Svrha života - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

onisifor

Svrha života

Oceni ovaj blog
Oduvek sam moju baku zvala Gagi. “Gaga” je bila moja prva izgovorena reč, a ponosna je baka mislila da želim izgovoriti njeno ime. Do današnjega je dana ona ostala moja Gagi.
Kada je deda umro u devedesetoj godini, baka i on bili su u braku više od pedeset godina. Gagi je bilo vrlo teško. Oduzeto joj je središte njenoga života i ona se povukla u svet osame i tugovanja. Oplakivanje je trajalo gotovo pet godina tokom kojih sam je posećivala svake nedelje ili dve.
Prilikom jedne posete očekivala sam da ću je pronaći u uobičajenome stanju spokoja i tišine. Umesto toga, ugledala sam je srećnu kako sedi u stolici za ljuljanje. Nakon što nisam dovoljno brzo primetila očiglednu promenu držanja, kazala je: “Zar ne želiš znati zašto sam toliko srećna? Zar nisi bar malo znatiželjna?”
“Naravno, Gagi”, izvinjavala sam se. “Oprosti mi što nisam dovoljno brzo reagovala. Reci mi zašto si toliko srećna? Zbog čega ova promena?”
“Prošle sam noći dobila odgovor”, izjavila je. “Konačno sam saznala zašto je Bog uzeo tvog dedu, a mene ostavio da živim sama.”
Gagi je uvek bila puna iznenađenja, ali moram priznati da me ta njena izjava zapanjila. “Zašto, Gagi?”, konačno sam izustila.
Tada je, kao da odaje najveću tajnu na svetu, snizila ton, nagnula se prema meni i poverila: “Tvoj je deda znao da je tajna života u ljubavi, pa je tako i živeo. Postao je bezuslovna ljubav. Ja znam šta je to, ali je nisam u potpunosti doživela. Zbog toga je on otišao prvi, a ja sam morala ostati.”
Zastala je kao da razmišlja o onome što će kazati i nastavila: “Sve sam ovo vreme smatrala da sam zbog nečega kažnjena, no prošle sam noći saznala da je Bog hteo da ostanem u životu. Pustio me je da svoj život preokrenem u ljubav. “Vidiš”, nastavila je, pokazujući prstom u nebo, “prošle sam noći saznala da ne učiš tamo gore. Ljubav se mora doživeti na zemlji. Kada jednom odeš, prekasno je. Meni je dodeljen život da bih ljubav doživela ovde i sada.”
Svaki novi dan od tada je postao novi doživljaj. Baka je neprekidno prepričavala priče o njenome cilju. Jednom je od uzbuđenja lupila rukom po ivici stolca i kazala: “Nikada nećeš pogoditi šta sam jutros radila!”
Nakon što sam odustala od pogađanja, uzbuđeno je nastavila: “Pa, juče je tvoj ujak bio ljut na mene zbog nečega što sam učinila. Ja nisam ni trepnula! Primila sam njegovu ljutnju, omotala je ljubavlju i uzvratila radošću.” Oči su joj se zacaklile dok je govorila: “Bilo je to čak i zabavno, a njegova je ljutnja nestala.”
Iako su godine uzimale maha, njen je život bio čudesno obnovljen. Godine su prolazile, a Gagi je neumorno vežbala gradivo o ljubavi.
Imala je cilj vredan življenja, razlog za preživljavanje tih dvanaest godina.
Poslednjih dana Gaginog života često sam je posećivala u bolnici. Hodajući prema njenoj sobi, dežurna mi je sestra jednoga dana kazala: “Znate, Vaša je baka vrlo posebna dama... Ona je svetlo.”
Da, svrha je osvetlila njen život, i ona je do kraja svog života ostala svetlo drugima.

Pošalji "Svrha života" na Facebook Pošalji "Svrha života" na Google Pošalji "Svrha života" na My Yahoo! Pošalji "Svrha života" na Live Pošalji "Svrha života" na MySpace Pošalji "Svrha života" na Twitter Pošalji "Svrha života" na Digg Pošalji "Svrha života" na del.icio.us

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari