Temelj morala - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

oziman

Temelj morala

Oceni ovaj blog
Vecna borba dobra i zla , andjela i demona jeste objektivizacija metafizickog transcendentnog desavanja u samoj osnovi sveta ili u transcendentnoj volji. Ako toj borbi andjela i demona zelimo da se priblizimo, koliko je to ljudima moguce, moramo se okrenuti od senki na zidu pecine i poci ka izvoru sveg desavanja, ka imanentnoj oblasti sopstvene svesti gde cemo naci unutrasnju borbu izmedju sopstvenih antimoralnih pobuda (egoizma i zlobe) stavljenih na suprot moralnim tendencijama.

Pitanje sta su te moralne tendencije i sta je izvor morala uopste, oduvek je predmet filozofije. Vecina kada naidje na to pitanje, seti se Kanta i njegove etike , njegove Kritike prakticnog uma i Metafizike morala tj. cuvenog Kategorickog imperativa.
Medjutim, pravi odgovor na pitanje sta je moral, nije dao Kant vec Sopenhauer (koji je uzgred i oborio Kantov kategoricki imperativ kao pogresno ucenje zasnovano na protivurecnosti)
Pa sta je onda temeljni izvor moralnosti ?
Odgovor je .... SAZALJENJE !

SAZALJENJE
To je nesto veoma zivo u nama i svako ga nalazi u sebi. To nije neka fantazmagorija , apstrakcija ili nesto iskrslo iz nicega. To nije ni kategoricki imperativ ili nesto sto se poziva na neke maksime koje moramo slediti itd.itd .. vec je to nesto sasvim realno, neposredna cinjenica svesti.
Ono sto u sebi nalazimo kao "Sazaljenje" jeste dakle izvor sveukupne moralnosti koja se suprostavlja "knezovima tame": egoizmu i zlobi.
Iz njega izviru dve "reke":
1) vrlina pravicnosti
2) vrlina covekoljublja

PRAVICNOST
Svako zivo bice pokretano je egoizmom i da bi njegove zelje (usmerene na sopstvenu dobrobit) bile ispunjene, cesto zahtevaju da dobrobit drugog zivog bica bude narusena. Tada se odjednom javlja osecaj sazaljenja poput nekog policajaca koji kaze STOP. Kao kordon postavljen ispred drugoga stitetici ga od rusilackog naleta naseg egoizma.

COVEKOLJUBLJE
Pored pravicnosti postoji jos jedna moralna pobuda koju mnogi filozofi nisu ni primecivali a to je covekuljublje.
Pravicnost se sastoji u nedelatnosti. Dovoljno je da zaustavimo nalet svog nadiruceg egoizma kako bi izbegli TUDJU patnju i bol koji bi bio izazvan njime. Covekoljublje se za razliku od pravicnosti ne sastoji u nedelatnosti.. u suzdrzavanju, vec u akciji kojom ne samo sto ogranicavamo svoj egoizam, vec i pokusavamo da dobrobot drugog zivog bica uvecamo tako sto cemo delovati ili sto cemo mu dati svoj rad, svoja dobra, pa cak i svoj zivot a da pri tome ne obracamo paznju na sopstvenu korist.

Da zakljucimo da postoje samo tri osnovne pobude volje.
1) Egoizam -koji hoce sopstvenu dobrobit.
2) Zloba - koja hoce tudje zlo
3) Sazaljenje - koje hoce tudje dobro

Svaka ljudska radnja mora biti pokretana nekima od ove tri pobude volje. Najcesce se susrecemo sa egoizmom i zlobom kao pokretacima ljudske aktivnosti , delovanje iz moralnih pobuda je najredje ali itekekao postoji.
Da bi neko delo bilo moralno mora zadovoljiti ove uslove:
Od radnje ne sme da se očekuje kakav bilo daleki uspeh za sebe, bilo na ovome ili na drugom svetu,
ili ako se pri tome ima u vidu vlastita čast, ugled među ljudima, visoko poštovanje s bilo čije strane, simpatija posmatrača i tome slično;

ništa manje ni ako tom radnjom namerava da se održi neka maksima od koje se, ukoliko je svi slede, očekuje neka prednost za sebe samoga, makar to bila i maksima pravičnosti, stanja opšteg pomaganja itd;

to isto važi i ako je neko smatrao probitacnim da poslusa zapovest koja dolazi od neke doduse nepoznate, ali ipak očigledno nadmoćnije sile, buduci da na to onda ne moze da pokrene nista drugo do strah od stetnih posledica neposlušnosti, čak i kad se to misli samo uopšteno i neodređeno;

kao i ako neko kroz neku radnju ili propuštanje radnje nastoji da potvrdi svoje vlastito visoko mišljenje o sebi, svojoj vrednosti i dostojanstvu, bilo to jasno ili ne, koje bi inače morao da napusti i da time povredi svoju nadmenost;

i konačno, ako neko, prema volfovskim principima, hoće da tako radi na vlastitom usavršavanju.

Ukratko, neka kao poslednji pokretač (Beweggrund) neke radnje neko postavlja šta god hoće, uvek će se utvrditi da je najposle, na bilo kakvom obilaznom putu, vlastito dobro i zlo istinska pobuda, dakle, da je radnja egoistička, prema tome bez moralne vrednosti.
Sopenhauer iz Dva osnovna problema etike
Znaci SAZALJENJE je izvor moralnosti koji izvire iz unutrasnjosti naseg unutrasnjeg bica deleci se na ove dve reke. To je receno u teoriji ali najbolja potvrda istinitosti recenog, jeste neposredno iskustvo
Predpostavimo da se nadjete u situaciji da mozete da zadovoljite impulse svoje volje tako sto cete, da bi ih ostvarili, morati nekom coveku naneti veliku patnju i bol. U isto vreme znate da zbog toga vi licno necete trpeti nikakve posledice ..Da li biste nastavili sa svojim delovanjem ili bi se javio odjednom osecaj sazaljenja koji bi sa nadirucim egozimom ukrstio koplja ?
Da li biste posle toga kada bi vas neko pitao: "Zasto ste odustali od svoje namere ?" rekli ovo: " Odustao sam jer sam mislio da se maksima moga postupka u tome slucaju ne bi mogla usvojiti tako da izrice opstevazece pravilo za sva moguca umna bica". ?

Ili biste rekli: Osetio sam sazaljenje prema coveku koji bi zbog mene trpeo patnju?

Ovo je najbolji primer nadmocnosti Sopenhaurovog ucenja o moralu u odnosu na Kantovu konstrukciju koja se zove "Kategoricki imperativ".

Kada smo ovo razjasnili neka se svako stavi u gore opisanu situaciju i prisustvovace realnom sukobu andjela i demona olicenog u borbi suprotnih tendencija sopstvene volje. To je nesto nama najblize a opet samo bledi odraz necega mnogo sustinskijeg. Odraz borbe transcendentne volje i jasni prikaz njene unutrasnje protivurecnosti.

Pošalji "Temelj morala" na Facebook Pošalji "Temelj morala" na Google Pošalji "Temelj morala" na My Yahoo! Pošalji "Temelj morala" na Live Pošalji "Temelj morala" na MySpace Pošalji "Temelj morala" na Twitter Pošalji "Temelj morala" na Digg Pošalji "Temelj morala" na del.icio.us

Ažurirano 23.09.2016. u 09:02, autor: oziman

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari

  1. oziman (avatar)
    Citam u novinama ovu vest:
    U Teheranu uhapšeno 80 mladih zbog nemorala
    Pripadnici iranske policije uhapsili su 80 mladića i devojaka zbog nemoralnog ponašanja na jednom nelegalnom koncertu u Teheranu, gde je zaplenjena i izvesna količina alkoholnih pića, izjavio je danas glavni tužilac u Teheranu Abas Džafari Dolatabadi.
    http://www.blic.rs/Vesti/Svet/188388...-zbog-nemorala
    Njihov "nemoral" sastoji se u tome sto su slusali rep muziku i sto devojke mozda nisu imale pokrivene ruke od laktova nadole. Za nesto slobodnije i da ne pomislimo.
    Eto sta se desava kada nije u filozofiji i u ljudskom misljenju uopste, jasno istaknuto sta je moral , nego je on ono sto je rekao neko na vlasti. Neko sujeverje, neka ljudska izmisljotina smesti se u sferu pojma "moral" i pri tome ljudi ne misle da oni tu slede zapravo komplekse i tupost nekih bezveznjaka koji su nekada bili na vlasti i nametnuli pravila koja se navikom pretvorila u ono sto zovemo "tabu", vec ljudi misle da slede "moral"... kako je to uzviseno.

    Kao sto sam napisao na pocetku teme, pitanje morala duboko zalazi u metafiziku, i pravi moral nema mnogo veze sa onim sto drustvo trpa u njega. Kada bismo odstranili sve ono sto su u njega smestili VIP autoriteti na vlasti, ostace samo sazaljenje. Jedini temelj morala zasnovan ne na nekim pravilima, vec na metafizici. Izvor istog je metafizicko jedno. A tkz."drustveni moral" jesu uglavnom samo zamaskirana pravila vladalaca kojima oni narod drze na uzdi silom. Nema u tome u vecini nikakvog morala.
    Ažurirano 08.05.2010. u 11:42, autor: oziman
  2. oziman (avatar)
    Шта ћемо пронаћи испитујући свој дух?

    Пронаћи ћемо нешто од овога:

    На једној страни моралност:
    http://forum.krstarica.com/showthrea...la-Sažaljenje

    На другој страни антиморалне побуде:
    http://forum.krstarica.com/entry.php...moralne-pobude


    Од сразмере једних и других можемо проценити какво нам је "свадбено одело". Проценити колико смо близу или далеко од спасења од овога света.

    [IMG]http://3.*****************/-rcTinYzmlHI/Tzx8jwVsWEI/AAAAAAAABHw/ixDKL_xTMSs/s640/angels_kcmv.jpg[/IMG]
  3. *pustinjakinja (avatar)
    Sve je to ok...manje-vise....ali tu rijec nesto nikako ne volim..." sazaljenje " ...
  4. oziman (avatar)
    Citat Original postavio *pustinjakinja
    Sve je to ok...manje-vise....ali tu rijec nesto nikako ne volim..." sazaljenje " ...
    Управо је сажаљење у питању а не саосећање. Ово друго заправо извире из егоизма и нема много везе са моралом.

    Писао сам о томе раније као одговор на ово:
    Citat Original postavio Andreavk Pogledaj poruku
    ...saosecanje je vrlina a ne sazaljenje...dovoljno je da zamislimo sebe na necijem mestu pa da umesto netolerancije osetimo ljubav i razumevanje...saosecanje pomaze da shvatimo da i sami imamo nedostatke, da nismo savrseni i da pravimo greske
    Ne.. Vec upravo sazaljenje. Saosecanje nije odgovarajuca rec za to. Saosecanje podrazumeva prostu psioholosku projekciju svog sopstvenog ega na osobu koja pati ili uziva ili sta god. Pri tome je onaj ko saoseca i dalje egoista koji toliko voli samog sebe da zamislja sebe na mestu onog ko pati i tako on ne zali njega vec posredno samog sebe. To je daleko od morala. To je obicna projekcija.

    Ne govorimo o tome. Osecanje sazaljenja ne potice iz ega onog ko sazaljeva, vec se ego pri tome gubi, principium individuationis prestaje sa svojom funkcijom a covek se stapa sa metafizickom sustinom izvan pojave. Moral je na samoj granici metafizike. Ono odakle on izivire nije ovaj svet vec transcendencija, a sazaljenje je objektivacija toga. Ono se ne moze racionalno objasniti. Ono se javlja u svesti noseci sa sobom svu numinoznost sveta iz kojeg potice.
    Ali vi jednostavno ne mozete da svarite tu rec "sazaljenje".
    Kada to cujete onda je i osudjujete , jer se time atakuje na neciju sujetu . Jer ko je on da nekog sazaljeva ? Tim sazaljevanjem on istog vredja. Jel tako?
    Obican ego, obicna projekcija.... daleko je to od morala.
    Egoista projektuje svoj ego na drugoga i onda sazaljeva samog sebe. I to zovete moral?
  5. *pustinjakinja (avatar)
    Sve je to tacno, rekoh vec, manje-vise, ne poricem ja to nikako.No...i dalje ne volim tu rijec, Iz mnogo, vjerovatno subjektivnih razloga. Ne smatram sebe egoistom, a i ne gadjam se moralnim normama, obican sam smrtnik.Naprosto, ta rijec mi ne ide ruku pod ruku sa cistim osjecanjima. Nemam volje da objasnjavam sto, eto, to je samo moj stav ka toj rijeci. Ne zamjerite mi.
  6. oziman (avatar)
    Citat Original postavio OzB!? Pogledaj poruku
    Mislim da bi trebalo da mediji vise pisu vesti o ovakvim ljudima a ne o starletama i "estradnim umetnicama"...

    Јел? Купио корњаче из продавнице па их пушта назад у море. Сав задригао од мржње, жељан освете према људима који се хране њиховим месом.

    Онда ови што везују кравату или узму да смире дете на часу које галами, или ови што дају своје старе ципеле.

    То није моралност.

    Права моралност подразумева деловање које апстрахује сопствени егоизам.
    Ово су услови које неко дело чине моралним:

    Od radnje ne sme da se očekuje kakav bilo daleki uspeh za sebe, bilo na ovome ili na drugom svetu,
    ili ako se pri tome ima u vidu vlastita čast, ugled među ljudima, visoko poštovanje s bilo čije strane, simpatija posmatrača i tome slično;

    ništa manje ni ako tom radnjom namerava da se održi neka maksima od koje se, ukoliko je svi slede, očekuje neka prednost za sebe samoga, makar to bila i maksima pravičnosti, stanja opšteg pomaganja itd;

    to isto važi i ako je neko smatrao probitacnim da poslusa zapovest koja dolazi od neke doduse nepoznate, ali ipak očigledno nadmoćnije sile, buduci da na to onda ne moze da pokrene nista drugo do strah od stetnih posledica neposlušnosti, čak i kad se to misli samo uopšteno i neodređeno;

    kao i ako neko kroz neku radnju ili propuštanje radnje nastoji da potvrdi svoje vlastito visoko mišljenje o sebi, svojoj vrednosti i dostojanstvu, bilo to jasno ili ne, koje bi inače morao da napusti i da time povredi svoju nadmenost;

    i konačno, ako neko, prema volfovskim principima, hoće da tako radi na vlastitom usavršavanju.

    Ukratko, neka kao poslednji pokretač (Beweggrund) neke radnje neko postavlja šta god hoće, uvek će se utvrditi da je najposle, na bilo kakvom obilaznom putu, vlastito dobro i zlo istinska pobuda, dakle, da je radnja egoistička, prema tome bez moralne vrednosti.

    Sopenhauer
    Из овога можемо видети колико су таква дела "општераширена" у свету.

    Оно што покреће праву моралност има метафизичке темеље и у непосредном искуству очитује се као сажаљење.

    Једино сажаљење може учинити да неко превазиђе сопствени егоизам, узме од себе и да другоме. Никакви морални закони и категорички императиви. Или религијска лицемерја.

    Међутим, такве ситуације где би се испољила права моралнoст су и веома ретке. А те безвезарије које се свакодневно дешавају и које тако зовете јесу обичне играрије егоиста. Један егоиста помаже другом и то зове "моралност".