..vreme....

Dah
kada bagremov cvet
padne na zemlju sprzenu
suncem najmilijim,
seta..na pescani prah
do pola prazan pescani sat
pomisao da strah
koji se siri
da svaki dan proleti
tako lako
ne mogu da se smirim
Kako da samo jedan dan
dozivim da prirodu opravdam
zasto taj zivot
odlazeci u nepovrat
ne uspori te lati pad.

 

[Say it right]

..........i ja se pitam, a zivot je tako lep....

 

[votan]

I vise od toga..zivot je....
pozdrav!

 

[Neponovljiva Gracija]

Treba uzivati i u tom padanju lati...bez obzira na njegovu kratkotrajnost ipak traje i neponovljiv je...