Zdravo, Corneliuse - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

onisifor

Zdravo, Corneliuse

Oceni ovaj blog
Biti dobar nešto je najvrednije u životu.
Samuel Johnson

Gotovo 20 godina sam pisao novinske članke. Na tom sam poslu bio svedok najmračnijih strana ljudske naravi i nesrećnih trenutaka proizašlih iz toga, te sam o njima pisao. To je počelo da utiče na mene.
Mnoge sam se noći, na putu kući, pitao šta je čovečnost i kako objasniti okrutnost kojoj sam neprestano bio svedokom i o kojoj sam tako često pisao. Delimično me je na to podstakao i slučaj na kojem sam trenutno radio. Radilo se o najgoroj vrsti zločina na koji sam ikada naišao.
Lepog, četvorogodišnjeg, bistrookog dečaka koji se zvao Lattie McGee, tog su vrelog čikaškog leta neprestano mučili. Tukli ga, izgladnjivali, i na kraju noćima ostavljali obešenog naglavačke u jednom mračnom, zatvorenom ormaru. Celo to leto njegov se život polako gasio u smrtnom strahu, a da niko nije znao da je on tamo, niti je čuo njegove prigušene jecaje. Nakon njegove smrti, pošto je policija otkrila šta se dogodilo, pisao sam članak za člankom o ljudima koji su ga ubili. Toliko slučajeva iz sudske prakse o sirotoj deci iz zaboravljenog susedstva prođe nezapaženo. Hteo sam da budem siguran da će slučaj Lattija McGeeja biti priveden pravdi, ili barem blizu tome.
Budući da je zbog članaka javnost bila upućena u slučaj Lattija McGeeja, priča o njegovom bratu Corneliusu Abrahamu nije privukla toliko pažnje. I njemu su radili isto što i Lattiju. Ali, on je nekako preživeo. Posmatrao je kako njegovog brata polagano ubijaju, ali ubice nije mogao zaustaviti. Corneliusovo hrabro svedočenje na sudu pomoglo je da budu osuđeni.
Pred kraj suđenja Cornelius je napunio devet godina. Bio je mršav, izuzetno tih dečak. Mlađi mu je brat bio mrtav, a budući da su majka i njen ljubavnik bili u zatvoru, živeo je kod rođaka. Imao je dve velike ljubavi: čitanje i košarku.
U jednom članku o Lattiju spomenuo sam Corneliusovu strast za košarkom. Steve Schanwald, potpredsednik Chicago Bullsa, pročitao je članak i ostavio poruku za mene u mojoj kancelariji. Iako su karte za njihove utakmice uvek rasprodane, Schanwald je poručio da Cornelius može biti siguran da će se ukoliko želi doći na utakmicu, uvek naći karta za njega. Jim Bigoness, pomoćnik tužioca okruga Cook koji je besprekorno pripremio Corneliusovo svedočenje, i ja, poveli smo ga na utakmicu. Svakom čikaškom momku koji prati košarku, stadion je svetinja. Pomislite gde je Cornelius nekad bio, zaključan, mučen i ranjavan. A, eno ga sada na stadionu da prvi put pogleda jednu utakmicu Bullsa.
Sišli smo stepeništem do hodnika na nižem nivou. Cornelius je stajao između nas. Tada su se otvorila vrata i neki čovek je izašao. Cornelius ga je pogledao, a u očima mu se pojavio izraz čuđenja, strahopoštovanja i neverice.
Cornelius je pokušavao nešto reći, usta su se micala, ali reči nisu izlazile. Pokušavao je da govori, a onda mu je čovek pomogao tako što je prvi progovorio.
»Zdravo, Corneliuse«, rekao je čovek. »Ja sam Michael Jordan.«
Jordan je klekao i blagim glasom razgovarao s Corneliusom. Ispričao mu je nekoliko viceva, i nekoliko priča o košarci, ali nije navaljivao. Morate shvatiti - dugo vremena jedine odrasle osobe s kojima je Cornelius imao veze bile su osobe koje su htele da ga povrede i ponize. A sada mu je Michael Jordan govorio. »Hoćeš li danas navijati za nas? Trebaće nam to.«
Jordan se vratio u svlačionicu da se obuče za utakmicu. Bigoness i ja smo otpratili Corneliusa nazad na teren. Tamo ga je čekalo još jedno iznenađenje.
Cornelius je dobio crvenu košulju, onakvu kakvu nose Bullsovi sakupljači lopta. Za vreme zagrejavanja sakupljao je lopte za igrače oba tima.
Zatim su ga, pred sam početak utakmice, odveli do Jordanovog mesta na Bullsovoj klupi. Tamo će sedeti - tik do Jordana. Za vreme utakmice, dok je Jordan bio izvan igre i odmarao se, Cornelius je sedeo uz njega, a dok je Jordan igrao, Cornelius mu je čuvao mesto. Posle, za vreme igre, Jordan je predriblao, poleteo u vazduh i zakucao koš. A Cornelius Abraham sedeo je samo nekoliko koraka dalje, glasno se smejući od sreće.
Hteo sam zahvaliti Jordanu što je našao vremena za Corneliusa. Posle sam saznao da je Jordan sam hteo da se sastane s Corneliusom, pošto je bio upoznat sa slučajem Lattija McGeeja, i kad je saznao da će Bullsi Corneliusu dati karte za utakmice, javio je da stoji na raspolaganju.
Nakon utakmice, kad su svi sportski novinari otišli iz svlačionice, Jordan je ustao, uzeo svoju sportsku torbu i krenuo kući. Prilazeći vratima svlačionice ugledao me je i stao, a ja sam rekao: »Samo sam hteo da Vam kažem koliko Vam je Cornelius zahvalan za ono što ste učinili za njega.«
Na trenutak sam imao čudan, ali nedvosmisleni utisak da ovom čoveku nisu baš često zahvaljivali - odnosno da ga je beskrajno mnogo ljudi tražilo i molilo, i ovo, i ono, i da je jedino naviknut na dugačak niz lica pred sobom koja traže njegov potpis, uslugu, malo njegove pažnje, lica koja začas zamene nova lica i novi zahtevi. Stajao je tamo čekajući, toliko naviknut na raznorazne molbe, kao da je moja zahvalnost u Corneliusovo ime samo uvod u traženje nečega drugog. Kako nisam ništa govorio, kazao je: »Samo zato ste se vratili ovamo?«
»Pa, mislim da niste svesni toga koliko je današnji dan značio Corneliusu«, rekao sam. »Ne, samo sam iznenađen što ste došli ovamo dole da mi to kažete.« »Mama bi me ubila da nisam«, odgovorio sam, smešeći se. »Trudila se da me dobro vaspita.« Uzvratio je osmehom. »I mene moja«, dodao je. Rukovali smo se i ja sam se okrenuo i hteo da odem, kad sam ga čuo kako pita: »Često dolazite na utakmice?« »Ovo je prvi put«, odgovorio sam.
»Pa, trebalo bi opet da dođete«, rekao je.

Pošalji "Zdravo, Corneliuse" na Facebook Pošalji "Zdravo, Corneliuse" na Google Pošalji "Zdravo, Corneliuse" na My Yahoo! Pošalji "Zdravo, Corneliuse" na Live Pošalji "Zdravo, Corneliuse" na MySpace Pošalji "Zdravo, Corneliuse" na Twitter Pošalji "Zdravo, Corneliuse" na Digg Pošalji "Zdravo, Corneliuse" na del.icio.us

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari