Kada posle duzeg perioda u ustima osetis dobro poznati ukus,pomalo sladak,pomalo opor...Lagano ti klizi niz grlo i u jednom delicu sekunde postajes svestan da ti je sve vreme nedostajao.Bas takav,nesavrsen i nedovrsen ali tako dobro poznat i tako drag.
Mi smo kao prica koja nije imala svoj kraj,samo se prekinula u jednom trenutku iz razloga kog se niko i ne seca.Ostale su samo lepe slike u glavi kad god pomislim na njega.Volela sam ga...
Ostavio je neki trag koji se po danu ne vidi,za vreme kisnih noci,koje imaju njegov miris,ispliva od nekud tek da me podseti da je postajao,da je ziveo u meni i da smo toliko toga delili.Jedan deo zivota,jedan deo nase mladosti,komadic nasih secanja i najlepse neznosti.
Uvek cu se secati njegovog dodira,blagog i neznog poput povetarca,a opet snaznog i zahtevnog poput muskarca koji zna sta zeli.Umeo je da me razgali,da me uspava i ozivi.Da natera da zaboravim i samo mu se prepustim.Njemu sam jedinom dozvolila da me vodi i bude moj svetionik,samo on je bio taj kome sam obe ruke dala i zatvorenih ociju za njim koracala.
Nije bio ni fatalan,ni neodoljiv,ni previse lep,ni previse pametan...Bio je cudna mesavina svega toga i to u onim kolicinama koje su po mene bile pogubne.Iz njega je izbijala neka snaga,sigurnost...Mirisao je na kisu i svez muski znoj,pomalo ruralno,pomalo neodoljivo...
Sve mi se to vratilo poput fleseva...jedna slika za drugom,jedan po jedan osecaj me je preplavljivao dok je prislanjao svoj obraz uz moj i spustao poljubac na njega.Stara,dobro poznata toplima.Stari,dobro poznati parfem i uspomene,jedna za drugom kao na pokretnoj traci...Nase duge vecernje setnje i neprospavane noci,razgovori koji se produze do u sitne sate,nasi romanticni trenuci i oni smesni koji su ih uvek pratili.
Reci iz njegovih usta,smeh...vise nista ne cujem,samo posmatram to lice koje sam nekada volela i pitam se da li je posle svega normalno da osecam ovo cudno strujanje vazduha u usima,grceve u stomaku i blagu nervozu kada god mi se zagleda u oci.I on i ja slutimo da tu jos uvek necega ima ali cutimo kao cuvari iste tajne...Znamo da to ne smemo da izgovorimo,o proslosti se samo prica,ona se ne ponavlja...
I dok nam se pogledi srecu rado bi jedno drugom priznali sta zelimo ali samo pustamo da tisina govori za nas.
I slatko i gorko,opijajuce svakako...Kao cist,nerastvoren extrat nekog **** uspomene mi klize kroz telo i celu me omamljuju.Vec pijana od njegovog prisustva sedim tu preko puta njega i uzivam u trenutku ukradene i negde iskopane proslosti.Znam da ce taj trenutak da se zavrsi da cemo morati da se vratimo ljudima kojima sada pripadamo i zato uzivam u svemu,u svakom pogledu,uzdahu,osmehu...Ponovo pustam da me tako omamljenu vodi kroz nase uspomene i on bira bas one meni najdraze.Jos uvek se seca svega,svakog dana i sata...jos uvek misli na mene kada ga neki zalutali trenutak podseti na moj deciji osmeh i strast sa kojom sam mu se svaki put bacala u zagrljaj.
I ako znam da je nasa prica ostala bez kraja isto tako znam da ga nece nikada ni dobiti.On je samo magla,iluzija moje maste koja zivi od onih najdrazih i najlepsih uspomena,zelja i potreba da ponovo budem srecna.
I dok se rastajemo oboje znamo da jos uvek nesto osecamo i da to nikada necemo priznati jedno drugom.Mi jednostavno nemamo hrabrosti...Ostajemo da cekamo jos jedan savrsen kisni dan u kome cemo pomoci jedno drugom da se seti koliko smo se voleli...
Na neke stvari ne racunas,samo te pogode i jednostavno moras da se prilagodis.Sa nekim stvarima zivis ali im se nikada ne prilagodis i nikada ih ne zaboravis...Kao senke te prate i negde iz polusvesti te vrebaju i stalno,stalno te podsecaju...
I ponovo cu poreci i nikada to naglas ni sama sebi necu priznati ali moje oci govore za sebe i dok pokusavam jos jednom da udahnem njegov miris obrazi mi se rumene i oboje znamo na sta u tom trenutku mislimo.Nase male,prljave tajne...nasi slatki prozivljeni snovi...mi i ono sto smo nekada bili...
Jedan zivot od hiljadu drugih.Jedna prica od hiljadu drugih.Nase uspomene u hljadu drugih.Jedna ljubav koja se desila bas nama a mogla je hiljadama drugih...
Mi smo kao prica koja nije imala svoj kraj,samo se prekinula u jednom trenutku iz razloga kog se niko i ne seca.Ostale su samo lepe slike u glavi kad god pomislim na njega.Volela sam ga...
Ostavio je neki trag koji se po danu ne vidi,za vreme kisnih noci,koje imaju njegov miris,ispliva od nekud tek da me podseti da je postajao,da je ziveo u meni i da smo toliko toga delili.Jedan deo zivota,jedan deo nase mladosti,komadic nasih secanja i najlepse neznosti.
Uvek cu se secati njegovog dodira,blagog i neznog poput povetarca,a opet snaznog i zahtevnog poput muskarca koji zna sta zeli.Umeo je da me razgali,da me uspava i ozivi.Da natera da zaboravim i samo mu se prepustim.Njemu sam jedinom dozvolila da me vodi i bude moj svetionik,samo on je bio taj kome sam obe ruke dala i zatvorenih ociju za njim koracala.
Nije bio ni fatalan,ni neodoljiv,ni previse lep,ni previse pametan...Bio je cudna mesavina svega toga i to u onim kolicinama koje su po mene bile pogubne.Iz njega je izbijala neka snaga,sigurnost...Mirisao je na kisu i svez muski znoj,pomalo ruralno,pomalo neodoljivo...
Sve mi se to vratilo poput fleseva...jedna slika za drugom,jedan po jedan osecaj me je preplavljivao dok je prislanjao svoj obraz uz moj i spustao poljubac na njega.Stara,dobro poznata toplima.Stari,dobro poznati parfem i uspomene,jedna za drugom kao na pokretnoj traci...Nase duge vecernje setnje i neprospavane noci,razgovori koji se produze do u sitne sate,nasi romanticni trenuci i oni smesni koji su ih uvek pratili.
Reci iz njegovih usta,smeh...vise nista ne cujem,samo posmatram to lice koje sam nekada volela i pitam se da li je posle svega normalno da osecam ovo cudno strujanje vazduha u usima,grceve u stomaku i blagu nervozu kada god mi se zagleda u oci.I on i ja slutimo da tu jos uvek necega ima ali cutimo kao cuvari iste tajne...Znamo da to ne smemo da izgovorimo,o proslosti se samo prica,ona se ne ponavlja...
I dok nam se pogledi srecu rado bi jedno drugom priznali sta zelimo ali samo pustamo da tisina govori za nas.
I slatko i gorko,opijajuce svakako...Kao cist,nerastvoren extrat nekog **** uspomene mi klize kroz telo i celu me omamljuju.Vec pijana od njegovog prisustva sedim tu preko puta njega i uzivam u trenutku ukradene i negde iskopane proslosti.Znam da ce taj trenutak da se zavrsi da cemo morati da se vratimo ljudima kojima sada pripadamo i zato uzivam u svemu,u svakom pogledu,uzdahu,osmehu...Ponovo pustam da me tako omamljenu vodi kroz nase uspomene i on bira bas one meni najdraze.Jos uvek se seca svega,svakog dana i sata...jos uvek misli na mene kada ga neki zalutali trenutak podseti na moj deciji osmeh i strast sa kojom sam mu se svaki put bacala u zagrljaj.
I ako znam da je nasa prica ostala bez kraja isto tako znam da ga nece nikada ni dobiti.On je samo magla,iluzija moje maste koja zivi od onih najdrazih i najlepsih uspomena,zelja i potreba da ponovo budem srecna.
I dok se rastajemo oboje znamo da jos uvek nesto osecamo i da to nikada necemo priznati jedno drugom.Mi jednostavno nemamo hrabrosti...Ostajemo da cekamo jos jedan savrsen kisni dan u kome cemo pomoci jedno drugom da se seti koliko smo se voleli...
Na neke stvari ne racunas,samo te pogode i jednostavno moras da se prilagodis.Sa nekim stvarima zivis ali im se nikada ne prilagodis i nikada ih ne zaboravis...Kao senke te prate i negde iz polusvesti te vrebaju i stalno,stalno te podsecaju...
I ponovo cu poreci i nikada to naglas ni sama sebi necu priznati ali moje oci govore za sebe i dok pokusavam jos jednom da udahnem njegov miris obrazi mi se rumene i oboje znamo na sta u tom trenutku mislimo.Nase male,prljave tajne...nasi slatki prozivljeni snovi...mi i ono sto smo nekada bili...
Jedan zivot od hiljadu drugih.Jedna prica od hiljadu drugih.Nase uspomene u hljadu drugih.Jedna ljubav koja se desila bas nama a mogla je hiljadama drugih...
super blog, mnogo mi se svidja! 
