volje, a tu prestaju forme opazanja razuma koje se ticu odnosa u prostoru ili poredjenja tipa : ovo je vece ili manje , ovo je bolje ili losije. Ono sto je nedeljivo..a trajajanje, volja ..osnova svega je nedeljiva, ne moze se porediti. Sve na ovom svetu , ako ga posmatramo PO SEBI jeste najbolje. "Ogledalo celog univerzuma ... Monada po Lajbnicu. Ili stepen objektivacije volje po Sopenhaueru, napregnutost trajanja po Bergsonu. "Jedno je sve." kako bi rekli istocnjaci..
Upucujem konacno na ovaj unos na mom blogu koja se moze primeniti kao objasnjenje upravo ovog Zen koana kojeg sam ovde izneo.
http://forum.krstarica.com/blog.php?b=6693
Narocito obratite paznju na ovaj zakljucak:
Ako intuicija trajanja po Bergsonu ili Volja po Sopenhaueru, nisu niti mnozina niti jednost onda za njih ne vaze ni smene uzroka ni posledice, jer ono sto nema delova ne moze imati ni ono sto prethodi kao uzrok ni deo koji nastupa kao posledica.
Ovim smo dodirnuli inteligibilnu slobodu.
Ili ako izvan pojave nema delova, onda je sve u mesarovoj radnji isto... i to ono najuzivsenije... transcendentno sopstvo... Platonovo unutrasnje Sunce.

MESEC
Rjokan, učitelj zena, živeo je vrlo skromno u jednoj maloj kolibi u podnožju brda. Jedne večeri lopov uđe u kolibu i otkri da u njoj nema ničega što bi moglo da se ukrade.
Rjokan se vrati i zateče ga. "Možda si prešao dug put da me posetiš", reče pljačkašu, "i ne bi trebalo da se vratiš praznih ruku. Molim te, uzmi moju odeću kao poklon."
Lopov ostade zaprepašćen. Uze odeću i pobeže.
Rjokan sede onako neodeven da posmatra mesec. "Jadnik", sanjario je, "voleo bih da sam mogao da mu dam ovaj lepi mesec."
Šta će mu Mesec?
U tome je problem, jer mu ne treba Mesec vec taj lopov obraca paznju samo na materjalne stvari.
Ovo Zen prica je analogija koja ukazuje na razliku izmedju onih koji misle samo na svoje zivotinjske potrebe hranu i razmnozavanje ( ili filozofski receno onih koji slede samo impulse svoje individualne volje) i onih koji osim senki na zidu pecine mogu da primete i sunce ( u ovom slucaju mesec) iza njihovih ledja. Ili koji mogu da skrenu paznju sa pojave na transcendentni svet stvari po sebi.

Ova reci Isusa Hrista govore o istom:
Nikakav pak sluga ne može dva gospodara služiti; jer ili će na jednog mrzeti, a drugog ljubiti, ili će jednog voleti a za drugog ne mariti. Ne možete služiti Bogu i bogatstvu
Mat. 6.24

Pošalji "Zen svakog trena" na Facebook Pošalji "Zen svakog trena" na Google Pošalji "Zen svakog trena" na My Yahoo! Pošalji "Zen svakog trena" na Live Pošalji "Zen svakog trena" na MySpace Pošalji "Zen svakog trena" na Twitter Pošalji "Zen svakog trena" na Digg Pošalji "Zen svakog trena" na del.icio.us

Ažurirano 24.04.2014. u 10:15, autor: oziman

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari

  1. LBarbara (avatar)
    Postoje ljudi koji su rodjeni zen,prirodno otvorenog uma i širokih granica razumevanja..
    ..zen ljudi uživaju u različitostima to se ne može naučiti,sa tim se čovek rodi...to je moje skromno ali kategorično mišljenje..
    Odlična analiza..
  2. oziman (avatar)
    Hvala. U pravu si da otvorenost prema sustini stvari izvan pojave nije moguce nauciti. Jer ono sto tezi da prevazidje razum ne moze se razumom objasnjavati.
    Zen je upravo pokusaj da se covek dovede u stanje koje transcendira um ili Satori , mini prosvetljenje, koje u perspektivi vodi konacnom prosvetljenju ,, oslobodjenju u Nirvani.
    Ovakave monumentalne reci, koje su uzete iz istocnjackih religija, postaju nam veoma bliske kada znamo da zapadna filozofija ima iste zakljucke kao one, ali na neuporedivo mocniji nacin posedvanja znanja kako spoznajom granica intelekta prevazici intelekt i pribliziti se stvari po sebi.