Jednost i mnozina vs. Trajanje - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

oziman

Jednost i mnozina vs. Trajanje

Oceni ovaj blog
Mnozina je moguca jedino u prostoru a to je mnozina tacaka poredjanih jedna do druge.
Jedinstvo je takodje moguce samo u prostoru a to je jedinstvo matematicke tacke.

1)JEDINSTVO
Tacka je deo prostora i samo prostora. Jedino ona moze dobiti atribut "JEDNOST" jer ona nema dimenzije koje bismo mogli deliti a opet je ono iz cega je prostor sacinjen. Znaci jednost je moguca samo u prostoru.

TACKA
Тачка нема величину, правац, смер, нити било коју другу особину сем положаја. На почетку I књиге[1] Еуклидових Елемената стоје следеће дефиниције:
Дефиниција 1
Тачка је оно што нема делова.
Дефиниција 3
Крајеви линије су тачке.
У тражењу примата линије и тачке, Еуклид наводи да је тачка основна, а линија је оно што садржи тачке, док Аристотел радије узима линију за основу, а тачка је оно што је на крајевима линије.
2)MNOZINA
Linija je moguca samo u prostoru i ona predstavlja skup tacaka poredjanih jedna do druge.
LINIJA
Definicija
Linija je dužina bez širine
Definicija 2
Krajevi linije su tačke
Definicija 3
Prava linija je ona, koja za tačke na njoj podjednako leži
Ovo je svima poznato ali ovo znanje jeste osnova jednog mnogo veceg znanja koje se odnosi na samu sustinu sveta i zivota.
Osim prostora u kome egzistira jednost tacke i mnozina tacaka imamo i trajanje, vreme, kretanje.
Medjutim trajanje nije prostor. Trajanje nije skup tacaka jukstapozicioniranih jedna do druge u prostoru. Ako imamo na umu cinjenicu da je mnozina i jednost moguca samo u prostoru, onda ce nam biti jasno zasto trajanje ne moze dobiti te atribute a i pored toga sto trajanje ne mozemo opaziti kao nesto u prostoru ono je ipak veoma realno jer se i mi sami, i ceo svet oko nas menja.... krece se... pliva u trajanju.
Upravo sam pomenuo "trajanje" ali kao sto videsmo trajanje nije niti jednost niti mnostvo, niti je ono u prostoru. Pa na sta sam onda mislio kada sam to pisao ?
Mislio sam na ono sto je itakako realno u nama i sto svako spoznaje kao svoju najunutarnjiju sustinu... ali kada pokusa da tu sustinu koju zove "trajanje" prevede u reci.. nece uspeti.

Ovih nekoliko prostih misli mogu razjasniti mnoge stvari u filozofiji a koje se ticu podele na pojavu i stvar po sebi, prostor i trajanje, principium individuationis i volju.
Takodje iz ovoga se namece zakljucak da ako intuicija trajanja po Bergsonu ili Volja po Sopenhaueru nisu niti mnozina ni jednost onda za njih ne vaze ni smene uzroka ni posledice, jer ono sto nema delova ne moze imati ni ono sto prethodi kao uzrok ni deo koji nastupa kao posledica.
Ovim smo dodirnuli inteligibilnu slobodu.

Da zakljucim:
Trajanje nije niti mnozina niti jednost, a kao takvo, iako ga ne mozemo spoznati opazanjem , ipak cemo ga naci u sebi kao realnost duha i osnovu sveta.

ps. Ovaj blog je usko spojen sa blogom o Kvalitativnoj mnozini i blogom o Volji.

Kvalitativna mnozina
http://forum.krstarica.com/blog.php?b=5997

VOLJA-Otkrovenje jednog cuda
http://forum.krstarica.com/blog.php?b=5073

Pošalji "Jednost i mnozina vs. Trajanje" na Facebook Pošalji "Jednost i mnozina vs. Trajanje" na Google Pošalji "Jednost i mnozina vs. Trajanje" na My Yahoo! Pošalji "Jednost i mnozina vs. Trajanje" na Live Pošalji "Jednost i mnozina vs. Trajanje" na MySpace Pošalji "Jednost i mnozina vs. Trajanje" na Twitter Pošalji "Jednost i mnozina vs. Trajanje" na Digg Pošalji "Jednost i mnozina vs. Trajanje" na del.icio.us

Ažurirano 27.04.2009. u 11:38, autor: oziman

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari

  1. oziman (avatar)
    И mnostvo i jednost odnose se jedino na prostor.
    Mnostvo se odnosi na mnozinu objekata poredjanih jedan do drugog.
    Једност се односи на исте те објекте стопљене у један објекат.

    А једност о коме се у идеализму говори, то је само у метафори, као ознака нечега што није просторно и самим тим нити је једно нити је мноштво.

    Iz onoga što smo rekli sledi da je volja slobodna od svakog mnoštva, premda su njene pojave u vremenu i prostoru bezbrojne. Sama volja je jedna, ali ne na način jednog objekta čije se jedinstvo saznaje samo u odnosu na moguće mnoštvo, niti na način kao što jedan jeste pojam koji se dobija isključivo apstrakcijom iz mnoštva; volja je jedna kao ono što leži izvan vremena i prostora, izvan načela individuacije, to jest, izvan mogućnosti mnoštva.

    Шопенхауер