Sokratova smrt - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

oziman

Sokratova smrt

Oceni ovaj blog
Poslednji Sokratovi casovi u kojima je on pokazao celom covecanstvu kako filozof treba razmisljati o smrtnosti.
Posto je osudjen na smrt pod optuzbom da je kvario omladinu Atine i poricao moc bogovima, Sokrat je morao da saceka povratak ladje, koja bi oznacila kraj delske svetkovine u Atini. a za cijeg trajanja niko nije smeo biti pogubljen. Cekajuci povratak ladje, i svoju smrt, uz uplakane ucenike oko sebe, izneo je znanje o tome sta je smrt i zasto se filozof istoj raduje, umesto da drhti od nje.
Sta je Sokrat rekao i koja je znanja izneo, svi znaju, i svi ih mogu naci u Platonovom dijalogu Fedon, ali ja cu izdvojiti par njegovih zakljucaka uz osvrt na znanja novijih filozofa.

SMENA SUPROTNOSTI
Suprotnosti se smenjuju. Jedna suprotnost nastaje iz druge. Ono sto je visoko, sledovalo je iz niskog, nisko iz visokog . Isto tako iz zivota sleduje smrt a iz smrti sledi zivot.
Kada se ovo posmatra povrsno i na objektivan nacin , kako sam ga ja posmatrao kada sam se prvi put susreo sa Platonovim Fedonom, i ne ostavlja neko osecanje istintosti, niti utehe pred smrtnoscu, ali ako ga posmatramo na neposredniji nacin, ono je veoma istinito. Podelu koju mozemo da naslutimo u sebi, a koja vazi i u transcedentnoj oblasti stvari po sebi na nasem saznannju neshvatljiv nacin, jeste podela na otpustenost i zategnutost volje, nuznost i slobodu. Objektivno se ta podela ocituje u opstoj entropiji u univerzumu, gde sve tezi iz stanja maksimalne uredjenosti ka stanju maksimale neuredjenosti ili toplotnoj smrti. Postavlja se pitanje odakle onda uredjenost?
Ako ovo pitanje entropije prenesemo na sopstvenu svest i telo, videcemo da je telo ono koje je podlozno entropiji koja ga vuce ka smrti, a da je svest, zivot , Elan vital onaj koji ga vuce ka radu suprotnom entropiji. Tako da iz ovoga mozemo naslutiti transcendentna desavanja u nama .
Udah, izdah....napregnutost i otpustenost, suprotno sleduje iz suprotnog.




UCENJE JE SECANJE
Ovo su mocne Sokratove misli pogotovu ako znamo da su izrecene 2000 godina pre Bergsona, ali se i one zasnivaju na cinjenici da je opazajna slika koju stvaramo u svesti, pozno delo duha, da su pojmovi koje zatim apstrahujemo iz tih opazajnih slika , jos poznije delo duha, a da su izvor opazajnih slika i pojmova izvucenih iz njih, IDEJE ili nesto sto je izvan prostora i vremena i samim tim izvan nastajanja i nestajanja ... sto znaci da je postojalo uvek na nacin nama nepojmljive transcendentne egzistencije.. integralno.. u svojoj celini.
Tako da ako ovo imamo na umu, shvaticemo sta znaci misao da je svako opazanje ustvari secanje, jer smo integralnu celinu svega oduvek imali.. to je nasa sustina unutar nas. Izvorise svega opazajnog i msiljenog a sto zovemo "Stvarnost".

TELO JE PREPREKA DUSI
Ono sto opazamo kao realnost sveta predstavlja skup opazaja, slika ispred nas. Celokupna stvarnost slika, menja se poput figura kaleidoskopa pri najmanjem pokretu tela, ocrtavajuci tako plan buduce akcije tela. Taj svet sastavljen iz oseta boje, mirisa, ukusa, dodira uredjen na nacin poredjanosti u prostoru jeste plan, šema buduce akcije tela. To je osnova sa koje covek crpi svoja saznanja, to je osnova njegovih pojmova. Takvo znanje proisteklo iz tela i njegovih potreba, daleko je od suštinskog znanja kome tezi filozof.
Opazajne slike nastaju i nestaju a ono sto je u njihovoj osnovi ili stvar po sebi, jeste prava realnost nezavisna od tela .
Tako da kada nestane tela resavamo se PLANA , šeme koju smo do tada zvali realnost, a susrecemo se sa transcendentnom suštinom stvari po sebi. Ultimativnom stvarnošcu izvan pojave. Susrecemo se sa svojom pravom prirodom, a svemu tome je TELO, sa njegovom cunoscu i opazanjem, jedina prepreka. Tako da se Sokrat pita kako neko ko je celog zivota odvracao paznju od tela i usmeravao je na duh, na spoznanje vecnih ideja, moze da se zalosti ako u smrti konacno odbaci to telo kao nesto sto je kocilo duh i stvaralo iluziju , Maju ispred ociju.

JEDINSTVO DUSE
Stara je podela u filozofiji na supstanciju i formu. Supstancija je postojana a oblici stalno nastaju i nestaju. Sokrat se pita gde spada u tome telo a gde dusa ?
Odgovor je jasan. Telo je nesto sto se stalno menja tokom celog zivota . Telo koje smo imali u detinjstvu nije isto ono koje imamo danas, takodje njegov oblik menja se svakog trenutka , nastaje i nestaje. Medjutim prostim osvrtom na svoju svest naci cemo nesto sto ostaje postojano, a sto se provlaci kroz sve promene oblika , kroz detinjstvo, zrelost i starost a to je osecaj JA , sopstvena svest ,intuicija nedeljivog trajanja. To je nesto postojano i nedeljivo.
Mozemo onda zakljuciti da je dusa bliza onom nepromenjivom i prostom znaci supstanciji ili trajanju, pre nego onom promenjivom ili telu.

I čim to reče, primače pehar ustima pa sasvim lako i prijatno ispi otrov. I većina od nas mogla je prilično da se uzdržava od plača, ali kad ga videsmo kako pije i kako je ispio, ne mogasmo se više savlađivati, nego i meni samome, mada sam se otimao, suze potokom potekoše, tako da sam lice pokrio i stao sebe oplakivati; ne njega, nego svoju sudbinu što moram da gubim takva prijatelja! A Kriton je već pre mene bio ustao, jer nije mogao da zaustavlja suze. A Apolodor je već i pre neprestano suze ronio, a sada baš udari u ridanje i stade plakati i žalostiti se, tako da je sve prisutne dirnuo u srce, osim samoga Sokrata.
A ovaj će reći: Šta to radite, čudnovati ljudi? Ja sam žene baš zato i uklonio odavde da ne greše tako, jer sam čuo da treba umirati u pobožnoj tišini. Zato ćutite i budite hrabri!
Posle tih reči, mi se postidesmo i prestadosmo plakati. A on prošeta malo, pa kad primeti da mu noge otežavaju leže na leđa, kao što mu je čovek savetovao. I u isti mah onaj što mu je pružio otrov stane ga pitati i na mahove ogledati mu stopala i udove; zatim mu stopalo čvrsto stisne i zapita ga da li oseća, a on odgovori da ne oseća. I zatim opet učini to isto i sa golenicama; i pritiskujući tako po telu pokazivaše nam kako se ohlađuje i da će preminuti. Već mu je trbuh bio gotovo ohladneo, i on se otkrije, jer je bio zastro glavu, i reče poslednje reci: „Kritone, Asklepiju dugujemo petla prinesite tu žrtvu, nemojte zaboraviti!"
„Prinećemo" reče Kriton, „nego gledaj imaš li što drugo još da nam kazes?
Na to pitanje Sokrat više ne odgovori, nego se za trenutak stane trzati, a onaj ga čovek otkrije: oči su mu bile ukočene. Kad Kriton to vide, zatvori mu usta i zaklopi oči.
Fedon završava svoje pripovedanje.
- Tako nam se, Ehekrate, predstavio naš prijatelj; to je bio svršetak čoveka koji je, kao što mi smemo tvrditi, od svih savremenika koje smo mi upoznali, bio najbolji, i uopšte najumniji i najpravedniji.
Platon Fedon
Ovaj dogadjaj Sokratove smrti predstavlja definitivnu pobedu razuma nad voljom. Skoro bozanska mirnoca i razum, pred najvecom promenom u necijem zivotu, a to je prelaz iz stanja zivota u stanje smrti, a koja je nastala iz spoznaje sustine sveta i zivota.
Zapitajte se da li i vi poznajete sustinu sveta na nacin Sokrata i da li biste bili spremni da, potpomognuti tom spoznajom, smrti pogledate u oci na njegov nacin ?
Dok to ne budemo spremni , a filozofija je jedina priprema i ono sto osposobljava za to, tesko nama pred "ravni Bardoa".

Pošalji "Sokratova smrt" na Facebook Pošalji "Sokratova smrt" na Google Pošalji "Sokratova smrt" na My Yahoo! Pošalji "Sokratova smrt" na Live Pošalji "Sokratova smrt" na MySpace Pošalji "Sokratova smrt" na Twitter Pošalji "Sokratova smrt" na Digg Pošalji "Sokratova smrt" na del.icio.us

Ažurirano 24.04.2014. u 10:13, autor: oziman

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari

  1. lanavi (avatar)
    "...prostim osvrtom na svoju svest naci cemo nesto sto ostaje postojano, a sto se provlaci kroz sve promene oblika , kroz detinjstvo, zrelost i starost a to je osecaj JA , sopstvena svest ,intuicija nedeljivog trajanja. To je nesto postojano i nedeljivo.
    Mozemo onda zakljuciti da je dusa bliza onom nepromenjivom i prostom znaci supstanciji ili trajanju, pre nego onom promenjivom ili telu. "

    Sa ovim se ne bih u potpunosti slozila, polazeci od hipoteze da je Ja-sustinski neodvojivo od fizickog i dobijeno rodjenjem, najpre nepojmljivo usled psiholoske nezrelosti a potom i pod uticajem okruzenja, uoblicava, prilagodjava, menja, prihvata, odbacuje, balansira u skladu sa istim tim okruzenjem koje postavlja i zamke, i ocekivanja, i granice. Nije ni postojano jer je obojeno emocijom...osim ako ga ne podvedemo pod karakter koji se takodje ne moze smatrati zacrtanim i konacnim. Dusu bih podvela pod nepromenljivu ukoliko bih je izjednacila sa kolektivnom, onom koja stremi opstajanju i vecnosti, potrebi da stvari usavrsava i stvari ne prekida na pola puta.
    Sta sa umornim dusama koje i ne moraju da budu u oklopu propadajuceg tela? Da li je to samo njihov posrtaj, zastoj ili uvertira u nesavrsenost koju je nemoguce doseci (za jednog zivota)?


    "Skoro bozanska mirnoca i razum, pred najvecom promenom u necijem zivotu, a to je prelaz iz stanja zivota u stanje smrti, a koja je nastala iz spoznaje sustine sveta i zivota.
    Zapitajte se da li i vi poznajete sustinu sveta na nacin Sokrata i da li biste bili spremni da, potpomognuti tom spoznajom, smrti pogledate u oci na njegov nacin ?"

    Ipak, scenariji smrti nisu podjednaki, svesnost podvlacenja crta na kraju zivota nisu svacija privilegija. Sokrat je imao dovoljno godina da ne bi zalio za bilo cim, dovoljno mudrosti da ne ocajava, dovoljno hrabrosti da ne pokaze svoj strah (ne znam zasto mislim da je to osecanje ipak prisutno bezobzira na saznanje o izvesnosti), dovoljno "znanja" da ne veruje u konacnost, dovoljno sebe da bi ubedio druge u nepotrebnost suza i ocajanja za odlazecim. Mozda je on ipak bio vise od coveka a mozda tek covek razuma...ono sto je tesko pronaci poput dijamanta, zakopanog u najmracnijim i najdubljim slojevima...ono cijim nalazenjem postajes bogat i naspram drugih predmet zavisti.
  2. oziman (avatar)
    Lanavi
    Sa ovim se ne bih u potpunosti slozila, polazeci od hipoteze da je Ja-sustinski neodvojivo od fizickog i dobijeno rodjenjem, najpre nepojmljivo usled psiholoske nezrelosti a potom i pod uticajem okruzenja, uoblicava,
    Razumem sta hoces da kazes i u pravu si sa te pozicije sa koje stvar posmatras. Medjutim JA o kome govorim nije to JA koje opisujes a koje je sastavljeno iz emocija, opazaja, osecaja, misljenja, saznanja na kraju krajeva. I to JA koje opisujes tacno je da se neprestano menja, ali u svakoj promeni ima nesto sto ostaje postojano ..ono sto promenu dozivljava.
    Stanja , oblici , jesu ono sto se menja a supstancija je ono sto ostaje postojano. To ostajanje postojanim je izvan mogucnsoti naseg saznanja... jer sve sto saznajemo mora imati oblik pa cak i emocije, osecanja , osecaji moraju imati svoje granice... pocetak i kraj nastupa u svesti . One su mnogo "maglovitije" tacno ali su takodje opazaji i to opazaji unutrasnjeg cula.
    A ono sto je osnova svega ..supstanciju mozemo samo naslutiti. To je izvan mogucnosti saznanja. Pogledaj blog "Ko sam ja" i videces razliku. Do toga JA koje ostaje postojano nije lako doci. Saznanjem ....nikako. Intucijom je vec druga stvar.