О кодним странама, тастарурама и писмености - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

Duh Sekire

О кодним странама, тастарурама и писмености

Oceni ovaj blog
Најбоља мотивација за размишљање на неку тему је када ти се чини да греши, макар делимично, неко за кога сматраш да иначе има коректне ставове. Они други могу бити занимљиви само за изучавање стереотипа.
Тако, наишао сам на коментаре како писањем ћирилицом на Интернету се ништа не постиже, а може да прави проблеме, напорно је, малтене „смара“... Међутим, то није дошло од људи који су иначе патолошки мрзитељи свега што није западно, атеистички и псеудо-урбано (имао сам дискусију о томе на ОНОМ блогу са извесним Вајсхауптом). На једном форуму је аргумент са почетка пасуса потегао лик који иначе није „продемократски“ опредељен, чак их поприлично добро за***ава (он је рекао једном чедисти „ За тебе је вероватно Serbia Land of Darkness... какав добар назив death metal албума“). Каже он - какав патриотизам показује тиме што куца ћирилицом на латиничној тастатури. Има и Фејсбук група за одбрану права на латиницу, које наводно Устав спречава (што иначе није тачно, о томе могу дискутовати ако неко хоће). Аутори те групе су навели да не желе никога (или ништа) да вређају. Па да им верујемо. Иначе, мој школски друг је тамо био активан, и писао нешто слично ономе што сам навео. Ћирилица му прави проблеме.

У наставку ћу се бави релативно мало патриотизмом, а више неким техничким аспектима, чиме бих демистификовао проблем куцања ћирилицом. Прво, треба раздвојити тастатуру и кодну страну. Најједноставније речено тастатура је хардвер, кодна страна је софтвер. И немају неку обавезујућу везу. На тастатури је једноставно означено које слово или знак би дала нека типка, под претпоставком да је инсталирана и у том тренутку се користи таква кодна страна. Ако се ова два поклапају куцање је лакше, ако је кодна страна другачија, онда корисник рачунара мора да памти, или можда означи шта-је-где.
Што се тиче значаја ћирилице, само неколико података. Каже се да је и латиница српско писмо. То баш и није тачно, мада се не може тврдити ни да је погрешно. У ствари је латиница писмо српско-хрватског језика, који више не постоји. Књижевним договором је требало да Срби пишу (и) латиницом, а Хрвати (и) ћирилицом. У Хрватској је транспарент на ћирилици сада кажњиво дело, што су искусили неки Словенци на фудбалској утакмици. Да ли тако нешто предлажем овде, само обрнуто? Ни најмање... У сваком случају, ко нам је крив кад смо увели језик са именом два народа, што је можда једини случај у историји. Ја не знам за чечено-ингушетски или чешко-словачки језик...
Друго, сви православни народи пишу ћирилицом, осим Румуна који су пре мање од два века променили писмо. А румунски спада у романске језике, што би доста тога могло објаснити. Наравно да не мислим да сваки Србин који пише латиницом има одређене ставове, али ипак сам на интернет форумима дошао до неких корелација. Сви знамо какве поделе постоје. Па рецимо 2/3 оних који пишу латиницом имају прозападне ставове. Међутим 95% оних који пишу ћирилицом нису љубитељи Васколиког Запада. Сад да ли је то битно...

А сад пређимо на кључну тезу – ону по којој је писање ћирилицом некакав проблем. Технички гледано може бити, ако имате енглеску тастатуру. Но, пре него што наставим изнећу једну занимљивост. Нисам сигуран, али тако сам чуо – распоред слова и није направљен да би се брже куцало. Au contraire, чувени QWERTY распоред (по тој теорији) је направљен да нам отежа. Наиме, код механичких машина за куцање (сећа ли се неко тога?) дешавало се да се удараљке закаче и заглаве, ако би неко исувише брзо куцао.
Дакле, ако имате енглеску тастатуру (рекосмо хардвер), а желите куцати ћирилицом са српском кодном страном (рекосмо софтвер) то ће вам причињавати известан проблем. Међутим, скоро исти проблем ћете имати ако желите куцати „српском“ латиницом, дакле правилно! То је једноставно чињеница. Тамо где желите писати слова „са квачицама“, дакле š,đ,č,ć,ž имаћете знаке интерпункције, знаци интерпункције су вам на другом месту. То треба једноставно запамтити, или можда залепити на типке. И то је највећи проблем. Ја сам тако закључио, а ко мисли другачије нека каже. Ту је и инверзија Z и Y.
Постоје мали додатни проблеми ако желимо писати ћирилицом. Иста слова која означавају различите гласове могу бити проблем. Рецимо В. Постоји још мало измена – Њ је W Љ је Q. то више прави проблема конверторима, па неки сајтови испадају смешни, са чувеним њњњ... А шта тек да кажу Руси чији је кодни распоред тотално, али сасвим другачији!? Па ништа, они стварно морају ставити налепнице на типке, ако им је тастатура енглеска. Или налепнице са енглеским распоредом ако хоће да пишу стране речи на „својој“ тастатури.
И то је све! Наравно, може се рећи да представља проблем писати и латиницу „са квачицама“. Могу се писати „ћелава слова“, али то није писмено. Да ли то значи да је обавезно мучити се око квачица? Не значи. Понекад за пар реченица погрешити и није страшно. Али ако се стварно потрудимо око текста, треба ли се бар мало помучити да буде писмено написан?! А има оних који ће писати ch, sh или још „јачи“ tj и zh (глупост 1). А шта тек рећи за оне који пишу w уместо v, или oo уместо u (глупост 2). То је тек посебна тема, на Вукајлији се доста писало о томе.
Да ли је осуђујем оне који пишу латиницом?! Не! Мада сам ипак навео оно у вези идентитета или патриотизма. Да ли сматрам неписменим оне који пишу „ћелавим словима“?! Не ни то. И сам некад пишем „ћелавом“ латиницом, посебно краће поруке. Међутим, нешто је занимљиво код „модерних“ који пишу латиницом, па још „ћелавим словима“, и истичу како је тако брже. Узгред, неки примењују и глупости 1 или 2. Да ли сте чули „аргумент“ да је латиница „бржа“?! Како уопште писмо може бити брже?!?
Свеједно, ти „модерни“ и „бржи“, кад су расположени за расправу, ће рећи како је тако ефикасније, како језик (и писмо) само служи за преношење информација, неки су чак били на предавањима где се о томе разговарало. Тако гледано, доста им је вокабулар од двеста или петсто речи, шта ће им фонд од неколико хиљада!? Само има ту један проблем – исти другима замерају неписменост. Они ће радо говорити како је цео народ неписмен или полуписмен, или за то оптуживати њихове неистомишљенике „радикале“. Онда им добро дођу неке правописне грешке, рецимо ако неко убацује фамозно Ј где не треба, отуд ваљда оно „patriJote“. Или примери са srbovanje.com. Дакле, можете ви „указивати на проблеме“, али онда прво гледајте да их сами код себе елиминишете! А сад будите добри англосаксонци и игноришите део реченице пре „али“. Прво почистите своје (лично своје) двориште, како волите рећи. Извадите балван из свога ока, па гледајте трун у оку другог!

Pošalji "О кодним странама, тастарурама и писмености" na Facebook Pošalji "О кодним странама, тастарурама и писмености" na Google Pošalji "О кодним странама, тастарурама и писмености" na My Yahoo! Pošalji "О кодним странама, тастарурама и писмености" na Live Pošalji "О кодним странама, тастарурама и писмености" na MySpace Pošalji "О кодним странама, тастарурама и писмености" na Twitter Pošalji "О кодним странама, тастарурама и писмености" na Digg Pošalji "О кодним странама, тастарурама и писмености" na del.icio.us

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari

  1. dakica (avatar)
    Мене само занима тај конвертор који када латинични спис пресловљава у ћирилицу од слова W сачињава слово Њ?

    Моја маленкост на такав конвертор до сада није наишла.

    Похваљујем скретање пажње на проблем куцања слова В које код неискусних и приучених куцача ћирилице често бива Б. То је врло занимљива ствар, поготово када се слово Б замени словом В. То говори о томе да су људи распамећени до бесвести.
    Ažurirano 01.05.2009. u 20:36, autor: dakica