Platon - Alegorija pećine - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

oziman

Platon - Alegorija pećine

Oceni ovaj blog
Radi se o cuvenoj alegoriji u kojoj su ljudi predstavljeni kao svezani lancima u pecini i okrenuti prema zidu iste. Iza njih je Sunce i put kojim prolaze razni ljudi i zivotinje, bacajuci senku prema njima. Ono sto svezani ljudi vide, jesu samo senke na zidu pecine.

Evo kako je Platon to opisao:
A sada rekoh uporedi našu prirodu sa ovim stanjem . Zamisli da ljudi žive u nekoj podzemnoj pećini, i da se duž cele pećine provlači jedan širok otvor koji vodi gore, prema svetlosti. U toj pećini žive oni od detinjstva i imaju okove oko bedara i vratova tako da se ne mogu maci s mesta, a gledaju samo napred, jer zbog okova ne mogu okretati glave. Svetlost im, međutim, dolazi od vatre koja gori iznad njih i daleko iza njihovih leđa. Između vatre i okovanih vodi gore put, a pored njega zamisli da je podignut zid kao ograda kakvu podižu mađioničari da iznad nje pokazuju svoju veštinu.
Zamišljam reče on.
Zamisli uz to još da pored tog zida ljudi pronose razne sprave, i to kipove ljudi i drugih životinja od kamena i drveta, kao i sve moguće tvorevine ljudske umetnosti, ali tako da one iznad zida štrče, i da pri tom, kao što to obično biva, pojedini od njih u prolazu razgovaraju a drugi ni reci ne govore.
Tvoje je poređenje neobično reče on a neobični su i tvoji zatvorenici.
Slični su nama rekoh. Zar misliš da oni vide nešto drugo osim svojih senki i senki drugih ljudi, koje svetlost vatre baca na suprotan zid pećine?

Iz sedme knjige Drzave.


Alegorija je jasna , zasnovana na Platonovoj intuiciji, ali danas je narocito mocna ako je posmatramo kroz otkrica novije filozofije.
Sunce je Sopstvo ili Sopenhaurova metafizicka volja, nasa prava unutarnja priroda.
Prolaznici su Platonove ideje ili "stepeni objektivacije volje".
Ljudi vezani u pecini jesmo mi, ili individulane volje obavijene velom Maje , koje mogu opazati jedino kroz "principium individuationis" ili kroz forme intelekta zvanih prostor i vreme.
Ono sto opazamo jesu senke Ideja (u Platonovom smislu) koje su opet najbliza objektivacija metafizicke volje.

Zasto je tako tesko "okrenuti glavu" i spoznati ideje, pa i u perspektivi, sjediniti se sa unutrasnjim Suncem? To jeste tesko ali nije i nemoguce. Jedan covek u Platonovoj alegoriji izisao je iz pecine, ali kada se vratio niko mu nije verovao da osim senki postoji i njihov izvor.
Vecina ljudi zabavljena je igrom senki na zidu pecine tako da za zivota i ne primete sustinu, ne primete da osim slika rasprostrtih u prostoru, ima i "maglovite rese", nesto sto samo intucijom mozemo primetiti kao realnost duha.
Nije tako lako skinuti lance o kojima Platon govori.
Nije lako ugledati Boga i biti ziv, pise u Bibliji.
Susret sa unutrasnjim suncem jeste metafizicki dogadjaj koji nadilazi zivot . Sve ide ka tom susretu, i pre ili kasnije on nas ceka. Velika je prednost obratiti paznju na njega i za zivota, makar onoliko koliko ga kroz blato ovoga sveta mozemo videti.

Pošalji "Platon - Alegorija pećine" na Facebook Pošalji "Platon - Alegorija pećine" na Google Pošalji "Platon - Alegorija pećine" na My Yahoo! Pošalji "Platon - Alegorija pećine" na Live Pošalji "Platon - Alegorija pećine" na MySpace Pošalji "Platon - Alegorija pećine" na Twitter Pošalji "Platon - Alegorija pećine" na Digg Pošalji "Platon - Alegorija pećine" na del.icio.us

Ažurirano 24.04.2014. u 10:06, autor: oziman

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari

  1. oziman (avatar)
  2. oziman (avatar)
    Пса Езоповог треба да се сете
    који у води слику плена свог
    видев, баци га, па у реку слете
    и мал не страда због времена злог...
    И најзад с муком исплива на крај,
    ал, нити сенка нити залогај.
    Ла Фонтен



    Целог живота људи јуре сенке. На крају оставши и без сенки и без правог залогаја. Голи на свадби.

    http://forum.krstarica.com/entry.php...-svadbeno-ruho