Transcendentno i Dostojevski - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

oziman

Transcendentno i Dostojevski

Oceni ovaj blog
Podela na pojavu i stvar po sebi jeste najznacajnija podela u filozofiji i najvece dostignuce ljudskog misljenja uopste. Ono sto su istocnjaci oduvek imali u intuiciji, zapadni covek dobio je u poslednjih nekoliko vekova uz postepen razvoj idealisticke filozofije, koja je na kraju dosla do definitivne podele na pojavu i stvar po sebi.
U cemu se sastoji ta podela?
Ono sa cime ljudsko saznanje ima posla, jeste pojava, opazajni svet, slike naspram subjekta. Taj opazajni svet slika koji vecina ljudi zove "realnost" sustinski je vezan sa subjekat i van njega on ne ostaje onakav kakvim ga opazamo vec njegova egzistencija tada postaje transcendentna ( nedostupna ljudskom saznanju). Znaci realan svet izvan svesti , nije vise SVET ZA NAS..... skup objekata ispred nas, vec svet za sebe STVAR PO SEBI.
Ovo je najvaznije znanje u filozofiji zasnovano na najcvrscim mogucim temeljima istinitosti. Njega sam vec obradio u svom prvom blogu ovde i ponovo upucujem na njega.
Korelativnost subjekta i objekta.
http://forum.krstarica.com/blog.php?b=4886

Kada neko to jasno shvati moze reci da se u njemu rodio filozofski razbor. On tada zna da objekti kakve ih opaza, nisu takvi PO SEBI i da odgovor na pitanje koje se namece .. Sta su objekti po sebi kada ih ne opazamo , ostaje transcendentan.
Medjutim filozofija nije stala pred time. Osim opazanja objekata spoljnjeg sveta imamo i nesto sasvim drugacije od toga, a ipak prisutno kao nasa nadjublja sustina, sama osnova naseg bica i naseg zivota a to je VOLJA. Ali i unutrasnje opazanje volje daleko je od stvari po sebi, iako nas ono moze bar delimicno pribliziti istoj.
Misticna iskustva kao i stanja izmenjene svesti mogu nas istoj pribliziti za korak dalje.
Princip u svemu ovome je jasan . Ono sto nas razdvaja od prave sustine nas samih, i sustine svega oko nas, jesu forme intelekta a to su prostor i vreme. Mozak je objektivisana slika intelekta i u svakom slucaju u kome mozak dozivi neku perturbaciju , poremecaj svojih funkcija , sustina izvan pojave promalja se na videlo. To se desava prilikom dugotrajnih postova asketa, prilikom raznih šokova , trauma ili prilikom uzimanja opojnih supstanci. Sve to utice na mozak i cim on dozivi neki prekid ili veci poremecaj svoje funkcije STVAR PO SEBI se promalja na videlo a VEO MAJE se privremeno tanji.
Svako ko to dozivi svoja iskustva nece moci pretociti u reci. Misticizam je frustirani pokusaj da se tako nesto , sto je izvan saznanja i izvan intelektualnih formi, ....uzljebi upravo u te forme.
Na taj nacin mozemo dobiti samo metafore, alegorije i simbole necega sto je izvan svakog opisa.
Ali sasvim je druga stvar kada neko dozivi tako nesto, a taj neko je jedan od najvecih knjizevnika ovoga sveta...
Tada opis postaje bozanstven:
I ja osetih kako se nebo spusti na zemlju i proguta me. Boga sam osetio kao jednu uzvišenu duboku istinu i osećao sam kako me on prožima. Da, postoji bog, uzviknuh ja. Šta se posle toga desilo, ja ne znam. Vi i ne slutite kako božansko osećanje milja obuzima epileptičara jednu sekundu pre napada. Ja ne znam da li je ovo milje trajalo sekundama ili satima, ali verujte mi da ne bih želeo sve radosti sveta za ovo... Da, isplati se dati čitav Život za jedan takav trenutak... U ovim minutima bila mi je jasna duboka, čudovišno lepa reč: doći će jednom doba kad vreme neće više postojati.

Ima sekundi kad vi iznenada osetite večnu harmoniju, koja ispunjava čitavo biće: To je kao kad čovek iznenada oseti u sebi celu prirodu i kaže — da, to je istina... to nije samo ljubav, to je više nego ljubav. Užasno je kako su ta osećanja tako jasna, a radost tako ogromna... U ovih 5 sekundi ja preživljujem čitav jedan život, čemu celokupni razvitak, kad je cilj već postignut.
Dostojevski
Dostojevski je bio epilepticar i poznato je da prilikom iste nastaje "kratki spoj" u mozgu. Upravo situacija koju smo opisali.. ali ono sto je interesantno u svemu tome nije taj "kratak spoj" vec trenutak pre njega, koji se u medicini zove "halo efekat" a u kome veo Maje izgleda da spada na nacin zatisja pred buru.
Ovo o cemu Dostojevski govori nije opazajan svet. Ovde nema formi prostora, vremena, kauzaliteta na koje je ljudski intelekt navikao da se oslanja. Ovo je dodir necega sasvim drugacijeg. Toliko drugacijeg da ono ne moze dobiti nikakve atribute , cak ni atribute postoji ili ne postoji . Zen cutanje je najbolji opis...ali kao sto vidimo postoji jedan mnogo bolji opis a to je upravo ovaj Dostojevskog.

Da li ikada razmisljate o transcendentnom.... o luci ka kojoj plovi nas brod zivota.
Mi smo mornari u brodu i plovimo prema luci... smrti.... a ona je nista drugo do transcendentno (izvan mogucnosti poimanja)
Da li je Dostojevski u pravu kada kaze da bi menjao ceo zivot za jedan trenutak TOGA ma sta to bilo?
I mozda je bauk smrti koga se toliko plasimo samo bauk neznanja, a da je Sokratova mirnoca pred istom zapravo radost koja prerasta u blazenstvo koje se ne moze ni naslutiti na ovom svetu ....toliko blazenstvo, da ceo zivot za koga se grcevito drzimo, ne vredi jednog njegovog trenutka ?

Pošalji "Transcendentno i Dostojevski" na Facebook Pošalji "Transcendentno i Dostojevski" na Google Pošalji "Transcendentno i Dostojevski" na My Yahoo! Pošalji "Transcendentno i Dostojevski" na Live Pošalji "Transcendentno i Dostojevski" na MySpace Pošalji "Transcendentno i Dostojevski" na Twitter Pošalji "Transcendentno i Dostojevski" na Digg Pošalji "Transcendentno i Dostojevski" na del.icio.us

Ažurirano 24.04.2014. u 10:14, autor: oziman

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari

  1. lanavi (avatar)
    Mozda je neopisivi dozivljaj TOGA, neimenovanog a znacajnijeg po intenzitetu i prozimanju od ljubavi, upravo srazmeran njegovoj kratkoci. TO uzima dah, remeti poimanje, mesa pojmove u njegovom tumacenju, gubi na intenzitetu samim pokusajem da se objasni...i nestaje strasnom brzinom kako mu se ne bismo previse prepustili gubeci time stvarni deo sebe (nas). Minut TOGA je dublje i znacajnije od silnih godina koje odzvanjaju svojom prazninom...i jos neuslovljeno Voljom! Na postavljeno pitanje cu reci da - razmisljam o "luci" ali bljesak srece pripadanja i radosti pristajanja camca bacanog po talasima, ne osecam u mislima iako je Volja ne odbija. Ako je TO tamo, na cilju, onda se ne treba bojati a ako nije ionako je svejedno. Ja bih da TO nekako zasigurno osetim pre bleska, nestrpljiva sam u cekanju . Rado bih da imam Sokratovu mudrost, ali mi treperenje nemirne Volje ne dopusta pomirenost sa smislom samo TOG trenutka. Tebi?
  2. oziman (avatar)
    "To"...transcendentno. ma sta takva nepojmljiva vrsta egzistencnije bila i znacila, jeste luka ka kojoj plovimo...neizbezno. a filozofija je tu da nas na to pripremi i da nam makar delimicno unapred ukloni veo Maje koji zaklanja nasu pravu sustinu. Dostojevski je svojim genijem nesto opisao. To kada citamo zvuci velicanstveno ali opet se mozemo pitati poput Sopenhauera. "Koje su to fatalnosti sa one strane svakog moguceg iskustva a koje su ucinile da se volja po sebi objektivise na ovakav jadan nacin, kao svet u kome vlada patnja i smrt ". Dakle ma sta to bilo, to je nasa najunutrasnjija sustina i sto pre skinemo veo Maje sa ociju i sjednimo se sa njom.. tim bolje. I da, mogu reci da sam nestrpiljiv i radoznao na neki nacin (ko nije) ali osecam da taj susret zahteva pripremu koja se sastoji u sticanju znanja a kroz koju mislim da su malo ljudi na ovom svetu prosli kako treba.
  3. oziman (avatar)
    Objektivacija intelekta ili "hteti saznati" tj, mozak ..sa svojom funkcijom ili formama opaaznja, prostor i vreme ono je sto nam zaklanja pogled od toga.
    On tu funkciju vrsi dok smo zivi. U najdubljem snu mozak radi.... veze iluziju MAJE. Dok zmo zivi taj "vez" ne mozemo ukloniti tako da pitanje sta je transcnednentno ne mozemo dostici nikakvim meditacijama i slicno.. vec samo ovakvim perturbacijama funkcija intelekta ,bar delimicno, sto se eto desavalo Dostojevskom...a pravi susret sa ultimativnom realnoscu izvan pojave ceka nas posle pristajanja u luku.

    " Nećeš moći videti lica moga, jer ne može čovek mene videti i ostati živ""
    Iz Bibilje.
  4. lanavi (avatar)
    "....osecam da taj susret zahteva pripremu koja se sastoji u sticanju znanja a kroz koju mislim da su malo ljudi na ovom svetu prosli kako treba"

    Da li bi pripremljenost i posedovanje "znanja" prepreku saznavanja lakse preskocilo? Ja bih tu pripremljenost pre povezala sa ubijanjem straha na ovoj strani, koji muci i ledi svaku pomisao na hladnocu nepoznatog s kojim se svako suocava u "svoje" vreme.
    Nadfunkcionalna pismenost Dostojevskog, njegova vanredna moc opazanja, preslikavanje najtananijih osecanja i ponasanja, ali i okolnost fizioloskog hendikepa kakva je epilepsija, gurnuli su ga na ivicu spoznaje neceg sto "normalni" i ne znaju da postoji. Da li bi trebalo pristati ne eksperiment, kada bi bilo moguce, koji bi obicno bice suocilo sa onim sto vecina smatra iluzijom?
  5. oziman (avatar)
    Na jednoj temi dobio sam pitanje "Da li se secam necega sto je bilo pre mog rodjenja?" kao odgvor na pitanje transcedentnog koje doticni ocito nije razumeo. Tamo sam mu pojasnio sta je transcendentno a to pre svega spada u ovu temu:

    Sta je bilo PRE?

    Pojmovi pre i posle izvedeni su iz prostora iz pojave i ne vaze za stvar po sebi. Ono sto zoves "vreme" zapravo je prostor kako je dokazao Bergson. Pravo vreme je nesto sasvim drugacije a sto se ne opaza niti moze meriti nit sto ima pre i posle.
    Tako da ako postavis pitanje "Sta je bilo pre pojave?" postavljas besmisleno pitanje i pokazujes da nisi razumeo pojam "transcendentno"(izvan mogucnosti saznanja). Kada kazem "transcendentno" to je nesto poput znaka STOP na ulici. Znaci da svako razmisljanje staje. Dosli smo do granica mogucnosti ljudskog saznavanja. NEMA VISE PITANJA pred time .To je NEPOZNATO X. koje ukida i pre i posle, i bilo kakav prostor ... kao da si udario u zid. Eto to je transcendentno.
    Pred tim "X" sa svojim epruvetama i retortama nemas sta da trazis. Ali zato postoji filozofija koja je to X naravno ne otkrila defitnivno, ali u mnogome naslutila sta bi to moglo biti.