I am the law 4(nastavak) - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

ceda012

I am the law 4(nastavak)

Oceni ovaj blog
121. (122)
Da nije vlastan vlastelin ni mali ni veliki, ni bilo ko, zadržati ili sprečiti svoje ljude ili druge trgovce da ne idu na trgove careve. Neka svak ide slobodno.
122. (123) O TRGOVCIMA
Ako li koji vlastelin zadrži trgovca, da plati 300 perpera. Ako li carinik zadrži, da plati 300 perpera.
123.
O trgovima: Što su kuda Sasi posekli gore do ovoga sabora, tu zemlju da imaju. Ako su kome vlastelinu bez prava uzeli zemlju, da se sude s njima vlastela po zakonu Svetoga kralja. A od sada unapred Sas da ne seče; a što seče, to da ne obrađuje, niti ljude da naseljava, samo da stoji pusto, da raste gora. Niko da ne zabrani Sasu gore; koliko je potrebno trgu, toliko da seče.
124. (125) O ZAKONU GRADOVIMA
Gradovima da ne bude priselice. Nego kad dođe Župljanin, da ide gostioničaru, bio mali ili veliki; da mu preda konja i prtljag sav da ga gostioničar sačuva u celosti. I kada pođe onaj gost, da mu gostioničar preda sve što od njega bude primio. Ako li mu bude što propalo, sve da mu plati.
126. (127) O GRADSKOJ ZEMLJI
Gradska zemlja što je oko grada, što se na njoj opljačka ili ukrade, da sve to plati okolina.
127. (128) O ZIDANJU GRADA
Za grada zidanje: gde se grad sruši, ili kula, da ga oprave građani toga grada.
128. (129) O POMOĆI CARU
Gospodin car kad ima da ženi sina ili da krsti i bude mu potrebno graditi dvor i kuće, da svako pomogne, mali i veliki.
129. (130) O VLASTI VOJVODA
Na vojsci, na svakoj, vojvode da imaju vlasti koliko i car. Što reknu, da se sluša. Ako li ih neko u čemu ne posluša, da je osuda ista kao i onima koji cara ne bi poslušali. I u sudskim stvarima na vojsci, malim i velikim, da im sude vojvode, a drugi niko.
130. (131) O CRKVI
Crkvu ko sruši na vojsci, da se ubije i obesi.
131. (132) O SVAĐI
Na vojsci svađe da ne bude. Ako li se posvađaju dvojica, da se biju, a niko drugi od vojnika da im ne pomogne. Ako li ko poteče i pomogne u tuči, oni da se biju.
132. (133) O PLENU
Ko kupi što iz tuđe zemlje od plena, što bude zaplenjeno po carevoj zemlji, da je vlastan kupiti od toga plena kao da je u tuđoj zemlji. Ako li ga ko optuži, govoreći: To je moje, da ga opravda porota po zakonu, jer je kupio u tuđoj zemlji, a nije mu ni lopov, ni posrednik, ni saučesnik. Tako da ga ima kao svoje.
133. (134) O POKLISARU
Poklisar što ide iz tuđe zemlje k caru ili od Gospodina cara k svome gospodinu, gde dođe u bilo čije selo da mu se čini čast, da mu je svega dovoljno; ali da obeduje ili večera, pa neka ide dalje u druga sela.
134. (135) O BAŠTINI
I što zapisuje car baštinu, kome zapiše selo neka je logotetu 30 perpera za hrisovul; a kome župu, od svakog sela 30 perpera, a dijaku za pisanje 6 perpera.
135. O VOJSCI
Vojska koja ide po zemlji carevoj gde padne u kome selu, druga što za njom ide da ne padne u istom selu.
LETA 6862, INDIKT 7
136.
Pismo Carstva mi da se posluša gde dođe, bilo Gospođi carici, ili kralju, ili vlasteli velikoj i maloj, i svakome čoveku. Niko da se ne ogluši o ono što piše pismo Carstva mi. Ako li bude takvog pisma što ga taj ne može izvršiti ili nema da da onoga časa, da ide opet s pismom k Carstvu mi, da izvesti Carstvo mi.
137. (138) O HRISOVULIMA
Hrisovuli Carstva mi što su izdati gradovima Carstva mi: što im piše da im nije vlastan osporiti ni Gospodin car niti ko drugi. Da su hrisovuli tvrdi.
138. (139) O LAĐI
Ako se nađe u čijem hrisovulu reč lažno prepisana i nađu se reči izmenjene i kazivanje izmenjeno na nešto drugačije nego što je naredilo Carstvo mi, da se ti hrisovuli razderu, a onaj da više nema baštine.
139.
Meropsima u zemlji Carstva mi da nije vlastan gospodar učiniti protiv zakona ništa; samo što je Carstvo mi zapisalo u Zakoniku to da mu rabota i daje. Ako li mu učini što nezakonito, naređuje Carstvo mi da je vlastan svaki meropah parničiti se sa svojim gospodarom, ili sa Carstvom mi, ili sa Gospođom caricom, ili sa crkvom, ili s vlastelom Carstva mi, i bilo s kim; da niko ne bude vlastan zadržati ga od suda Carstva mi, nego da mu sudije sude po pravdi. I ako meropah dobije parnicu protiv gospodara, da ujemči sudija Carstva mi kako da gospodar plati merophu sve u roku, i potom da nije vlastan taj gospodar učiniti zlo merophu.
140. (141) O PRIMANJU ČOVEKA
Naređuje Carstvo mi: Niko ničijega čoveka da ne prima, ni Carstvo mi, ni Gospođa carica, ni crkva, ni vlastelin, niti bilo koji drugi čovek, da ne primi ničijega čoveka bez pisma Carstva mi. Da se kazni, ma ko to bio, kao i izdajnik.
141. (142) O TRGU
Takođe i trgovi, i kneževi, i po gradovima, čijega čoveka prime, na isti način da se kazne i ovoga izdadu.
142. (143) O VLASTELIČIĆIMA
Vlastelin i vlasteličići kojima je Carstvo mi dalo zemlju i gradove: ako se ko od njih nađe da je oplenio sela i ljude zatro mimo zakona Carstva mi što je Carstvo mi uzakonilo na saboru, da mu se uzme posed i što bude satro da plati sve od svoga i da se kazni kao prebeglica.
143. (144) O RAZBOJNIKU
I ako se nađe razbojnik da je prošao kroz oblast krajišnika, i opleni gde bilo, i opet se vrati s plenom, da plati krajišnik sedmostruko.
144. (145) O BEGUNCU
Ako li se nađe vlastelin ili vlasteličić kao begunac, i bilo ko drugi Carstva mi, te ustanu okolna sela i župa da pljačkaju njegovu kuću i njegovu stoku što bude ostavio, oni koji to učine da se kazne kao i izdajnici Carstva mi.
145. (146) O RAZVODNIKU I LOPOVU
Naređuje Carstvo mi: Po svim zemljama, i po gradovima, i po župama, i po krajištima, razbojnika i lopova da ne bude ni u čijem području. I na ovaj način da se prekrati krađa i razbojništvo: u kome se selu nađe lopov ili razbojnik, to selo da se raspe, a razbojnik da se obesi strmoglavce, a lopov da se oslepi, a gospodar sela toga da se dovede svezan k Carstvu mi da plati sve što je učinio razbojnik i lopov od početka, i opet da se kazni kao lopov i razbojnik.
146. (147) O UPRAVITELJIMA
Takođe kneževi, i premićuri, i upravitelji, i predstojnici, i čelnici koji se nađu da selima i katunima upravljaju, ti svi da se kazne načinom gore opisanim.
147. (148) O UPRAVITELJIMA
Ako li su upravitelji izvestili gospodara, da se ta gospoda kazne kao razbojnik i lopov.
148. (149) O SUDIJAMA
Sudije koje Carstvo mi postavi po zemlji da sude, ako pišu za bilo što, za razbojnika i lopova, ili za bilo kakvu odluku sudsku, pa crkva, ili vlastelin, ili bilo koji čovek u zemlji Carstva mi ne posluša pismo sudija Carstva mi, ti svi da se osude kao i neposlušnici Carstva mi.
149. (151) O RAZBOJNIKU I LOPOVU
Na ovaj način da se kazni razbojnik i lopov obličeni - a obličenje je ako se štogod neposredno uhvati u njih; ili ako se uhvate u razbojništvu, ili u krađi; ili ih preda župi, ili selima, ili gospodarima, ili vlastelinu koji je nad njim, kako je gore napisano, ti razbojnici i lopovi da se ne pomiluju, da se oslepe i obese.
150. (152) O LOPOVU
I ako se potera sudom razbojnika i lopova, a ne bude obličenja, da mi je opravdanje železo što je odredilo Carstvo mi; da ga uzmu na vratima crkvenim iz ognja i da ga postave na svetu trpezu.

Pošalji "I am the law 4(nastavak)" na Facebook Pošalji "I am the law 4(nastavak)" na Google Pošalji "I am the law 4(nastavak)" na My Yahoo! Pošalji "I am the law 4(nastavak)" na Live Pošalji "I am the law 4(nastavak)" na MySpace Pošalji "I am the law 4(nastavak)" na Twitter Pošalji "I am the law 4(nastavak)" na Digg Pošalji "I am the law 4(nastavak)" na del.icio.us

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari