I am the law - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

ceda012

I am the law

Oceni ovaj blog
Zakonik Cara Stefana Dušana

Pisan leta gospodnjeg 6857, indikta 2, na praznik Vaznesenja Gospodnjeg. Meseca maja, 21 dana.
Zakonik ponovo u originalu rukopisan leta gospodnjeg 7509, meseca aprila, 18 dana, nakon 652 godine.
Zakonik rukopisao rab božiji Slavka Pajića Svetozar, u Novom Sadu.
• Prevod Prizrenskog prepisa
(van zagrade realna numeracija a u zagradi pisareva PRZ)
• Prevod Dušanove povelje o zakonodavnom radu
(sačuvane u Rakovačkom rukopisu)
... Stoga i ja, unuk i sin njihov, i izdanak dobroga korena njihova, svetih bogoispovednih roditelja i praroditelja mojih, narečen rab Hristov Stefan, u Hrista Boga blagoverni car svim Srbima i Grcima i stranama bugarskim i celom Disu, Pomorju, Frugiji i Arvanitima, milošću i pomoću božjom samodržavni car, svu ću, dakle, istinu izreći, života mojega delo.
Od mladosti svoje ovo sve nisam ranije imao u vlasti mojoj, nego sam prebivao u velikoj ljubavi roditelja mojega, bogoprosvetljenoga kralja Uroša Trećeg, samodržca sve zemlje srpske i pomorske. I tako sam vladao s roditeljem mojim u zemlji otačastva našega živeći tiho i pobožno i mirno, i nijedan se susedni car i vladar ne drznu protiv nas, već štaviše pobožno i radosno veseljasmo, u svemu slaveći Boga.
I pozavide zlomrski đavo našem dobrom življenju, i zloćom podiže protiv nas 7 careva, godine 6838, meseca juna 19. dan, to jest; i cara grčkog Mihaila, i brata njegova Belaura, i Aleksandra, cara Bugara, i Basarabu Ivanka, tasta cara Aleksandra, i kraj njih nastanjene crne Tatare, i Gospodstvo Jaško i ostalu s njim gospodu. Svi ovi dođoše protiv nas, hoteći po bezumlju svojemu da nas prožderu kao nešto slatko, i da zemlju otačastva našeg razdele među sobom, i da je u robovanje njima predaju. Ali ne htede milosrđe božje da zamisli njihove tako ispuni. I kada svi ovi dođoše u zemlju našu, mesto koje se zove Velbužd, do 80 tisuća, mnoga zla ućiniše toj krajini. I kada čusmo da uđoše u zemlju našu sa velikom jarošću, sabrasmo vojnike zemlje otačastva našeg, koje sam za bitku spremio ja do 15 tisuća, i od sveg srca podigosmo k nebu ruke naše, svemogućem Bogu. I dođosmo uz pomoć Hristovu i molitvama svetih otaca naših, meseca jula 27. dan u subotu u 6. čas. I tako napadosmo na njih i milošću božjom sve porazismo pobedom velikom, i na divljenje svima okolnim carevima i gospodi. I Mihailu caru bugarskom mačem glavu njegovu skidoh, kome je i do sada grob njegov u zemlji našoj. I mnoga imanja gospodara tih uzeh. Zemlju našu ispunismo - jer kao što se Izrailjcima dadoše sva dobra egipatska, kad beše satrta potpuno vojska faraonova, i kola njihova i konji - i mi uz pomoć božju učinismo nad njima veliku pobedu. I vratismo se s radošću u zemlju našu, u svemu Boga slaveći i blagodarno živeći.
Ali, o, zloga i nepopravljivog oružja nečastivoga! Dobri i tihi život naš ne beše mu po volji, nego, posejavši kao iskonski zlonačelnik i nenavisnik dobra, đavo otide te razveja lukave reči svoje nečastive među ljude otačastva našeg. Roditelja mojega navedoše u brigu zbog mene, i tako ga navadiše protiv mene da nikako i ne bude imena mog ni života. Kao što negda mrski đavo razbesni braću, sinove Jakovljeve, protiv prekrasnog Josifa, brata njihovog, te ga htedoše prodati u tuđinu da ne bi bio naslednik zemlje oca svojega, ali Josifa ne ostavi tako božja blagodat, niti ga umori kao što mišljahu ; tako se i meni, rabu svom, njegova neizreciva mudrost smilostivi od tolikih nenavisti, pa me još ukrepi i moćna me načini, i postavi me za gospodara i vladara sve zemlje otačastva mojega.
I carevah 16 godina, i potom većom čašću desnicom višnjeg Svedržitelja ukrepljen bih. Kao što i prekrasnog Josifa celomudrijem ukrepi i učini ga carem mnogih naroda i svega nasleđa faraonova i svega Egipta, na isti način svojom milošću i mene uzvede od kraljevstva na pravoslavno carstvo. I sve mi dade u ruke kao i velikome Konstantinu caru, zemlje i sve krajeve i pomorja i velike gradove carstva grčkoga, kao što i ranije rekosmo.
I Bogom darovanim vencem carskim venčan bih na carstvo godine 6854. meseca aprila 14. dan, na veliki i mnogosvetli i radosni praznik Vaskrsenja Hristova, blagoslovljen rukom preosvećenog patrijarha Joanikija i svih arhijereja sabora srpskoga; isto tako blagoslovom i rukom preosvćenog patrijarha bugarskog kir Simeona i svih arhijereja sabora bugarskog; i molitvama i blagoslovom svečasnog sabora Svete gore Atona, prote i svih igumana, i svih staraca sabora svetogorskog; i još od arhijereja prestola grčkog i svega sabora, koji saizvoliše da se ja zacarim.Ovo je sve bilo ne mojom voljom ni nekom silom, nego po božjoj volji i njihovim blagoslovom postaviše cara u svekoliku pravoslavnu veru, koji će Trojicu jednosuštastvenu slaviti, va veki amin.
Stoga i ja - sveistinski rab vladike mojega Hrista, Bogom venčani i blagoverni car Stefan, carski skiptar sa verom držeći u rukama, i sa sveljubljenim sinom Carstva mi, kraljem Urošem, i bogodarovanom caricom Jelenom - poiskah neke dobrodetelji i sveistinske pravoslavne vere da zakone postavim. Kao što i dolikuje imati i usvojiti po svetoj i svesabornoj apostolskoj crkvi Gospoda Boga i Spasa našega Isusa Hrista, po zemljama i gradovima; da se ne umnoži u oblasti Carstva našega neka zloba i zlo stremljenje i opaka nenavist, već naprotiv da poživimo u svakoj tihosti i spokojnom življenju, i u pravoslavnoj veri da živimo, sa svim ljudima Carstva našega, malim i velikim , i dobijemo carstvo nebesko u onome budućem veku, amin.
Prevod Prizrenskog prepisa
Leta 6857, Indikta 2, na praznik Vaznesenja Gospodnjeg, meseca maja 21. dan.
Ovaj Zakonik postavljamo od pravoslavnoga sabora našeg, s preosvećenim patrijarhom, kir Joanikijem, i svima arhijerejima i crkovnicima malima i velikima, i sa mnom, blagovernim carem Stefanom, i svom vlastelom Carstva mi, malom i velikom.
Ovim zakonima bi sastav:
1. (Glava 1) O HRIŠĆANSTVU
Najpre za hrišćanstvo. Ovim načinom da se očisti hrišćanstvo.
2. (Glava 2) O ŽENIDBI
Vlastela i ostali ljudi da se ne žene bez blagoslova svog arhijereja, ili da ih blagoslove oni koje su arhijereji izabrali za duhovnike.
3. (3) O SVADBI
I nijedna svadba da se ne učini bez venčanja. Ako li se učini bez blagoslova i pitanja crkve, takvi da se razluče.
4. (4) O DUHOVNOM ZAKONU
I za duhovne stvari, svaki čovek da se povinuje i da bude poslušan svome arhijereju. Ako li se ko nađe da je sagrešio crkvi, ili da je prestupio bilo šta od ovoga Zakonika, namerno ili nehotično, da se povinuje i pokori crkvi. Ako li ne posluša, i ukloni se od crkve, i ako ne ushtedne da izvrši naređenja crkve, da se tada odluči od crkve.
5. (5) O PROKLINJANJU HRIŠĆANA
I svetitelji da ne proklinju hrišćane za sagrešenje duhovno; da pošalje dvaput i triput, ka onome da ga obliči. I ako ne posluša i ne ushtedne da se ispravi po zapovesti duhovnoj, da se potom odluči.
6. (6) O JERESI LATINSKOJ
I za jeres latinsku: Hrišćani koje su obratili u azimstvo da se vrate opet u hrišćanstvo. Ako li se ko nađe da nije poslušao i nije se vratio u hrišćanstvo, da se kazni kako piše u Zakoniku svetih otaca.
7. (7) O JERESI LATINSKOJ
I da se postavi Crkva velika protopope po svim trgovima, da vrate hrišćane iz jeresi latinske, koji su se obratili u veru latinsku, i da im dadu zapovest duhovnu te da se svaki vrati u hrišćanstvo.
8. (8) O LATINSKOM POPU
I pop latinski ako se nađe da je obratio hrišćanina u veru latinsku, da se kazni po Zakonu svetih otaca.
9. (9) O POLUVERCU
I ako se nađe poluverac oženjen hrišćankom, da se krsti u hrišćanstvo ako ushtedne. Ako li se ne krsti, da mu se oduzmu žena i deca, i da im da deo od kuće, a on da se izagna.
10. (10) O JERETIKU
I koji se jeretik nađe da živi među hrišćanina, da se žeže po obrazu i da se progna, a ko bi ga krio, i taj da se žeže.
11. (11) O SVETITELJIMA DUHOVNIM
I Svetitelji da postave duhovnike po svim inorijama, po gradovima i po selima. I ti duhovnici da su, i da ih sluša svako po zakonu crkvenom. A oni duhovnici koji nisu postavljeni od duhovnika, da se izagnaju, da ih crkva kazni po zakonu.
12. (12) O DUHOVNOJ STVARI
I u duhovnoj stvari kozmici da ne sude. A ko se od kozmika nađe da je sudio u crkvenoj stvari, da plati 300 perpera. Samo crkva da sudi.
13. (13) O SUDU NAD MITROPOLITIMA
I mitropoliti, episkopi, igumani, mitom da se ne postavljaju. I ko se od sada nađe da je postavio mitom mitropolita, ili episkopa, ili igumana, da je proklet, i onaj koji ga je postavio.
14. (14) O POSTAVLJENJU IGUMANA
Igumani da se ne postavljaju bez učešća crkve.
Za igumane po manastirima da se postavljaju dobri ljudi, koji će podizati crkvu, dom božiji.
15. (15) O ŽIVLJENJU KINOVIJSKOM
Igumani da žive u kinovijama po zakonu, dogovarajući se sa starcima.
16. (16) O ŽIVLJENJU MONAŠKOM
I na tisuću kuća da se hrani u manastirima 50 kaluđera.
17. (17) O POSTRIGU MONAŠKOM
I kaluđeri i kaluđerice koji se postrigu pa žive u svojim kućama, da se izagnaju i da žive po manastirima.
18. (18) O MONAŠKOM POSTRIGU
I kaluđeri topici iz metohije one crkve u kojoj su se postrigli, da ne žive u toj crkvi nego da idu u druge manastire i da im se daje hrana.
19. (19) O ZBACIVANJU RASE
I kaluđer koji zbaci rasu da se drži u tamnici dok se ne obrati opet u poslušnost, i da se kazni.
20. (20) O GROBOVIMA
I ljudi koje s vradžbinom vade iz groba te ih sažižu, selo koje to učini da plati vraždu, a ako bi pop na to došao da mu se oduzme popovstvo.

Nastaviće se...

Pošalji "I am the law" na Facebook Pošalji "I am the law" na Google Pošalji "I am the law" na My Yahoo! Pošalji "I am the law" na Live Pošalji "I am the law" na MySpace Pošalji "I am the law" na Twitter Pošalji "I am the law" na Digg Pošalji "I am the law" na del.icio.us

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari