Estetska kontemplacija - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

oziman

Estetska kontemplacija

Oceni ovaj blog
Covek u svom opazanju i razmisljanju ima posla jedino sa svojom individualnom voljom.
Volja je ta koja je u osnovi saznanja, i koja koristi svoj organ (mozak) kao sto koristi i ostale organe poput kandzi i ocnjaka, za napad i odbranu. Svaki organ u telu ima svoju svrhu koja se svodi na ispunjenje osnovnih impulsa individulane volje, a to je samodrzanje individue, kao i produzenje vrste. U iste svrhe individualna volja koristi intelekt, i to na nacin "prethodnice izvidjaca" . Intelekt je poput ribara sa mrezom, koja predstavlja prostor i vreme (apriorne forme opazanja razuma), i pomocu te "mreže" on deli nedeljivu celovitu stvarnost u izdeljenu šemu, plan buduce akcije tela.
Iz ovoga mozemo videti kako funkcionise kontemplacija kada je ona u sluzbi individualne volje.
Gde je svesti, tu je i prepreke i afektirani organizam koji pokusava da prepreku, bilo koje vrste, ukloni.
Ali postoji jedan veliki izuzetak u svemu tome kada osoba saznaje, ali to saznanje nije vise u sluzbi individualne volje, vec je dovoljno samo sebi. To je saznanje koje ne pokrece individualna volja. To je estetska kontemplacija.

Prilikom takve kontemplacije subjekt, koji je do tada "crtao" šeme i planove svoje mreze (poput onog ribara), sada nema potrebu za tim, a ipak se prepusta saznanju. ALI STA onda saznaje takav "Cist subjekt saznanja?" Odgovor je da on saznaje ideje (u Platonovom smislu) a taj dogadjaj je daleko od saznanja na koja smo navikli. Obzirom da ideja jos nije usla u principium individuationis(prostor i uzrocnost) samim tim to nikako ne moze biti šema buduce akcije. To je nesto svojevrsno. Osecanje identiteta subjekta i objekta. To je nista drugo do "Kvalitativna mnozina".

Sta je Kvalitativna mnozina ?
Postoje dve vrste mnozine.
1) Jedna mnozina je uobicajena i ona se sastoji iz skupa predmeta poredjanih u prostoru jedan do drugog. Svako kada cuje rec mnozina .. misli na ovo.
2) Medjutim postoji jos jedna mnozina, koja je itekako realna i bliska, ali dok se ne ukaze na nju ona je vecini ljudi nepoznata niti su ikada na nju svesno obratili paznju .
Ta mnozina jeste ono sto je Bergson nazvao "Kvalitativna mnozina". Ona nema nikakve veze sa prostorom vec je ona ,iako je mnostvo, opet to nije na nacin objekata poredjanih jukstapozicijom jedni do drugih u prostoru. Onaj ko ovo cuje verovatno je zbunjen. Kako moze nesto biti mnozina a da to nije skup jedinica ? Upravo je u tome snaga ovog filozofskog otkrica jer tako nesto postoji , to je nasa osnova, nas zivot, nase trajanje.
Ali da ne bih vise obilazio ovoliko ... preci cu na stvar.
Dovoljno je da se pozovem na neposredno iskustvo ili da pozovem svakog da obrati paznju na svoj duh i nacin na koji on egzistira, jer to nije nacin jukstapozicije u prostoru, ali kao sto rekoh, to nije dovoljno, jer je ta nasa unutrasnja sustina prekrivena VELOM MAJE ili usla je u forme opazanja intelekta ili prostor. Zato cu pokusati da na istu ukazem primerima .
Kada slusamo neko muzicko delo da li u svesti imamo slike nota poredjanih jedne do druge ? Naravno da ne, vec imamo osecaj melodije. Celinu muzicke fraze koja je ,kao takva, upravo jedinstvo mnostva ali mnostva koje ne poznaje prostor , prostor je u njemu samo u potenciji, ali je itekako to svojevrsna mnozina, mnogo elemenata stopljenih u jedinstvo muzicke fraze ...u melodiju.
Ako obratimo paznju na dozviljaj melodije videcemo da je on sastavljen iz mnozine tonova ali ne na nacin uobicajene poredjanosti u prostoru vec neceg nezavisnog od prostora ... na nacin kvalitativne mnozine.


Ovo svojevrsno osecanje javlja se pri svakoj estetskoj kontemplaciji i ono je nesto najblize nasoj unutrasnjoj sustini, a kao takvo, ono je daleko od patnji individualne volje i od opazajnog sveta, kao korelata njenog saznanja.
Covek koji je udubljen u kontemplaciju nekog umetnickog dela, nije vise covek, nije vise individua. On je stopljen sa unutrasnjim vecitim bicem...pra jednim.
Uistinu Arhiloh je samo usplamteli covek sto voli i mrzi, samo vizija genija koji vise nije Arhiloh, vec genije sveta.
Mi kao saznavaoci nismo jedno i istovetno sa bicem koje, kao jedini tvorac i gledalac komedije umetnosti , priedjuje sebi vecito uzivanje. Nice iz Rodjenja tragedije.
Dakle taj unutrasnji genije sveta, nasa unutrasnja sustina, probija se na "videlo" u ovom svetu objekata kao pojava coveka koji uziva u umetnosti.
Kako doci do estetske kontemplacije ? Posto se ona sadrzi u visku intelekta, jedino covek je u mogucnosti da joj se prepusti. Zivotinje su zarobljenici svojih individualnih volja. One nemaju intelekta "za bacanje" one ne mogu da skrenu paznju na nesto sto nije u interesu njihove volje. Ta nemogucnost je i odlika ljudi koji su toliko uvuceni u mrezu Majinu, da ne mogu skrenuti pogled sa onog sto im njihova volja trazi.
Ta razlika između čoveka i životinje spolja je izražena razlikom odnosa glave i trupa. U nižih životinja, glava i trup još su posve srasli: kod svih je glava oborena ka zemlji, gde leže objekti volje.

Čak i u višim vrstama, glava i trup čine celinu kudikamo više no sto je to slučaj u čoveka čija glava kao da je slobodno postavljena na trup, kao da je njime samo nošena, kao da trupu nije potčinjena. Ovu čovekovu prednost pokazuje na najvišem stupnju, Apolon Belvederski:

Glava boga muza, pogleda uprtog u daljinu, stoji na ramenima tako slobodno da izgleda kao da je sasvim odvojena od tela i kao da više za njega ne mari.

citat: Sopenhauer iz Sveta kao volje i predstave

Pošalji "Estetska kontemplacija" na Facebook Pošalji "Estetska kontemplacija" na Google Pošalji "Estetska kontemplacija" na My Yahoo! Pošalji "Estetska kontemplacija" na Live Pošalji "Estetska kontemplacija" na MySpace Pošalji "Estetska kontemplacija" na Twitter Pošalji "Estetska kontemplacija" na Digg Pošalji "Estetska kontemplacija" na del.icio.us

Ažurirano 24.04.2014. u 10:08, autor: oziman

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari

  1. s.ivancevic (avatar)
    Ovakvi tekstovi me zanimaju,ali su teški i zahtevaju malo više prethodnog znanja.Nastavite da ih objavljujete jer su sigurno čitani.Za sve one koji su željni novog znanja oni su od velike koristi.To što nema komentara ne znači da tekstovi nisu bez čitalaca a još manje da nisu kvalitetni.Ljudi baš ne vole teške teme niti mogu da se upuštaju u dijaloge sa nekima koji to dobro znaju ali mogu da se edukuju.Nastavi te sa pisanje jer imate svoje poštovaoce i čitalačku publiku.
  2. oziman (avatar)
    Hvala vam na lepim recima.

    Tacno je da neke filozofske teme zahtevaju prethodno znanje i mnogo razmisljanja. Mada sa druge strane, kao sto kaze Bergson :" Nema filozofskog sistema koji traje a da nije bar u nekim svojim delovima ozivljen intuicijom."
    Cilj u filozofiji je ,pre svega,doci do te intuicije... "mesta" gde prestaje saznanje i gde dolazimo u dodir sa "izvorom vecnog zivota".. nasom pravom unutrasnjom sustinom. Filozofija nas "vodi za ruku" do tog izvora.
    Ako neko moze da izvuce korist iz ovih mojih "filozofskih kontemplacija" i priblizi se tom izvoru, kao i ako usput nauci nesto novo, svakako mi je drago zbog toga.
    Pozdrav!
    Ažurirano 16.04.2009. u 09:13, autor: oziman
  3. oziman (avatar)
    "Kao što oni koji su pali u koribantski zanos ne igraju svoje mahnite igre pri razumu, baš tako i lirski pesnici ne pevaju svoje lepe pesme u svetlosti razuma, nego ih, kad su se predali moći harmonije i ritma, obuzima bahantska mahnitost i bahantski zanos. I kao što bahantkinje samo u stanju zanosa crpu med i mleko iz reka, a ne u stanju razumskom, tako stoji stvar i sa dušom lirskih pesnika, što i sami tvrde. Jer pesnici nam zaista kažu da oni s medonosnih izvora iz nekih Muzinih vrtova i dolova usisavaju svoje pesme, te ih nama donose kao pčele, leteći kao i one same. I oni istinu govore."

    "Оni, dakle, ne stvaraju svoja dela i mnoge lepote zanatski, nego u božjem zadahnuću."

    citat: Платон "Ијон"


    Lionel Noel Royer - The Muses' Garden
    [IMG]http://2.*****************/_OtWAadOXEMo/SZWcLI3CWrI/AAAAAAAAA-Y/lfsl7kVN2Pw/s400/201.jpg[/IMG]